eye against eye

moš mislit što ću sad radit složenac od tih riječi... i da se sjećam sega što sam htio, ne bih bio u stanju. al... ALI!!!! moram ipak nešto spomenut....

mislim da je jedna cura zabrijala na mene. i to prava neka. iz onog drugog nekog sporednog života koji se događa između posla i kuće. ovo je val prvi put u životu da mi se dogodilo da sam skužio da neka cura brije na mene. ono... nisam trebao posrednika u vidu njene najbolje prijateljice, niti mi je ona sama morala reć da će pored mene *takvog* ostat usidjelica. samo me danas nazvala i rekla da se zblamirala preko sinoćnjeg maila i da jel oću ić na cugu. u međuvremenu nam dvaput pukla mobitelska veza. taman onda kad je ona krenula otvarat karte i kad sam ja trebao reć nešto što bi je natjeralo da se upiški u gaće. keve mi, nisam ja prekidao. vald joj je baterija ošla u quratz. bateri azizi!

a super je cura. i to kak mi je poslala subliminalnu poruku mailom koju ja ne bih skužio (naravno!), i to kak je sebe izbezumila jer mi je tak šta poslala (iako ja nisam skužio!), a ja nisam niš odgovorio (jer nisam skužio!) i kak me danas nazvala da se ispriča što je bila slobodna da mi tak šta napiše... tad sam skužio :)

mislim da ona večeras ne spava. jer nije niš riješila, a iz svoje perspektive se ukopala do ušiju. iz moje je baš cool. mislim, poštujem sve to... tja, kad ne bi sve bilo tako komplicirano... iz subjektivnih razloga je moram odbiti i nadat se da to neće utjecat na našu poslovnu korespondenciju. viš mi lak.

ma mislim... u zadnje vrijeme se baš osjećam pametno i dopadljivo i kud baš da je morala upast u taj moj period? ne mogu joj zamjerit. teško mi odolit. i sam se borim s time, al ono... jebemumiša!

neću ni ja spavat večeras jer moram smislit najbolji način da joj priopćim da to neće ići, a da ne zvuči kao... "odjebeš!". morat ćemo se sretat i i pričat i zajebavat i sve...

već mi je jedan poso propo zbog takih situacija, al, ruku na srce, TA je bila neka polurospija. doduše, propo mi je i THE-poso zbog takve situacije... jebote, sad sam se već zamislio... moraću si otvorit neki obrt di ću komunicirat samo putem mejla, a telefonske razgovore ću obavljat preko uređaja koji modificira glas. u neki pištavi.

no, ipak sam vrlo vrlo zadovoljan tip jer mi sve to skupa vraća život u moje staro i nemoćno tijelo, a bogami i u dušu za koju sam mislio da je mrtva. e, nije! barem ne još.

jooooooooooj, kak bih rado izbjego te neke... situacije.

i da

i ne

...

(

sam da si natuknice stavim da ne zaboravim... nemam sad vremena pisat. errrrrrm... već sam zaboravio početak... nešto. doma. tlapnja. reflektor. poziv. ja u zadnje vrijeme. pivo. himna. sigurno sam još dosta toga zaboravio i sve skup neće ništ ispast....


još da napomenem...

OVO NIJE VORKŠOP! NE IGRAJTE SE MOJIM RIJEČIMA!

hvala.

)

nešto mi je sletilo na rame. nešto okruglo crveno sa točkicom gnoja u sredini.

jel to opasno?

oću umrt????

šta je pouzdano? jebena zvijezda danica je pouzdana. za sve ostalo nisam siguran.

da danas nisam nikada pio "južnjačku" iz boce. a i sad to radim samo da vidim ima li ikakve čari u tome. ...paaa definitivno nije SVAKODNEVAN osjećaj. poseban je po tome što tu bocu gledaš ko... osobu. skoro pa prijatelja. (glete, sad analiziram trenutnu situaciju. možda malo pretjerujem, ali prenosim zapažanja.) nije isto ko sa čašom. ovo ima neku višu razinu komunikacije. bocu možeš primit i okretat je i čitat razne textove koji su po njoj. zanimljivija je od čaše. i gledaš je i misliš si "baš je cool". i ima taj reljef po sebi. možeš palcem prelazit preko slova i slovkat.... S O U T H E R N.... sad sam negdje između "O" i "U". odnosno, razina je negdje tamo. ima mađžije u tome. ...provoditi vrijeme sa bocom i zapisima na njoj i izbočinama...
ima mađžije i u "great gig in the-sky", koja je ultimativna stvar za savršen kraj savršenog dana. današnji dan zasigurno nije bio savršen, ali daleko od toga da je bio loš. bio je dobra priprema za savršen dan. "savršen dan" - lesson one.
razmišljam o tome da za svaki savršen dan skladam pjesmu. u stvari, samo glazbu jer mi riječi ne trebaju. nit dobro baratam njima. zvala bi se "one of perfect days...". part one. pa za drugi savršeni dan: part two... itd.

