Poslije ponoći

Daklem, prije godinu i nekaj otipkarah nekaj tu, na Weblogu. I eto, ona 2-3 puta kaj sam bila u međuvremenu, stalno razmišljam o zadnjem komentaru. U komentaru sam optužena da bezočno lažem o godinama. Svojim. U međuvremenu je nick nestao. Tj. vjerojatno se transformirao, iz gusjenice u gusjenicu :-)). Ima li tu leptira :-)).

No, razmišljam tako i razmišljam. Skoro k'o profesor Baltazar, samo kaj nikako ništa ne smislim. Kad sam to muljala o godinama? Možda davnijeh dana, dok su još bili javascript chatovi. Ali, to je možda bilo na neki tren, zafrkancija ili kaj ja znam kaj. Ništa dulje od jednog chata, pod tko zna kojim nickom i tko zna kojeg stanja uma.

Uvijek se držim toga da god nema smisla muljati, prelako se otkriju. Usput, kako lakše otkriti godine oflajn. Jednostavno, pozovete dotični nick u Mokrice i na granici mora dati osobnu :-)). Pa nek' ta osobna prođe kroz Vaše spretne ručice i brzi pogled kaže sve :-)))))))))))))))))))))))).

Zapravo, oko čega razbijam glavu. Dođem k'o reklama za Wiener osiguranje :-)). (Ne, nemam ga :-)).) Tko zna s kojom me zamijenio. Ako i nije, tko zna kaj mu se pobrkalo u glavici. Uostalom, koji je to uopće nick i lik? O čemu ja zapravo tipkam?

To je pravo pitanje :-)). Ništa i ni o čemu :-)). Htjela bih dodati par suza za javascript chatove. Ah, kako sam vas voljela. Kako sam vas uživala. Kako mi falite. Ništa više nije isto. Ništa nije tako slatko, kao u ponoć chatati s nekim apsolutno nepoznatim :-)). Jednom pa nikad više ili stalno, dok nepoznato ne postane bitno manje nepoznato :-)).

Dobra stara vremena ... :-))
Nisu bila tako dobra ... :-))
Samo su bila stara ... :-))

Dragi i nedragi moji te nemoji, još malo pa 18 let' kako sam tu :-)). Profil će mi službeno postati punoljetan.

Kaj me nagnalo na piskaranje? Bezazlena poruka, jedna u nizu sličnih: Tko si i kaj tu tražiš?
Zlato moje, nakon 18 god, ne znam više ni tko sam (ili barem tko je moj nick), a kaj tu tražim, to više nitko ne zna, najmanje ja :-)).

18 god, je l' vrijeme za rezime il' da pričekam okruglih 20 :-)).
Kaj mi je Iskrica nekad zvana najdraža donijela?
Nikaj!
U tih 18 god nemam niti jedan jedini trajan odnos s Iskrice. Pokoje poznanstvo, rijetko održavamo. Ali, eto, pokoja draga osoba. Razmijenit ćemo božićne i novogodišnje čestitke majlom, to je to. Možda se naći, pokoji put još.

Sad razmišljam kad sam se zadnji puta našla s nekim tu upoznatim, '16 il' '17. Ah, da, upao je i jedan sudar, '18, valjda :-)). Katastrofičan od početka :-)). Tu sam ispala tipično kretenski muško, pogledala tipa i no passaran :-)). Slikaj ga, grozna bila i ostala.

No, da se vratim temi, Iskrica i posljedice. K vragu oflajnskom i onlajnskom, paralelno s Iskricom bila sam na raznim dijelovima neta. I svugdje pokupila par do više od par dragih nickova. Nickova koji su postali dragi ljudi. Tu, pustinja.

Ne znam, je l' u meni problem ili jednostavno nije Iskrica za mene. Digresija: Genijalan zaključak nakon 18 god :-))))))))))))))))))))). No, genijalnost mi je oduvijek bila mana :-)).

Svjetle točke ili jednina :-)). Zahvaljujući Iskričinom weblogu, otvorila sam blog.hr. Tamo imam drage nickove :-)). Digresija br. 2: Razmišljam da l' da uopće otipkam kako je uopće počelo tu ili da sačuvam za neko drugo tipkarenje? Nego, je l' uopće više piše datum registracije na profilu? Vjerojatno ne jer ne dobivam više poruke da koliko sam tu i koliko moram biti grda da sam i dalje tu bez pomaka.

Jes, otkrila sam u čemu je problem :-)). U mojoj grdoći :-)). Zato mi tu nikaj ne uspijeva :-)). Na ostalim dijelovima neta izgled je bitno manje bitan :-)))))))))))))).

Za devet dana :-)) ...
Slavim :-)) ...
Punoljetnost :-)) ...

Stvarno se pitam, kaj tu radim :-)). Glumatam gljivu :-)). Pa gljive i vole tamna, vlažna mjesta, loš zrak, siromašno tlo, vjerojatno i onaj mir, ne pravi nego učmali, dosadni, nedogađajni mir.

I tako to godinama. Ne sudjelujem, ne mičem se, gljivam. Čak i kad dobim kakvu poruku, rijetko odgovorim. Pogledam profil, više ni ne zakolutam okekima, samo ne reagiram.

Ako slučajno odgovorim na poruku, nakon dvije i pol dosadi mi. Čemu :-)). Ak' se i nađemo ... Joj, ovo zahtijeva specijalnu digresiju :-)).

Daklem digresija :-)). Nalaženje i koje si sve probleme zla i opaka gljiva uspije izvesti prije nalaženja. Poziv samo na kavu ne prolazi. Smisli nekaj zanimljivije, halo! Ok, onda dolazimo do zanimljivijeg pa se sjetim nicka (koji na svu sreću zaboravih) i baš dobrog izlaska. Nick se potrudio :-)). Bila jako zadovoljna :-)). Osim detaljčićem da je u vezi, tj. žive skupa. Ne znam kako mi/mu je to promaklo. Al' opet cjepidlačim, kaj je zajednički život u usporedbi s dobro provedenom večeri :-)).

