nemir i strast

jučer su mi bili doma neki majstori.ja sam im kupil gajbu pive.al su se oni žurili pa nisu baš pili.žene i klinke nije bilo jer su majstori puno lupali i prašili, a ja sam ostal u nadgledavanju.i sad, majstori su bili dobri i žurili su se i nisu pili, a ja kraj te buke i prašine nisam imal kaj delati, a same ih ipak nisam mogel ostaviti pa sam si sel na gajbu i polako ju praznil.
kak nisam ništ od jutra jel, a kak već u zadnje vrijeme puno manje pijem onda sam nakon četvrte pive bil već skroz u svom svijetu.mogli su majstori sve zidove porušiti i po svojem ih napraviti ja nebi skužil il bi mi bilo svejedno.
i onda sam se zmislil barbikinog loga od jučer di su se nekaj spominjali nekakvi muško-ženski odnosi.i di se je devil štel z menom svaditi, i di je cat imal svoju tradicionalnu predstavu i cirkus i još su bili i drugi isto dost antiprotivno raspoloženi.i prvo sam si mislil kak sam papak kaj sam se dal uopće u nekakvu spiku s devilom uvuć. bezveze su mogle grde riječi past, a mislim, kaj me boli kurac kaj si ko misli i tak to. al mi je onda palo na pamet stvarno o tim muško ženskim odnosima razmišljat. a kak sam bil već dost pijan onda su mi samo lucidne ideje padale na pamet.
 
tak mi je onda u tom trenutku bilo kristalno bistro da smo mi muški najebali. i to vrlo uskoro. je da je ovo uglavnom muški svijet. je da muški imaju 90 % sveukupne svjetske vlasti u rukama. al iza svakog muškog stoji neka žemska koja s njim manipulira. i to onak perfidno. poskrivečki i potiho. u krajnjoj liniji većina važnih stvari u povjesti dogodila se zbog neke žene. odnosno zbog muške želje da udovolje ili zadive neku ženu. krajnji paradoks, bilo mi je nakon valjda šeste pive jasno, je u tome da u institutima gde delaju ove pokuse za kloniranje rade većinom muškarci i otkrivaju put do vlastite propasti. onoga časa kad nas žene više nebudu trebale ni za rasplod mi smo najebali.i kvit.rađa ih se više nego nas, sazrijevaju brže nego mi, izdržljivije su i upornije od nas.mogu mrziti i biti okrutne tridesetosam puta više nego mi.međusobno su solidarnije nego kaj bumo mi ikada mogli biti. i još sto razloga ima, samo onda sam ih znal, a sad su mi skup z maliganima izvjetrili.
sutra, kad mi više nebude tak slabo u glavi i želucu bum si još malo o tome progruntal.

otkrio sam nešto sasvim novo. kad muško (ja) bude na plaži i ima u rukama klinku od godinicu - dvije, a na ruci nema prsten (slučajno il namjerno), a ženica je negdje u vodi ili daleko u hladu ili na kavi ili već negdje van pogleda, e onda napadaju. tri žene u nešto više od sat vremena.
a spika, skoro na vlas ista.
 
hmmm slatkog li djeteta, kolko je stara. ja jako volim malu djecu, sama baš nemam, eto tako život prolazi, a nikako da se dogodi ono nešto, pa da , a vi ste sretni što ju imate , kako je krasna, imate još koje , a ne, samo nju, hm da super je to, ja radim to i to, a vi, joj super, to su dobre plaće, a i meni je eto dobro, imate možda tu nekaj ili ste u hotelu, je ja imam tu malo dalje odma , ma vidi se ljepo s ceste trosobno full uređeno, sad smo tu ja i sestra sa svojom obitelji, ja sam još solo, tak to ide, da. joj kak je mala slatka, i kak je to ljepo za videti da se tata za nju brine tak. joj kak je to slatko. a mama.. mama nije tu? aha, sad bu došla, pa dobro idem ja sad.ajde daj teti pa-pa, slatkica mala. bok.
i onda prejdeju kaj ih noge nose. za zamislit se.