eh... one generacije koje su se zakačile na spektrume i komodorce... to su na neki način posebne generacije. ovi prije i ovi poslije (koji su zasjeli za piceke kao tekovine civilizacije), nikad neće skužit koja je to brija.

sad sam između "S" i "O"...

[ sad vam pušćam "another perfect day" od motorheda.... ]

p.s. - jučer sam saznao da sam izgubio jedinog čitača mojih blogova. life suckz!

http://www.jutarnji.hr/clanak/art-2006,2,16,rotvajler_napad,12116.jl

a lijepo sam rekao da iskrica nije mjesto za djecu...




[ them bones / alice in chains ]

sjedim u fotelji i slušam bluz. nešto toplo klizi mi niz guz, i mislim si... već dva dana zaredom mi se događa ista pojava kad se vraćam doma s posla. tak hodam ulicom i onda se zgrade počnu rastakati. i auti i ljudi i nogostup i sve se rastoči. i pretvara se u slapove brojki i znakova. i ja to zbilja VIDIM tako. fora je prizor ak se ne uspaničiš. a ja se nikad ne uspaničim. osim eventualno kad si skidam majicu preko glave pa onda zapne, pa ni sim ni tam. onda se uspaničim. vald da se ne ugušim il ne znam šta. nisam se uspaničio ni kad sam triput zaredom ukucao krivi pin u token. samo sam se osjećao JAKO glupo. evo, recimo, to treba znat. vald sam jedini koji je to uspio. vjerojatno ljudi malo stanu i razmisle nakon dva kriva, pa krenu tražit di imaju to zapisano da ne sjebali. ja ne. sa jednakom sigurnošću koju sam imao pri prva dva ukucavanja, ukucavam i treći krivi broj. mislim, šta?!... ionako nisam dugo bio u banci, a tamo nejdem jer me mrzi stajat u redu. ni u pošti nisam bio već dugo. otkako sam plaćao zadnju kaznu zetu. (moraću i njih uskoro opet posjetiti.)

mislim da mi se organizam opušta iz grča. što mi daje nadu da ipak nisam mrtav. vrlo bi me razveselilo kad bih saznao da ima još života u meni. baš bi.

imam novu omiljenu seriju.

to znači da sam zbog iste spreman ustat se od kompjutera ili prekinuti bilo kakvu drugu aktivnost i zavalit se u kauč i tako provesti neko vrijeme buljeć u teve. a nisam imo omiljenu seriju još od one u kojoj je bila personificirana kolajđa. ona mrtva. (ionak mi se u međuvremenu razbio mit o kolajđi.)

čovjek mora imat omiljenu seriju je ga to čini samostalnom jedinkom koja je u tih pol sata sposobna odjebat cijeli poznati svijet i nezavisno funkcionirat. bit sam sa serijom. iiiiii.... tak. mislim da bi se za onu siennu miller isplatilo žrtvovat malo vremena guglajuć.

pa šta se čeka?!

Pa jel baš moram?


pa jel baš moram

voljeti te toliko

od sunca

do zvijezde danice

moja anice?




[ mislio sam u stvari skombinirat ovo na kraju da zvuči neš kao "na duši moja ranice", al mi se čini da bi moglo bit malo bezveze ]

a jebote, svi su neš pisali večeras/noćas.

a jebote!

to mi pritisak čini da moram barem notu stavit bez obzira na doba i bez obzira na to oće me neko "prozivat" što sam stavio notu u ovo doba sa premisom da zna zaš sam baš sad u ovo doba stavio notu. da. kolajah. ona. i čekam da kaže, a neće. a jebote. a ja ne znam. a ona neće reć. a ak ona neće reć, onda niko ne zna. osim nje. jebo takav bolog di niko niš ne zna, a notira se.