No, to je dovelo do toga da počnem sumnjičariti kad mi se predlože nalaženja zanimljivija od kave. A kava mi je dosadna. Sve boginje neta, dajte me opametite, pothitno :-)). Ako nikaj drugo, da ne mučim nedužne namjernike :-)).

Vraćam se na porukovanje. Ono koje ionako neće ničim rezultirati jer sam zakomplicirala prije početka. Je, zalomi se koja porukica i pokoja razmjena više od dvije i pol. Pa mi opet dosadi. Kad sam dosadna. A hoću da me zabave :-)).

Ziher još ponekaj želim, sve to na prvu, eventualno drugu poruku, ne da mi se tipkarati, ne da mi se čekati na odgovore, ne da mi se ... Doslovno sama sebi govorim da se nosim :-)). Ali kad se onaj interes, ono kad mi je netko napet ne da odglumiti. Tja :-)).

Zabavi se sama, pametnjakovičko ... :-))
Pitanje je gdje i kako ... :-))
Sve ostalo znam ... :-))

Povjerenje. Povjerenje na netu. Vezano uz nemuljanje. Uz iskrenost. Vjerojatno ne baš totalnu iskrenost jer tko će otrpljeti nečiji izljev svega kaj misli, radi, želi :-)).

Ok, umjerenost. Umjerenost u iskrenosti, umjerenost u muljanju? Hm. Vjerovali il' ne, stvarno razmišljam :-)).

Muljanje, držim se teme :-)). Što je muljanje? Pogledajmo samo ove naše prelijepe profile :-)). Ak' imam 54 kile, stavit ću da imam 55, ionako ne postoji točan ponuđeni broj :-)). Isto ću staviti ak' imam 56. (Digresija, to su moje željene kile, stvarne su troznamenkaste :-)).) Ak' stanujem tik do Zga, ali već u županiji zgovskoj, mogu staviti Zg. Ako se tako osjećam :-)).

Znamo da je puno više pogleda na profil kad imamo npr. 49 god od 50-te. I ak' imamo 29, 30 se manje gleda. "Problem" je u generiranom načinu pretraživanja. I tu dolazim do muljanja. Mislim, tak' je svejedno hoću li ostati u 49 ili preći u 50. Ta jedna godina fakat ne čini razliku, a malo će me više gledati i morti imam još šančicu više :-)).

Ali, prije ili kasnije morat ću si povećati godine na stvarne. Prema tome, čemu? Uz to, moram priznati da još očekujem upoznati ok nick koji mulja s godinama. Puno sam upoznala tih, njih, nas koji brojčicu malo, malecko smanjimo i ne, nitko od upoznatih nije ok. To ne znači da ne postoje. Je, i dupini i muškarci su jako inteligentni :-)). Navodno :-)). Dokaza nema :-)).

Digresija: Zafrkavam se :-)). Narafski da su dupini inteligentni :-)).

U ovih 15 (da, petnaesta godina Iskrice mi teče) god tu, na najljepšem nam mjestu na netu postala sam oprezna baš prema takvim malim muljatorima. Čim su im, oba roda uključena, godinice mrvicu netočne, sve ostalo je još gore. Zašto, ne znam.

Usput, sakrivanje god je apsolutno najgluplje kaj možemo sakrivati. Mislim, ono, svaki živi i neživi dokument ima god. Dovoljno je da izabrano srca svoga otfurate u Mokrice npr. te na granice sam' dok predajete osobnu luknete i datum rođenja.

Totalna digresija: Svojedobno, čisti offline, sviđa mi se jedan tip (ne nick). Pretpostavila sam da je nekaj mlađi od mene. Da bi jednom, dok smo u društvu pili kavu, pukla mu osobna, a baš mu je trebala. Našli selotejp, pomogla u lijepljenju i pogledala datum rođenja. Kaj dalje? Znam njegove, ali on ne zna moje. Taj bezvezni oflajn gdje nam nisu osnovni podaci servirani, ah, kako li se ne snalazim oflajn :-)). No, prvom prilikom sam mu napomenula koliko sam starija od njega :-)).

Ne želim živjeti u muljanju. Ne želim živjeti u stalnom oprezu da ne izlanem nekaj kaj se ne poklapa s prethodnim pričama. Kvrapcuoflajnskom, pola toga ionako mogu prešutjeti. Uostalom, kome je danas bitno u koju sam školu išla i koji mi je bio uspjeh. Tko me to danas pita?

I hrpa je toga. Informacija koje nisu nikome bitne osim nama samima. Hoće li se itko zaljubiti u nas kad mu kažemo da smo bili jako lijepo dijete? Nisam, bila sam ružno dijete pa su svi za mene govorili da sam ziber pametna (nisam ni to). Bila i ostala :-)).

I čemu onda muljati, čak i u sitnicama. Da ne spominjem gadnije, navlačenja i sl. kaj sve nama jadnim hjumanima pada na naše bubine mozgove. Obit će nam se o glavu. Ako nam se i ne obije, toliko ćemo biti opterećeni vlastitim muljarijama da nećemo moći uživati u onome što nam se događa. Ni nećemo dozvoliti da upoznaju našu stvarnu ljepotu :-)).

Opustimo se ... :-))
Onakvi kakvi jesmo ... :-))
Netko traži baš to ... :-))

Moral. Na Iskrici općenito, na Weblogu konkretno.

Da. Ili ne. Digresija i ograda: Vruće je pa sam usporena, misli nikad prebistre mi se ukuhavaju i potrajat će. Bit ću nerazumnjivija nego inače.

Upravo sam odustala od ikakvog pokušaja definiranja morala. Što ne znači da ne mogu braniti. Ne moral kao takav, definiran ili ne, nego, haj'mo reći primjenjivost pristojnosti ili nečeg drugog u svakodnevnom netu.

Već neko vrijeme po američkim dijelovima neta nalazim na zabrinjavajuće tekstove o silovanju po sveučilišnim kampovima diljem USA. Od statistika kojima stvarno ne mogu vjerovati, govore da će od pet brucošica dvije biti silovane! Hej, to je četrdeset posto! 40%! Preko romana i članaka o tome kako se neke brucošice bune.