Jel ima neko da mi pojasni fenomen plastičnih usnica (čoba) ?meni mi nije baš jasno koja je to finta.do sad sam to vidijo samo na televiziji i mislim si gadno li je, al valjd je to u živo nešto ipak bolje.
 
al u petak sam imao čast osmotrit jednu sasvim plastičnu osobu ženskog spola.isusemilibože koja gadarija. ko da će iz velikog prišta svakog časa iskočit ono ljepljivo gadno bijelo-žuto gnojavo. ajde, cice plastične to kužim. donekle. može bit estetski uradak pa ono mami pogled na svraćanje. i kombiniraš, jel pravo il plastično. pa se potrudiš opipat i tako to. al ovo na čobama.kad je plastično nemore bit plastičnije i gadno izgleda, bolesno nekako.to da me ljubi, ko žaba imam osjećaj da bi bilo. zašto bi to neko radijo to ne kužim.
 
neuko seljače. 

crveno mokro meso njezine pičke iskesilo mi se pred licem.koloplet uljepljenih dlačica natjerao me da zatvorim oči. ogromna količina sluzi curnula mi je u grlo i niz lice.pomislim "sigurno bu dobila mengu".imala je taj prepoznatljiv vonj, bila je živčana od jučer, a i datum mi se čini blizu.
nagužvana deka žuljala me je pod ramenom i osjećal sam kak mi se pravi fleka na koži.sigurno bu peklo ko vrag kad se bum tuširal.onda se uspravila i pritisak je postal još jači.jezikom sam joj obilazil po rubovima, pa onda polako u dubinu.podvriskivala je i nabijala se na moje lice. "pička bu me progutala" pomislim i nasmijem se sam sebi. onda je počela vrtiti kukovima i šipak joj se spustil opasno nisko. u stvari usta su mi bil puna pičke, a nos mi je bil skoro zapiknuti u njezin šupak.još koji milimetar i moram promjeniti položaj.
snažno sam jezikom pritisnuo gumbek na ulazu i ona je zanjištala ko kobila i malo se nagnula naprijed. dobil sam zraka.
onda mi je zapiknula nokte u trbuh.pa potegnila na gore. srećom stala je negdje kod rebara i nije više drapala.
užurbano se počela vrtit i znal sam da je blizu.ubrzal sam krugove jezikom i novi plimni val zapljusnul mi je nepce. na korjenu jezika nalovile su mi se dlačice i na trenutak mi se rigalo.hrabro sam pogutnul i nastavil dalje.
 
zavriskala je, zdrmala me guzicom po čelu još dva put, a onda se srušila s mene dole. polako sam iz dna usne šupljine jezikom izvlačil iritantne nagužvane dlake. obrisal sam se plahtom po čobama i hračnul na pod.
očeš ja tebi sad ?
buš drugi put.
 
digla se, uzdahnula i otišla pišat. ja sam još jemput hračnul i dovršil ožujsku. rame me je već peklo.

stvarno, nije problem naići na budalu neuku koja je željna svađe i prostiranja svojeg ego tripa miljama naokolo. nije problem.
i kada je to omatorjeli pljesnivac čije je vrijeme prošlo, pa stalo prije 20 godina nije mi krivo.imam doma starce i pamtim kako su lagano padali u mentalnoj snazi.i to je sve kao normalno. ja se ne svađam, pa se maknem i poslje se pravim ko da nisam ništa čuo.i bude sve OK.
ali naletjet na dvadesetineštogodišnje stvorenje prepuno vlastite pameti, e to me stvarno izbaci iz takta.OK, ako je pametniji/a od mene pa sam izlanuo nešto suludo glupo ili sam zaderao u kompetenciju takve neke osobe... OK popijem jezikovu juhu, zabilježim si da ne ponovim i sve pet.ali kad radim svoje, mislim si svoje, i uopče netrebam neki komentar, a taj neko napucan adrenalinom počne sasvim nepozvan i nepotreban srati i klati, i to još potpuno nepripremljen, bez argumenata, nepročitavši ili nečuvši cijelu materiju, e onda mi puca film.
Pa jebote, fakat bi ljude trebalo škopit da se malo primire. Ja najljepši, ja najpametniji, ja o svemu imam svoje mišljenje, ja meritoran za svaku vrstu sranja, ja umjetnik, ja inžinjer, ja sportaš, ja i samo ja.ukurac.
i naravno, argumenti ne pomažu.decibeli rulz.
i stvarno, kad mi to radi netko omatorjeo, sasvim mi je cool. stari zgazilo te vrijeme, klimakterij, nemam pojma , živci su ti slabi, al ja se s tobom neću svadit.al ono, kad mi to radi neko generacijski blizak to je nepodnošljivo. ko da su ostarili u 20-toj i naučili staračku mrzovoljnost, pa ne mogu iz tog grifa van.
onda prošvrljam po Iskrici i vidim da i tu ima fakat prevelikih budala koji samo čekaju priliku da ulete u potpuno nepotrebno pljuvanje i klanje s autorima nekog teksta s kojim se ne slažu iako ga nisu kako spada niti pročitali, a kamoli razumjeli. o čitanju već napisanih komentara da niti ne govorim. pogledam profile, a ono opet ista ta generacija dvadesetineštogodišnjaka željnih sranja.
onda mi bude lakše, pa si mislim, ajde valjda svi na svijetu imaju tako neke dežurne budaletine za svakodnevnu porciju uzburkane žuči.

