LET ME SHOW YOU THE WORLD

 
 
Često samo (za)lutam.
Oslobođena svih kompasa
i prašnjavih karti krcatih izohipsama i izobarama,
neophodnih tek da stvaraju zabunu,
rušeći pri tom sve iluzije egzaltiranim moreplovcima
u potrazi za novim kontinentom
(kome sam još onomad smislila ime).
 
Pritom se lako (iz)gubim.
Kroz lavirinte poluslepih ulicai neprohodnih drvoreda
u sanjivom gradu koga mogu prigrliti
kad god osetim potrebu,
al on i ne pomišlja nazvati me svojom,
sluteći ono što se ja ne usuđujem.
Tek katkad sevne oluja turbulentnih fleševa
(može-biti-da-sam-neki-i-memorisala)
sa ugraviranim čergarskim kodom
po(čime je zaslužila taj blagoslov?)majčinoj liniji
osmišljenog eonima unatrag.
 
Predugo se sa tim (u)mirim.
Hvatajući dah u svitanje novih oscilacija
na tananoj opni koja razdvaja
(ne dam im da vaskrsnu)duhove jugoistoka
i (zasad) nedovoljno zavodljive mirise severozapada.
Uzbuđuje me pomisao hodanja po žici
(posebno ako ne znaš da si ptica).
A daljinama u ovom trenutku
i ne preostaje ništa drugo
no da maštaju o meni.
http://www.youtube.com/watch?v=AoMDmwIDEYw

Isidora,  hoću li ikad naučiti
da moskovske kiše neprekidno liju
(Ali zvuk oluje čuješ samo ti)?
 
Opsesivno stvaranje kompulsivnih navika
sa pravim ljudima u pogrešnoj sceni.
(Pesnici  (se) ubijaju, zar ne?)
Sergej ti mladunčad ne ume vratiti
iako gluva kučka u tebi
plesom udomljava iskonski krik
zaražen utopijskom opsenom
da sve ovo je samo san
koji snevaju koreografi
nenaviknuti na slow-motion
u crno- sivom izdanju.
(Belu ne poznaju ni belogardejski duhovi
utkani u skelet revolucije
koja tebi služi kao izgovor
za privid zvani egzaltacija).
Oprosti sebi tuđe grehove
u kojima si ogrezla bez želje
da osetiš spokoj opšiven
samo pukim postojanjem.
 
(Osmi dan je u znaku putovanja.
Ako se umeš naginjati kroz prozor
nemoj poći bez šala.
Hladno je.)
http://www.youtube.com/watch?v=kyFyAqLtHq8&feature=related

Amaterski prikrivenu požudu
perfidno je pokušao prokrijumčariti
uz netom iskrzane mape
autostoperskog vodiča kroz galaksiju.
A ja sam, kao svaka trećerazredna
dobro vaspitana autistična vestalka
Vrtela u glavi samo jalovu mantru
“Čuvaj se leoparda”.
Tačka je osvajala tačkicu
dok nije cela vasiona postala
ogromna zanemela karta
savitljiva u svom nastojanju
Da zaviri u moju Pandoru.
Svršeno je.
Sa mnom
(al ne i sa ovom pričom)
koja sam vec odavno
iskrzana u svojoj otcepljenosti.
/Hm, zar nije nepristojno servirati frigidnost
pre prve jutarnje kafe sa šlagom
i vrelih sendviča sa buterom od kikirikija
koji se ne libe raspomamiti nozdrve
čak i onih sa alergijskim rinitisom?/
Odbijam poverovati- preduhitri me on.
(Pripisavši mi dva ubistva
S predumišljajem koliko i bez)
Zakopavši moje slutnje tik ispod sopstvenog eha:
“Uprkos svim nasim univerzumima
zar ne misliš da je svetogrđe
što samo zemaljski dani teku?”

Kako su se nasi trudbenici odavno vec iz fabrika i radnih organizacija preselili u kladionice i na punktove Narodne lutrije, predlazem da se danasnji praznik preimenuje u Dan sigurica i igara na srecu i da se na prvomajskim urancima od sledece godine uz propratnu rostiljijadu i posumljavanje okolisa limenkama piva i pilecim kosturima, organizuje i praznicna tombola.Pa kom bingo, a kom trinaestica.

Pucanj u prazno nisi čula.
Greškom su te ubacili preko veze
u prebukirani ustaljeni raspored
isforsiranih umornih snevača
atrofiranih očnih ekstremiteta
sa (š)krtom nadom u makar sutra.
 