I jako mi je teško povjerovati da se to stvarno događa.

Naletim neki dan na netu američke viceve o plavušama. Ostanem šokirana, puno se viceva svodi na: ako je plavuša, želi seks. Pa povežem to sa silovanjima. Nikakvo čudo. Ako slušamo takve viceve, smatramo ih stvarnošću, onda se nažalost počnemo ponašati u skladu s krivom premisom. Krivim zaključcima.

Ne, neće ovo biti tekst o tome kaj se sve može naći na netu i kaj od toga je realno, kaj je kretensko pretjerivanje.

Ovo bi trebao biti tekst o tome kaj već smatrano "normalnim" i kaj sve NE primjećujemo. Čime sve neprimjećivanjem daje prešutno odobravanje.

I kakve veze ima moje j***vanje uzduž i poprijeko Iskrice s izražavanjem neodobravanja, neslaganja. Nikakve. Ono kaj ja radim, konkretno j***nje nema nikakve ni s pornografijom ni s pedofolijom, nadam se ni s neukusom. To je moja privatna stvar. Moja i onoga/onih koji u tome dobrovoljno sudjeluju te su stariji od 18 god i ne pod utjecajem ikakvih opijata i izjavili su da nemaju nikaj protiv. (Pod uvjetom da takve uopće nađem, ali haj'mo se pretvariti da postoje i da se j***mo :-)).)

Drugim riječima, moj seksualni život, dok ga ne dijelim Urbi et orbi, je moja stvar. Nema veze, dok je u gore navedenim okvirima, dok je u zakonski nekažnjivim okvirima, nema veze i ne može se navoditi protiv mene u bilo kojoj raspravi on i offline.

Raspravljamo o temi, ne o mom seksualnom životu! Napadi koji nemaju veze s temom nego s osobom/ama koje sudjeluju su napadi ad hominem. Učili su me da to rade samo primitivci.

Dalje. Ono kaj mene k'o i kao nick i mene kao osobu šokira jest da uopće nisam reagirala. Nisam registrirala. To je nešto zbog čega se moram lupati po glavi, lupati istom praznom o jadan, ničim kriv zid! Mea culpa! Moja šutnja, moje nereagiranje potiče!

I zato svaka čast onima koji reagiraju! Neka reagiraju čim više! Možda se i mi ostali probudimo.

Probudimo se ... :-))
Dignimo visoko tipkovnicu ... :-))
Možda tako podignemo sebe ... :-))

Nitko nije instrument. Osoba ne smije biti instrument. Nitko nikome.

Svi imamo povijest, uspomene, ukuse. Svi volimo povezivati, zaključivati. Kriva premisa, krivi zaključak :-)). A tako smo uvjereni da smo u pravu :-)). Posebno ja :-)).

Zatim dolaze upareni odnosi. U koje bi bilo savršeno ući "čist". Otuširan obavezno :-)). Tja :-)). Upravo mi je palo na pamet, kaj s onima koji vole znojno :-)). Tja :-)).

Problem je u tome kaj smo svi isti. Slični. Ili eventualno nas ima dvije vrste. Npr. ne volim vaniliju. I sada mogući scenarij: EventualniPotencijalnoMogući me otpelja na slatkač. Kažem kako ne volim vaniliju, a njemu padne na pamet NekaDavnaNikadPrežaljena koja isto nije voljela vaniliju, uz to ga je maltretirala ne znam kako ni čime. Pa pametnjaković zaključi da sam ziher i ja takva (jesam, al' to nema veze s nevoljenjem vanilije, to ima veze s gadnim karakterom i još gadnijom naravi :-)) ). Zaključi bez da se konkretno u to uvjerio. Mislim ono, ja bih barem polapostotnu šansu :-)). Navodno, znam biti i slatka. Dok papam čokoladu :-)).

Nemamo puno inačica da možemo birati beskrajno. Svi smo tu negdje. Malo pomaknuti na jednu ili na drugu stranu. Ovako ili onako neuravnoteženi.

Tražiti neoštećene ili biti takvim. Jako rado :-)). Još mi dajte ad hoc recept. Ono, instant kava, instant glanc oštećenja. Tri stvari koje moram napraviti kako bih postala neoštećena. Ujutro se prvo pomoliti Nekome, zatim popiti čašu tople (tople, ne kipuće, jer kipuća uništava vitamine osim kaj opeče jezik pa ne mrem njime mlatiti praznu slamu (kakva je to puna slama, valjda onda nije slama :-)) ) kaj bi samo po sebi bilo korisno :-)) ) vode, zatim odmantrati jednu od onih mantri koje ziher djeluju uz vizualizaciju.

Halo? Jeste li čuli za ljubav? Onu kojom volimo ljude onakvima kakvi jesu. Ožiljci i oštećenja uključeni. Postoji japanska tehnika popravljanja razbijenog porculana miješanjem porculanske prašine i zlata. Isto tako, opet Japanci i wabi-sabi te opis ljepote kao "nesavršene, netrajne i nekompletne".

Leon Cohen i "... there is a crack in everything, that's how the light gets in". K vrapcuoflajnskom da možemo birati oštećenja, ne bismo valjda takvima bili. Morti, samo morti možemo birati te ne dozvoliti da nas ružne doživljaji spriječe da pokušamo ponovno.

Ili, ne traži od drugoga ono kaj ne možeš sam pružiti. Joj, sad mi već postaje muka :-)). Kaj tražim, a kaj nudim :-)). "Popljuvane gradske ulice."

Ili, u drugima vidimo vlastite mane. (Digresija, tko zna koja u tekstiću: Ozbiljno mi je mučno. Koje sve mane vidim, brrrrr. Jadne li mene manaste :-)).)

I zato poštedite me :-)). Automatski pošteđujete i sebe :-)). Mene tipkaranja i pokušaja uključivanja mozgića, sebe čitanja :-)).

Probajmo ... :-))
Po tko zna koji put ... :-))
Neka uspije ... :-)).