bila je prilika i malo sam se družio sa suseljanima.pa je poteklo vino, pa su potekle priče.i onda ispričaju njih dvojica priču o nekom trećem i kunu se da je istina. nije mi baš vjerovatno, ali oni tvrde da je bilo baš ovako:
 
Joža je bil teški pijanec i šaljivđija.A kad nije imal koga zajebavati zajebaval si je ženu doma.Ona je sirota bila na noge fejst betežna pa nije mogla nikam pobeći neg ga je morala posluhnuti kak se on non stop zajebava.
I tak su se jemput nekaj posvadili, a on je rekel da se ide obesiti.Otišel je po štrik i spenjal se po lojtri kroz kuhnju na tavan i rekel da se bu sad obesil jer da mu je svega dost i da nek se svi jebeju po redu. Ženica ga je prosila da nek toga ne dela, al je on otišel na tavan i više ga nije bilo čuti. Kak su nju fejst noge bolele nije se vupala gore po lojtri iti pa je zvala suseda.Sused je čim je čul o čemu se dela zval policiju.
 
Policajci su došli i zazivali Jožeka, al se on nije ništ javljal pa je jedan policajec otišel na tavan izvideti, e se je čovek obesil il nije. Kad se je popel na tavan videl je kak z grede visi Jožek na štriku, a prek glave mu je prevlečeni kaput. Policajec je kaputa razgrnul a Jožek je istoga časa zakričal BUUUUUUU !!!!!
E, istom se je policajec tak fejst splašil da je opal natrag v kuhnju, strgal si ruku i dva rebra. Jožek se obesil za pazuha a ne za vrat i čekal je kaj bi koga splašil.No skoro je policajca zatukel.
Dobil je kasnije prijavu za remećenje reda i mira, ometanje službene osobe, lažno uzbunjivanje i naplaćal se globih za prek 5 000 marki.

kaj kad više nemreš?pucat si puškom u glavu?u domu roditelja.zažbukat zidove komadićima mozga, kostiju i krvlju.
i gotovo.
koljena mi klecaju i hoće mi se duša strgat.

blagdanska noć.23.15. u slušalicama trešti clapton - cocaine.a ja peglam piđamicu svojoj 13 mjesečnoj princezici i donje rublje već usnule supruge. komedija živa.

nemar.nepažnja.sexualna aktivnost bez granica.nikakvi kriteriji.jurnjava po putu samouništenja. sve to i još mnogo drugog naplatilo je dug. ili je tek počelo s naplatom.
počelo je s peckanjem i čudnom tupastom boli u preponama.onda je odlazak na WC postao prava avantura, hoću li ovaj puta samo stenjati ili vrištati od bola.više se niti nesjećam kada su se pojavile prve kapljice gnoja nelagodnog mirisa. ipak kruna svega i krajnji poriv za odlazak urologu bila je krvavo obojana sperma na njezinom licu uz primjedbu da je nekako gadno gorko.
kad vam urolog kaže "uzeti obrisak" to je zadnji čas da podignete gače s poda i pobjegnete glavom bez obzira.rektalni pregled prostate koji je prethodio dječija je igra spram onog što slijedi. prijeteća batina u obliku štapića za uši s istim takvim jastučićem na vrhu ubrzo mi se zabila u vrh penisa(malenog prestrašenog crvuljka koji se izgubio u latex rukavici gospodina pimpekomučitelja).štapina se probijala kroz cjevovod ostavljajući za sobom trag od neizrecive nelagode i poprilične boli.probijala se beskrajno.znoj je već odavno razmočio košulju i više nisam mogao gledati kako taj stup nestaje u meni.žmirio sam i čekao smrt. onda je došao do kraja.znao sam da slijedi nešto posebno. prsti u lateksu jako su se stisnuli i zaokrenuli spravu ljevo-desno negdje duboko u mojoj utrobi.okus povračanja i vrisak na rubu zuba.
i neizmjerno olakšanje na putu prema van.
dijagnoza - teška zaraza.čitav niz klamidija, aeroba, anaeroba pa i neke gljive - sve je to ležalo uredno ispisano na nalazu položenom predame. nešto poput dnevnika raskalašenosti.
i riječi utjehe na kraju.recept je tu. lijekove piti tri tjedna, a onda se vidimo na kontroli i novom uzimanju obriska.