Tvoja staza je prazna.
Ne ovladavaš previse umetnošću
postavljanjem upitnika tamo gde ne treba.
Iza tebe gomila istrčava drugi krug besmisla.
A ti jos nisi ni raspetljala čvor na starim starkama
(krupni kadar na upad pleonazma (?)
kome su obećali mesto potplaćenog arbitra).
 
Godinama isti akordi:“Nema više vremena”
A ti ga hvataš mrežom za leptire
i pakuješ u platnene vrećiće
a zatim u pregibe i džepove kašmir kaputa.
Ionako miriše na lavandu
a ona uvek iritira tvoje aristokratske nozdrve
čak i kada obecava nenaseljene predele
u (dal je neko ostao zaboravljen) Josifovim tajgama.
 
 
Sve se oko jednog vrti.
Svi za jednog, jedan za sve.
Svi se oko jednog vrte.
 
 
Odjedared- licitacija.
Publika urla- Pogrešna staza.
Vetrokaz šusti- Suprotni smer.
Jedino jos optička varkauporno signalizira:
TRČI LOLA, TRČI

MAČKA NA VRUĆEM
USIJANOM LIMENOM
KROVU. LA FRRRR
(la mjau)

Njušim ti trag.
U trenu kad lovac lovina postaje.
I tvoje opštenje sa razumom prestaje.
(Na korak od kapitulacije.)
Urezujem ti znak.
U inat svim genetskim kodovima.
I retroaktivnim učmalim godovima.
(Samo tren pre rekapitulacije.)
 
Ne veruj mi
(Ni kad te pohodim u snu.)
Ne raduj se
(Ni kad zavitlaš belom zastavom.)
Ne traži me
(Ni kad oluju u zidu trofej zagluši.)
Jer, lovac je živ.
(Samo dok njuši.)

Ko krade Kopiclu karanfile?
(kad se krti karakter krije kopipejstvovanjem)
Kako krešu konjaniku kovrdže?
(kad Koverdajl kreščendom kas kanonizuje)
Kome kite kosti krljuštima?
 (kad kandidijaza komada krunisani karijes)
Kuda krivuda kvadratura kruga?
(kad kompas kvarno kumuje kubikaži kocke)

 
(Ovi gore)
pevaju na kiši
urliču na Mesec
kupaju se Suncem
bratime se zemljom
nesrećni što negde pripadaju…
 
(Ovi dole)
pevaju o kiši
komadaju Mesec
zaklanjaju Sunce
zaklinju se zemljom
srećni što negde pripadaju…
 
( ruke koje upravljaju klatnom nikad neće spoznati svoju usamljenost)
 

Sve i da pogodim kako uopste zalutah ovde,
bojim sa da neće biti na vreme.
Al nekom ko presvlaci ljušturu
svake prestupne godine tvoje,
to baš i nije tako važno.

Sve i da pomirim sve kontrasti savesti svoje,
ostaće oštrice obrisa i senki.
Al nekom ko sakriva dugine boje
u rascepu izmedju crvenog i crnog,
to baš i nije jako strašno.

Sve i da zatvorim umorne aveti što broje,
skociće prošlih života zveri.
Al nekom ko vetrovima u amanet
zavešta slapove kose svoje,
to baš i nije tako trajno.

BEŽI MI
Osmeh u San
Zora u Dan
Prošlost pod Sag
Zločin u Trag
 
 
LOVI ME
Rupa sa Dna
Treptaj iz Sna
Očnjak niz Vrat
Klatno kroz Sat
 
 
FALI MI
Pedalj za Skok
Eon za Rok
Petlja za Hir
Večnost za Mir
 
 
(TREBA MI
Srce od Meda
Kocka od Leda
Dve Plave Pertle
I TI)

Ain't no love in the heart of the city,
Ain't no love in the heart of town.
Ain't no love, sure 'nuff is a pity,
Ain't no love 'cos you ain't around.
Baby, since you been around.

Vatra je odavno dogorela, ostalo je ništa. Čekajući feniksa.

(u nadi da Branko ne prođe kao Beket)

Smrt u malim dozama
Dugo već ne poštuje
Uzbunu na odjelu za rak.
Latentnim neurozama
Svako od nas kupuje
Svoj mali iskorak u mrak.
Uz veto nad psihozama
Stvarnosti se robuje
Bez nade da pokaže nam znak.
A strah u svojim ložama
Sa licemerjem lobuje
Da promaši nas zahuktali vlak.

Zaustavite Zemlju.
Samo na tren.
Da okončam kaskanje
Za sopstvenom senkom.
Patetika amnestira
Doskorašnje gnušanje.
I servilno deklamuje-
Sutra je novi dan.