Tipkarah još davnijeh dana nekaj o tome na blog.hru, dok je bio samo blog.hr :-)), nekaj o tome kako prepoznati komada na chatu, na netu. Prije ugrađenih camova, čak i prije mobova koji fotkaju, prvo u špiglu, zatim selfaju, slali smo (kako tko, izbjegavam slati fotke, jedva je itko chatao sa mnom, nakon fotkice, nitko :-)) ), skenirane fotke. I to je bio problem. Treba naći nekoga sa skenerom ili na poslu kad nema nikoga skenirati pa smanjiti težinu, majlovi nisu puštali debele :-)). Sve u svemu puno puno komplikacija da pošaljete fotku. A tek pristojnu fotku, užas :-)). Bez PhotoShopa, no čens :-)).

Daklem, kako prepoznati komade onlajn. U principu lakše je prepoznati one koji baš i nisu nekaj. Za početak najčešće sebe opisuju u superlativima: zgodni, poželjni, svi luduju za njima, prava su premija, svatko će se usrećiti njima. (Digresija: Takvima sam počela govori, blago tebi, da sam ja tako poželjna, j***ala bih se tri puta na dan, kaj ti čekaš da to ne iskoristiš :-)).) Pa onda dolazi red pljuvanja po svima ostalima. Svi su ružni, nekaj im gadno fali. Posebno tračaju isti spol.

Ne nekaj muškarcima svi ostali su falični, nikakvi i nijednoj ne preporučuju ikoga osim sebe (vidite koju rečenicu iznad i ponovno pročitajte njihovo savršenstvo :-)) ). A tek kako opisuju žene. Uh! Ti bi i Miss svijeta našli xyz mana i loših točaka izgleda. Eventualno im je, ako su uspjeli zavarati koju (ne)sretnicu, ona prekrasna, lijepa čak i ako to nije. Ponekad ni to, s njom su da se jadna ne ubije od silne ljubavi.

Ženama su jednako tako sve druge ružne, neprivlačne, po mogućnosti lakog morala, sponzoruše, udavače itd. nijednom neće biti lijepo s OnomDrugom, koja god to bila. OnaJedina je savršena :-)). No, za razliku od muškog spola, ne baš nekaj izgledajućim ženama svi su muškarci prekrasni. Ono zgodni, divni, komadi, savršeni, pristojni, divni i tako lijepo trepere oko muškaraca, svih prisutnih u tom trenutku, na tom dijelu neta.

Ono kaj me zapravo beskrajno žiFcira je kaj i ne baš nekaj izgledajućima ženama i jednako neizgledajućim muškarcima su sve žene grde. Uvijek smo mi te nikakve. Tja, svatko po sebi sudi druge :-)). Ionako nikog nije briga za to kaj mene žiFcira :-)).

Narafski, ovo kaj tipkam nije apsolutna istina, uvijek postoje one iznimke koje potvrđuju pravila :-)). Koliko sam uspjela primijetiti, ima jedan dobar način kako ustanoviti privlačnost iza monitora ili sad već odavno tačskrina. Izvrijeđajte ga/ju. Ako ne uzvrati istom mjerom, vrijedno je upoznavanja.

Osim kaj Vam se možete dogodi da tako locirano NekajIzgledaćuje odbije komunicirati s Vama :-)). Za to postoje drugačije strategije, poput vrijeđanja pod drugim nickom, čekanja da netko drugi izvrijeđa pa špijanja reakcije ili izostanka iste :-)). Na ovom prepunom uvreda netu na to se jako kratko čeka, mrmlj.

Ljepoto ... :-))
Samo u vlastitim okekima ... :-))
Nedostižna jesi ... :-))

Upravo sam vidjela na Fejsu, a di drugdje :-)), fotku: Ako Vaša djevojka nakon prekida ne ofarba i ne skrati kosu, žao mi je, niste joj dovoljno sj***ali život.

Nasmijalo me. I počnem razmišljati. Nikad, nikad nisam nakon prekida mijenjala zurku. Mijenam zurku kad mi se mijenja. U vezi, bezveze (razmak po želji :-)) ), kak' mi dođe. Dosadi duga kosa, poželim kratku. Boju, od prvog farbanja u crveno u srednjoj, u 30-toj promijenih u plavu. Nevezano za muškarca/e. Pa su se mijenjale nijanse plave ovisno o bojama (poprilično je iritantno kad proizvođači promijene boju na koju su me navikli) i o frizerkama. Opet, veze s vezom nemaju tu muškarci.

Pokušavam se sjetiti kaj sam sve radila nakon prekida. Suludo se dobro zabavljala :-)). Ponekad pokušavala ustanoviti kako sam za milost svih boginja onlajna i oflajna uopće se sletljala s dotičnim :-)). Uz naglasak na pokušaj učenja, izvlačenja pouka i neponavljanja istih. Nove greške su daleko zanimljivije :-)).

Nakon prekida kaj radim. Zabavljam se, tulim, tupim. Pijem, pušim i tovim se čokoladom. I ovak' i onak' sam debela, nažalost ne lijepa i debela pa mi je linija zadnja briga :-)). Mijenjanje izgleda? Halo, nije me ostavio zbog izgleda mog. Da ide na ljepotu, ne bi uopće bili skupa :-)).

Tijek misli me doveo do: Kaj uopće radim zbog muškarca, kaj se izgleda tiče? Pa sad. Kad sam u fazi "zavođenja" više vodim računa o obleki. Najdonja uključena :-)). Živim u nadi da će mi se posrećiti :-)). Vodim računa o kosi u smislu pranja dotične. I da baš ne hodam s izrastom od pola metra. Narafski, izdepilirana, ispilingirana i tako to :-)). Nazovimo to pažljivijom osnovnom njegom.

Šminka, ah. Ako je imam, lagana je. Obleka, ako pokaže da mu se u nečemu sviđam, onda to nosim češće. Ali nekako mi je praktičnost i nekakvo -to mi dovoljno ok stoji- na prvom mjestu.

Jesam li dosadna :-)). Mislim ono, nikakav trud prije, još manji poslije :-)). Ne vidim smisla u kompletnom mijenjanju sebe. Da, ako mi je baš došlo. Došlo mi je promijeniti sebe, promijeniti muškarca, promijeniti svoj život. Sve odjednom je malo preveć. Korak po korak :-)).