JEBO!!!

i tak...

a nije da nemam mariala za napisat neki pošten bolog. al neću. i ne biste vi to svatili, a ne b' ni ja mogo to sad sročit u ovo doba sa ovim promilima. pogotovo kad me ometaju porukama tipa: "jel mi osto jebeni novčanik?!" a JE, jebote!

a jebote!

kak ja znam da sam seljo-beljo i da ću to uvijek ostat? pa tak što mi je super ona od šortija "dođi u vinkovce". i to ono kad bisernica zatitra, a meni srce u istom ritmu udari. nisam nikad ni bio u vinkovcima, al kad vidiš jedno slavonsko selo, ko da si ih sve vidio. ma otiću frezi na kavu kud puklo da puklo. kažu da se sad tamo više ne puca i da se može na miru popit kava. živi bili pa poginuli. al, eto, jesmo mi seljaci, al nismo ni mi tako blesavi. čovjek svaki dan nauči nešto novo. (sad sam se sjetio kak su evaluirali onoga lika iz amelie... a jebote, ak je kriterij znati narodne poslovice, onda sam beg, a ne king.) dobro, nisam od tih koji svaki dan nešto nauče, al priča se da ih ima. međutoa, današnja spoznaja mi je promijenila život iz temelja. (btw, u zadnjih godinu dana sam promijenio već par temelja.) no... vozim se liftom zajedno sa komšinicom i njenom pudlicom, i pudlica nešto kao kiše i kaže komšinica da joj pudlica nešto kiše u zadnje vrijeme, a reko' valjda se PREHLADILA. E! i tu se ova meni obrati kao u povjerenju... tihim glasom da *pudlica* ne čuje...

- to je muško.


(?????)


kak???!!!


nikad nisam percipirao pudlice kao da bi TO moglo biti nešto muško. a ova kaže da JE. u povjerenju. ko kad dvije osobe u prisustvu treće pričaju nešto o toj trećoj, a da ova ne čuje. mdajte, TO JE SAMO PAS! koliko god tvrdili da je intelegentan, nije mogao skužit da nas dvoje pričamo o njemu, a pogotovo nije skužio da sam ga ženkom prozvao. jer bi me barem mrko pogledaO. ak to pudlice mogu.

idem!

a ne mogu vas ostavit bez stiha. so...

"come on you butcher, you winner and loser, you miner of truth and delusion
and shine!"

[ pinkići flamingosići. ne znam jel to ima kakve veze sa kjubrikom, al definitivno ima veze sa kingom ;) ]

samo provjeravam jel sve oke.


bzzzzzmmmmmm... bzzzzzmmmmmmm.... (onomatopeja provjeravanja)



OK!

daklem.... nisam još rekao sve za danas. al za jučer jesam. a za danas još niš nisam ni rekao. kamoli sve.

i u ovoj igri riječi i vremena zaboravih što htjedoh uistinu reći... tika-taka-tika-taka. k tome još i waka-taka. i još bih samo spomenuo wakkaaaaa. to je ono što ona papiga "priča" u... ubi me sad ak mogu razabrat jel hamon, hamon ili zlatna muda od labuda.

počinje se računati novo vrijeme. od heute. tj. gestern. barem meni. a nisu se nikakve *nove* karte dijelile. samo sam dao kontru na licitaciju. s onim što sam imao u rukama. (sad bi pajk reko " nemoj da mi netko sexualno insinuira". zato nemojte.) situacija bi bila vrlo ozbiljna kad ne bi mene involvirala. ovak je haj-ho, lec gou! :)

[ see emily play / plink foyd ]

...a podnio sam to nekako...




:D



[ daklem, u bloku ide "what a wonderfull world" u izvedbi the kinga i "dobro" od pipsa, čipsa & onih trećih ]


(p.s.-ne smijem reć starcima :) )

ja ovdje nešto malo bologišem...

krenulo mi svirat nešto od laure pausini. točnije, pjesma se zove "dove l'aria e' polvere". je ne znam talijanski i ne znam kao se na rvackom kaže to i ne znam o čemu treba pjeva. ...al nekako, kad je pjesma krenula, pomislio sam kako je to neki znak. da nešto moram poduzeti. akciju neku. i krenuo sam pisati po bologu.

...a trebao sam samo stisnut "skip"!