pozdravljam prdonju u crnom passatu.
 
danas se dotični sroljo probijao kroz gusti niz pješaka na zebri na glavnom kolodvoru.baš u vrijeme kad dođe zagorski cug i sisački čini mi se, pa je gužva velika i ljudi ima puno. pa se stvori kolona automobila.
a prdonji se jako žurilo.pa je samo klizio lagano u prvoj kroz ljude. i ljudi su se micali.a on se izdrkano smješio vlastitoj umotvorini.ipak, ljudi su dovoljno pametni da se miču njegovom crnom passatu.jer passat je težak, tvrd i nemilosrdan.iboli kad prijeđe preko prstiju.
i nebi popizdio da se nije onako izdrkano smješkao.salastim osmjehom na debeloj glavi bez vrata.al eto jesam popizdio. pao mi mrak na oči i razbio sam mu nogom štop svjetlo.pa klisnuo u gomilu.
pozdravljam prdonju i nou hard filings.OK?

Prošli sam tjedan došao na mjesto gdje sam zadnji put bio prije 15-ak godina, a do tada dolazio pet - šest godina za redom. U ona neka druga vremena. Obronci planinetine, šumetina, divljina. Tek naznake neke civilizacije. Takvo je oduvijek, a sada još i izbrazdano ratnim vihorom. Mjesto na kojem sam sazrijevao kao osoba, kao muškarac, mjesto koje me je formiralo ili barem obilježilo važan dio moje srži.
Srce mi je kao na trenutak stalo i kao neki vihor mi je prošupljio vene, rastopio kosti. Proletjelo mi je kroz glavu sve što je važno kad imaš 15 - 16 godina, i kad imaš 20. I sva toplina koju su ljudi u meni ostavili u to vrijeme i sva bol koju u to vrijeme moraš savladati. I sve noći popunjene šumom šume i unutrašnjim nemirima. I suluda sirova snaga koju možeš rasipati jer ti je tijesno u koži gdje god da se okreneš.
Mislim da sam vidio, osjetio, čuo Boga. Nikad ništa tako snažno nije me razbacalo ponaokolo. I jelen je riknuo iz polumraka šume, kao da je zapečatio taj trenutak u vremensku kapsulu da ga čuvam zauvijek sa sobom. Mislim da sam tada i na tom mjestu dobio Poruku. Poruku koju trebam dešifrirati, razumjeti i smjestiti u vlastiti mentalni sklop. Iskustvo koje potvrđuje ili negira dosadašnja iskustva.
Vožnja natrag u civilizaciju bila je kao klizanje na ledu. Tek blicanje šlepera koji mi se nalijepio na zadnju šajbu privukao mi je pažnju na stvaran svijet i činjenicu da vratolomnom brzinom od 40 km/h usporavam promet do granice neizdrživosti.

posjet kolegi s posla. nas trojica, jedva smo ga našli u bolnici.dvojica u sobi, krevet udoban, sa tisuću namještanja.soba svjetla s balkonom, posebnom kupaonicom.TV i radio. puno mjesta.gotovo apartmanček. ali sestre ...
ehhheeejjj koji su to komadi.i još drže do sebe i svojeg izgleda (što je za mene osobno i najprivlačnije na ženi).od njih pet barem tri su natprosječne, onako da ti je milina gledat.i mislim si da bi bilo dobro koji dan odležat umjesto kolege i bit njegovan od tih ruku i susretati te oči...
da, da. jedino što kolega kojeg smo obišli ima rez kroz cijelu preponu i pripadajući testis(jajce).

Ja si sve mislim da ovaj Hebrang mora hitno na operaciju. Šta god da mu izvade, odrežu ili zašarafe nemože ispast gori neg što je sad.

Pročitam tipa kako je iskrica koma i kako smo više manje papci i kao je to sve skupa bezveze, a on se jadan srami što uopće sudjeluje u tome ...
 
Pa mislim, stvarno neznam koju bi riječ čovjek upotrijebio. A stvar je jednostavna diskonekt i gotovo. ali ne... imam još malo potrebu srati. i prikazati svoju istančanost ukusa i dubinu svoga uma nasuprot svim tim bezveznjacima.

Kao da je sve zbog sexa. Kao da čitava povijest međuljudskih odnosa počiva na sexu. Kao da je bitak sadržan u pitanjima koga ću posexati, tko će me posexati. Kao da penis i vagina čine dvojedno božanstvo. Kao da i nemamo razum već samo oragzam. Zvjeri produžuju vrstu. Nama to nije na pameti. Sex kao takav.