No, kak' god okrenem ni mijenjanje sebe me ne zove na mijenjanje zurke. Promijeniti navike. Od one gomile loših jednu, barem jednu zamijeniti za dobru. Digresija: Pročitala sam da je za stvaranje navike dovoljno mjesec dana. Mogu, valjda mogu nekaj pametno raditi mjesec dana :-)). Ne, tu ne spada mijenjanje zurke :-)).

Mijenjam se ... :-))
Radije se ne dajmo ... :-))
Drugačijim pokretima i navikama ... :-))

Opet sam nekužujuća. Ono malo kaj provodim tu, na Weblogu i još manje kaj otvaram komentare, sve više se čudim. Ispada k'o da najviše komentara ostavljaju sami autori. Na svom tekstu. Upitnik :-)).

Hej, tekst, upis u weblog, log, crtica, kako god to nazivamo. Otipkali smo, vjerojatno osmislili. Prije ili tijekom tipkanja (k'o ja sad :-)) ). Pa nakon puknuća djela misli ili češće besmislenog prstića stvorenog uratka još puknemo troznamenkastu količinu komentara. Jedan za drugim. Kome? Zakaj?

Dr. Jekyll i mr. Hyde :-)). Sami sa sobom raspravljamo o nevjerojatnoj mudrosti vlastite kreacije. Kako li sam pametna. Duhovita. A tek lijepa :-)). Toliko lijepa da ogledalca pucaju od čiste zavisti, a Mensa reže vene uzduž čim uoće moje retke :-)).

Prosto, može i prošireno savršena :-)). Tako da to savršenstvo moram ovjekovječiti tko zna kojojm količinom komentara. Tko šljivi kvalitetu, bitna je kvantiteta :-)). Ili, daj kaj imaš. Čemu težiti za boljim. Kad je ofrlje čist' dovoljno. Zadovoljavajuće.

Ali, ni to mi nije dosta. Prosipajući margaritas ante porcas želim kvalitetu i kvantitetu. Dva ili tri u jednom. Jednoj. To kaj ono gore biserje nema ni blage veze s biserima, osim u navodnicima. Da su barem margarite :-)). Bili bi smo sretno pijani :-)). Ili mirisom margareta okruženi. Bilo kaj :-)). Pliz :-)).

Skoro pa ispada spasite me vlastitog tipkarenja :-)). To kad prstići lete, a misli stoje :-)). Kaj sam htjela, kaj sam počela :-)).

Tekst-ovi. Komentari. Ne komentiram vlastite tekstove na Iskričinom weblogu. Na blog.hru odgovaram na komentare. Ako/kad komentiram držim se pravila rimskog Senata: Svaki senator je dobio riječ najviše tri puta po jednoj temi. Tri komentara o temi. Kad je zafrkancija, ne broji se :-)). Ali, ako u tri puta nisam uspjela objasniti svoj stav, mišljenje ili to loše radim pa nema smisla ni četvrti ili me se ne želi razumijeti pa opet četvrto nema smisla.

Tri puta ... :-))
Ne, ne bih da postane pravilom ... :-))
Više idealom ... :-))

Moram li nekaj natipkarati? Moram :-)). No čens da držim jezičinu sapetu :-)).

Sumrak weBloga. Traje li ga traje i traje. Po mom neskromnom mišljenju, od samih početaka. I tada je bilo Onih i Njih. Koliko se sjećam, vrijeđalo se. Lupalo po izgledu nikad viđenom. O načinu života nosića prikovanog za monitor, prstića u tipkovnici. To se zvalo Nemanjem života. Još uvijek se tako zove. Samo je postalo normalnim. Nisam primjetila da se nabijaju tipke o temi nemanja/imanja života. Sad se više, što mi se sviđa proziva nepisanje, neboravljenje tu.

Nedostatak. Tekstova, tekstopisaca, onih koji će nam uljepšati dan. Da prvo svatko od nas nekome pokuša uljepšati dan. Pa će samim tim i nama dan biti ljepši :-)).

Žuć. Ne uljepšava dan. Ni lice. A koliko se sjećam svojih mladih dana i opijanja te posljedica opijanja i ljubavnih izjava školjci (tako divna, draga, stabilna, hladna i lako periva :-)) ) žuć ostavlja nelijep okus u ustima. Dovoljan razlog za neopijanje preko mjere. Uopće se ne osvrćem na sve popratne pojave pijanstva, tko razumije, razumijet će, tko suosjeća, suosjećat će, tko je zlurad, zluradit će. Izbor svakog od nas.

Okus žući u ustima. Lako nestaje. Kalodont, jaki čaj i malo smijeha. Hladna ruka na čelu. Malo ljubavi u srcu :-)). I ona najljepša, najdraža osnovna pristojnost. Ne spominji mi danas kaj sam sinoć lupetala pijana. Nažalost se nečeg i sjećam. Brrrrrrrrr :-)). Ne želim znati više. Radije ću se pokriti plahticom po glavi i čekati da se zaboravi. Ja i ostali :-)).

Pravila za mlada pijanstva. Još uvijek vrijede. Što kad ne možemo prestati? Piti, bljuckati žuć? Za cugu je čak i jednostavno: AA. Za žuć na trijezno? Kaj onda?

Ne mogu vjerovati da itko stvarno želi biti takav. Žućljivih ustiju. Žućljivog tena. Sve boginje neta, smilujte te se. Dajte malo boje u obraščiće, malo ambrozije u ustašca :-)). Malo pameti u glavu. Malo ljubavi prema sebi. Dajte :-)). Utopismo se. Bez vjetra, bez oluje, bez mora.

Ne znam. Mogu se pokušati ponašati na netu kao kaj se ponašam oflajn. Vidim pijano povraćanje, okrenem glavu. Iz pristojnosti. Da pružim minimum diskrecije. Uz to provjerim može li sam/a ili treba pozvati hitnu. Ako leži zovem murju. Ne diram jer sam malo gadljiva i sram me toga. Ali pokušam pomoći. Vjerojatno postoje bolji načini.

