Ne zaboravi da čudo postoji

Napokon se natjeram pokazati javnosti svoju kreativnu stranu i onda dobim kritiku da kaj baš moj prvi zapis u blogerskim vodama mora bit tak u kurcu. Mislim, nisam ni danas nikaj bolje -hladno je, morala sam se dići u 07 ujutro i ići raditi. I onda me iskritiziraju i još nagovaraju na ekstremne fizičke aktivnosti u vidu bicikliranja nekoliko desetaka kilometara brzinom koja je na rubu moje izdržljivosti. Više bi mi pasalo tamanjenje tople štrudle od jabuka i neki dvdić. No sudbina je takva da za frendove nisam odabrala neke trbušaste ljenjivce već naprotiv frikove lude za bicikliranjem :)

Uhvatila me pomalo jesenska depra i dosadna sam sama sebi ko nedjeljno tv popodne. I onda uleti spontani poziv za kavu preko icq i kaj se dogodi?! Ušljivi icq rikne. Ono, totalka. Možda bi pomogao restart ali jedva sam došla na red za skidanje nekih “dokumentaraca” pa to nikako ne dolazi u obzir.
A i tip više nije za kompom. Al’ dobro kaj je tu je. Ima još propalih dejtova na današnji dan(neka se nitko ne osjeti prozvan:)).