Mogu tako i tu. Skrolam, ne pročitam. Ne komentiram. Ne sudjelujem. Ne mogu pomoći, neću ni odmoći. Najradije bih rekla nek' se pokolju međusobno. Ali, neće. Samo će bljuvkiti dok sve ne zažuće :-)).

Sumrak ... :-))
Noć je najmračnija pred zoru ... :-))
Padni noći ... :-))

Ne znam kaj mi je. Tekst koji slijedi nije u mom stilu, uz uvjet da stila uopće imam, kaj je i više nego upitno.

No, neki su me doživljaji, moji, tuđi, proživljeni, poslušani, pročitani ponukali na poneku misao. Možda nekaj i smislim, nisamBaltazarica :-)).

Ljubav. Kad ne završi kućicom u cvijeću, hrpom dječice, lijepe na mamu, pametne na tatu, i tako sretno do kraja dugog života kad će nas sve boginje oflajna i onlajna pretvoriti u dva stabla. Hoću biti voćka :-)).

Kaj kad ne završi tako. Pa počnu optužbe tko je kriv. Nije važno tko je kriv. (Duboko se ispričavam zbog citirane pjesme, ali stvarno nije važno tko je kriv.)

Ali, optužujemo. Prvo sebe, onda onu drugu stranu. Sebe jer smo idiJoti, jer smo dali vrijeme, lovu itd. Dali smo sebe. Možemo li dati manje? Ali to se ne navodi, navodi se ono preko čega smo prešli, izdali sebe (Ovo zahtjeva digresiju. Zapravo, ne zahtjeva, ali to mi onaj navodni stil :-)). Daklem: Digresija. Izdala sam sebe? Kako? Odustala od nekih principa upitne kvalitete? Pogazila ponos? Pala na surlicu? Malo klečala i sad ne mogu pokazati koljena u minici? I kaj onda? Neki su to možda i vidjeli. Pa ružno misle o meni. Da i? Ovak' i onak' ružno misle o meni te su tom mišljenju pridodali još malo svoje ružnoće. Njihov problem. Frendovi me izbjegavaju, ne da im se slušati po milijuntni put iste priče. Vratit će se. Ili neće. Zar je bitno kaj buju susedi rekli? Zlo onome tko zlo misli :-)).)

Optužujemo drugu stranu. Ovo počinje zvučati k'o sudski proces u najboljoj kafkazijanskoj maniri. I je. Da je on/a drugačiji. Je l' bismo voljeli drugačijeg? Ima drugačijih. I nismo ih zavoljeli. Točka :-)).

Da, boli. Prokleto boli. Preživjet ćemo. Možda ni nećemo. Nikad više nećemo biti isti. Ali, svakim danom, svakim dahom nismo više isti. Možda ćemo se promijeniti na bolje. Možda na gore. Možda to možemo sami birati. Možda :-)).

Npr. konačno sam postala suosjećajnija prema tuđim ljubavnim patnjama. Svojedobno sam slovila kao najbolje rame za plakanje nakon prekida. Frendica mi plače na ramenu, a ja mrtva-hladna počnem recitirati sve kaj ju je žifciralo, smetalo, kaj sve na i u njemu ne valja. Frendica pobjesni, zaključi da joj je bolje bez njega i sva sretna ode. Pa to traje do prve usamljene noći :-)).

Tada to nisam razumjela. Srce ima svoje zakone koje razum ne priznaje. Sad razumijem. Ili preciznije, sad osjećam. Pa sam sućutnija, možda i draža. Možda me promijenilo na bolje. Možda :-)).

Ovo što tipkaram je kamilica. Ima, može biti jako ružnih posljedica. Ono, patim, šižim i tražim izlaz. Izlaz je novo. Novi muškarac. Male su šanse da tako šiznuta naletim na nekog ok. Naletjet ću na predatore. Traže ranjene. Privlači ih krv. Nema tu pameti, nema savjeta, nema manuala. Možemo se nadati, moliti onome u koga/što vjerujemo da nas čuva. Samo da ne bude trajnih posljedica. Samo da ne bude.

Plathicom preko glave ... :-))
Cigarete i cuga u blizini ... :-))
I prijateljske duše ... :-))

Počela sam komentirati Meijin tekst, ali sam zaključila da odoh u tipkaranje pa da ne zauzimam preveć pažnje i bajtova, mogu svoj osvrt te golemi doprinos količini gluposti onlajn :-)). Ne, ne mislim da Meijino spada u to, moje hoće, uza sve najbolje namjere kojima je put u pakao poslovično popločen :-)).

Hm. U pravu je Meija, treba zakopati ratne sjekire.
Ali, uvijek postoji barem jedno ali, sjetim se davne 2003. i nicka koji je napao, u čoporu narafski, meni jako dragu nickicu. No čens da mu to ikada zaboravim. Da je još tu, ne bih se svađala s njim, ali bi mi i dalje bio na ignoreu. Mentalnom.

Ok, zla sam i opaka i zlopamtilica. I nije se radilo o meni. Kako bih reagirala da se radilo o meni i da se još uvijek povlači. Nadam se, stvarno se nadam da bih zbrisala na neki drugi dio neta. Net je širok :-)). Ionako mi već odavno Najdraža Nam ne služi za ono čemu je namijenjena.

Tako da bih mogla bez neke štete (oni smiješni pokreti :-)) ) otići na drugi kraj neta. Međutim kaj je s onima koji Najdražu Nam koriste i eksplicitno? Gdje će oni? Ima li u 'Rvata od stoljeća sedmog ikaj i blizu slično. Privući ću tekstovima, riječima pa će mi biti slatko.

Ne znam. Ima ponekih sajtova, ali to je nekoliko kopalja ispod ove Jadne Najdraže Nam Kuđene i Vrijeđane. Ne navodim linkove ni sajtove, snađite se. Fejs i Blog.hr su najbliže Najdražoj Nam (kaj sam dosadna, ali baš mi se sviđa :-)) ). Fejs je sam po sebi problematičan u smislu, stavi fotku pa ti lajkaju fotkicu pa te dodaju k'o frendicu pa te zachatavaju. Stavi fotku je problemčić nama ne baš najljepšima. Digresija, jedna od mojih omiljenih: Nitko me ne frenda na Fejsu. Imam fotku, kaj je dovoljan razlog :-)). Tu i tamo neko onlajn biće s kojima se susrećem i oflajn na moj usrdan povik prijateljstva u stanju totalne alkoholiziranosti i krajnjeg teškog očaja klikne Accept i zafrkne se k'o nikada u onlajn, a i oflajn životu :-)). Zamislite mene jadnu dvoznamenkastog broja frendova (teškom mukom dođoh do dvije znamenke, da mi nije familije, bila bih jednoznamenkasta) presretnu kaj imam jednog više kako skakučem po tom profilu, lajkam sve živo i neživo, pjevam totalno bez sluha od sreće (mislim i inače pjevam bez sluha jer ga nemam, tu sreća ne igra nikakvu ulogu osim one koja je zaobišla moj sluh prilikom rođenja, vile i njihovi darovi :-)) ) te presretno spamam wall :-)). Nemojte zamišljati, imajte razumijevanja prema onim ostacima ostataka zdravog razuma koji se možda još drži uz Vas i upitno koliko će dugo, ne garantiram da do kraja teksta 'zdrži :-)).

Daklem, Fejs k'o nadomjestak Najdraže Nam (ignorirat ćete me, Vi koji to još niste :-)) ) ne prolazi. Blog.hr, može li proći? Da, ima zavodnika i zavodnika, tako barem pišu, zaobilaze me u širokom luku (k'o i ovdje, drugi url, ista priča). Ne znam. Nisam se spetljala na Blogu.hru pa ne znam. Ako malo bolje razmislim, tak' sam se davno i u Najdražoj Našoj petljala da komotno mogu tvrditi da nisam uopće. Ono, da sam ubila, odavno bih bila puštena na uvjetnu :-)).

Vratimo se na problem. Pokopajmo ratne sjekire i vratimo se onome zbog čega jesmo tu. Tipkaranje, bijeg od samoće, slatki smiješni pokreti ili već koji su nam motivi. Bivši i sadašnji motivi. Uračunajte i buduće.

Dovoljno puta sam se onlajn, a tek oflajn uvalila u svakaj. Slikaj ga, plavuša IQa ispod sobne temperature iglua usred njihove zime (geografija mi je slaba strana, prolazila sam na trepavice :-)) ). Ono što tada pokušavam: Dignem surlu visoko, uspravim leđa i glavu te se smješkam.

Svi smo najviše okupirani sami sobom. Ako ne podsjećamo oni oko nas zaborave. Većina. Nećemo o ZloNickastimJošGorePamtilima, malo nas je takvih te nismo tako dugo. Iznimke potvrđuju pravila :-)).

Kopaj, kopaj, kopaj ... :-))
Fizički si radnik ... :-))
Radije uobraženo dižem nosić ... :-))

Dok čitam ovaj tu nam Weblog stvarno se pitam obitavam li na istom sajtu k'o ostatak Webloga :-)). Mislim, ono da se ne spajam preko neke leve konekcije i nevidljiva sam većini nickova.

Pozivi na dobar provod? Vikend, po mogućnosti izvan Lijepe Naše? To se događa? Fuj tajful ni eksplicitne poruke ne dobivam :-)). Nitko mi ne nudi na korištenje svojih 20-30-50 cm bez glave :-)).

Eventualno tu i tamo me pozovu na kavu. I to tako rijetko da komotno mogu na svaku otići, apsolutno nedovoljna doza kofeina. Nekaj inventivnije od kave no čens. Svojedobno sam jednog izmučila tražeći da smisli neki izlazak pa ću pristati. Nije :-)). Kava mu je ostala krajnji domet.

Da, znam u čemu je problem. U meni :-)). Ili morti mom nicku. Vjerojatno mi ni profil nije u prilog. Tek da me upoznaju bila bi još hrpetina toga :-)).

Net i svijet je prepun motivacijskih bla-bla: Ustanovi problem pa ga popravi. Svi pohrlimo slijediti mudre misli. Isproblemiziramo, riješimo te smo sretni do iduće motivacijske preporuke. Tako bih i ja. Problem detektiran, rješenje slijedi stop. Znači, zlico zla, mijenjaj nick, mijenjaj profil i odleti na neki ludi vikend negdje daleko :-)). Ili barem uživaj u onih 20 cm zbog kojih žene ne znaju parkirati :-)).

Samo, ne želim. Prvo, volim svoj nick. Već dugo surfamo skupa po valićima i nikako da dosurfamo do uvale i mirnog mora. Drugo, ne da mi se mijenjati profil. Ionak' nitko ne čita. Treće ... Kaj bi bilo treće. Dok zapalih izgubih misao :-)). Bila je duhovita, vjerujte mi na tipke :-)).

Kaj mi preostaje? Da zelenim od zavisti k'o početna mi stranica :-)). I šmrcam :-)). Net je zeleniji s drugog nicka. Slikaj ga, upravo sam shvatila da Iskrica ne nudi pink početnu. Treba mi uz roze cvikse. Još bih ponekaj trebala ružičasto. Lak, nožni je trenutno bordo, bordo u opadanju kako ne kupih aceton :-)).

I tko će me sad pozvati na nezaboravan vikend? Ofucani lak, ofucane oflajn god, ofucane onlajn godine :-)). Nicka mi u jedino kaj te mijenjam jest Ofucana :-)). OfucanaKomplicirana :-)). Šteta kaj više nema chatova bez registriranog nicka odmah bi ga isprobala :-)).

Do tada cendram žudeći za pozivima, ponudama, polmetarskim naslovima :-)). A poslije se fućka. Fućka se i prije :-)).

Sutra je novi početak ... :-))
Sutra je novi nick ... :-))
Sutra, neće ići ... :-))

Što ako smo onakvi kako kupujemo?
Neki vide cipele koje im se svide, probaju i kupe. Nikad ne požale i nema ljepših cipela na ovom svijetu. Sretnici :-)). Drugi pak odu u prvu trgovinu, uzmu ono što se nudi i ako su iole nošljive, nose ih dok se ne raspadnu. Treći opet uđu u sve trgovine, uzmu najbolje i nisu zadovoljni.

Od onih sam koji pređu cijeli grad, dobro pogledaju, zapamte pa odlučuju. Svrha, izgled, cijena. Pa u tim kategorijama tražim najudobnije i najljepše. I one koje ću nositi :-)).

Tako sam kupila tenisice. Ne smijem ih preveć hvaliti da se ne pokvare :-)). Osnovni uvjet, uz nažalost prethodno ograničenje cijene je Gore-tex. Moraju biti nepromočive. Ušla u hrpu trgovina, kupivši nekaj usput, ponekad ni ne pozdraveći, gledala, pitala, našla rezervu. Vidjela one koje mi se sviđaju, ali cijena nije po mom ukusu. Više se ni ne sjećam koje su, vjerojatno zelene. Našla :-)). Jest da mi se takve u zelenoj boji više sviđaju, no za razliku u lovi mogu nekaj drugo kupiti. Čak otišla na nezamislivo velik broj, nevjerojatni su s tim veličinama.

Mislim ono, 37 sam. Šusterski 37. Da bih kupil 38 i 2/3. Halo? Imam malo stopalo. Zašto me gurate u veće, šmrc :-)).

I tako to, u neko gluho doba noći, pitam se :-)). Jesmo li u ljubavi isti? I što sam ja tu, kupac ili tenisica :-)).

Eto, netko traži tenisice. Padne na prvi pogled, tenisice su prihvatljivo udobne, preživio je i gore :-)). Uzme, plati ne nofcem, nego onim skupljim :-)). I očekuje da će ih nositi.

Ali brus, te tenisice imaju svoje mišljenje, svoj stav. Jesi ti normalan, imaš 100 kila žive vage, misliš stati na mene? No čens. Uz to, pogleč kak' hodaš, nejednako me trošiš, kratko ću ti trajati :-)).

Misliš ići na Thompsona? No way. Ne sa mnom. I ne samo to, nego me poslije nećeš ni vidjeti :-)).

Pogle kak' si me ostavio jučer! Danas sjedim u kutu i durim se, a ti hodaj bos :-)). Jesi ti normalan, kakav ti je grdi čvor na žnirancima! Takva da izađem van? Ne! Boli me peta kaj se tebi žuri :-)).

Nije ni to najgore. Najgore je što imam točno određeno mišljenje o tome kakve bi tenisice njemu trebale. Koje iznosim non-stop :-)).

Imaju one nekih prednosti. Svi ih primjete. Nekima se sviđaju. Mogu se brzo transformirati u salonske cipele. Ponekad su tako slatke i tako ti se sviđaju :-)).

A ponekad, sjediš, gledaš ih te bi ih najradije polio benzinom pa zapalio :-)). Ali previše si ih platio i sam ih sebi izabrao :-)).

Što ako :-)) ...
Nosimo svaki dan :-)) ...
I spavamo :-)) ...

Uvodna napomena: Danas me se ne doživljava pa se moram ispucati kilometarskim tekstom tako bih dobila svoj dio kolača pažnje :-)).
Uz to vjerujem u slobodu govora, ali vjerujem u slobodu kvalitetne razmjene mišljenja. Uvijek dajem prednost kvaliteti nad kvantitetom (osim kad je o čokoladi riječ, znate li koliko 40 deka dobre čokolade košta, a smazat ću je istom brzinom k'o i jeftinu :-)) ), tako da ću nemilosrdno brisati komentare i ignorirati komentatore. Tužite me :-)).

Daklem, tekst :-)). Kojim ponavljam neke od zanemarenih vlastitih komentara :-)).

Glumimo li, glumatamo spasitelje? Da. Vjerojatno češće nego to želimo, češće nego što je zdravo po nas. Eric Berne je napisao odličnu knjigu Koju igru igtaš? Preporučujem je svom Webloštvu. Pročitah je davno, igra koju sam zapamtila je sljedeća, ne zaboravimo, autor je USA i ak' se ne varam debelo iz prošlog stoljeća što je važno za kontekst igre: Tri žene se svakodnevno sastaju i žale na svoje muževe. Ako ijedna od njih dobije priliku da se (pre)uda za muža na kojeg se neće žaliti, odbit će. Time bi izgubila krug prijateljica i svakodnevno okupljanje. To im je bitnije nego da budu sretne u braku.

Možemo birati. Hoćemo li prigovarati ili biti s nekim kome prigovora nema. Hoćemo li se prepucavati Urbi et orbi internetum ili ćemo pokušati razmijenjivati mišljenja, možda mijenjati stavove, otvarati vidike, upoznati zanimljive nickove? Biramo sami :-)). K'o kaj smo si nick(ove) birali sami mada je za neke (myself inclueded) bolje da su nam ih birali drugi :-)).

Spasitelji. To je tema. Pitam se koliko glumatam spasiteljicu, a izgledom sam miljama udaljenija od Baywatcha :-)).

Davnijeh dana kad mi je bilo oko 6 god na balkon hodnika u zgradi je bio bolestan golub. Mala Zlica se rasplakala videći ga, donijela mu vodu i hranu te zahtijevala da se ga vozi na Veterinarski faks. To je kad dijete ima više informacija nego kaj mu treba :-)). Smirivali su me, nagovorili da pričekam jutro. Ujutro ga više nije bilo, oporavio se i odletio, navodno :-)). Vjerojatnije da su ga čim sam zaspala, hitili negdje :-)). Jedan golub, ima ih ionako viška.

Pitam se koliko je još to dijete u meni. Koliko nudim pomoć onome tko je možda ni ne želi. Jednom ljudskom biću, a ionako nas ima previše. Bolje da sebi pomognem potraživši tuđu pomoć :-)).
Ili da tipkam negdje drugdje :-)).

Ajuto, ajuto ... :-))
Nije ljuto ... :-))
Nego slano ... :-))