Apsolutno je apsolutno i...

A ča će administratori imati posla dok sve ove nepoćudne pročitaju :)) A ionako mi niko ne šaje poruke, pa neka mi to radi iskrica :))

Većina ovdje nešto traži, a ja nemam volje tražiti ništa.

Moli se naš pošteni sugrađanin Jozo J. da drugi put ako želi kupiti dvi litre vina da donese bocu od dvi litre, a ne bocu od dvi i po litre. Jer samo Cola daje gratis u svojim bocama, a vino se inače ne toči u tvornici Coca Cole. Osim toga i to gratis je samo za vrime blagdana.

Danas se osjećam, ajme ili je to radi one tri šestice u danu ili je to radi kiše, definitivno nisam skonta. Ma bit će radi kiše, bija san u uvjerenju da dolazi lito ali više nisam siguran. Ili se meni čini ili je nešto se okrenulo naglavačke? Ili je priroda totalno popizdila? Izokrenilo se vrime, totalno :)

Kad se s tom curom nađemo u društvu uvijek se posvađamo iz nekog banalnog razloga, a još uz to ta osoba mi je čak i jako simpatična, a imam osjećaj da su ti osjećaji slićni s njene strane i onda postavljam si pitanje: Što tu nevalja? I kako me ona uspije uvijek navuči na (razmimoilaženje u mišljenjima)da ne kažem svađu? Ništa mi nije jasno, samo sam siguran da popizdim. Morat ću je izbjegavat! 

Doša ti jedan naš mištanin u brice i kako je bilo puno svita on upita:
- Meštre oče li brzo.
- A pričekaj malo.
Nakon ti riči on skine kapu francuzicu s glave i obisi je pored drugi kap i jaket na višalicu. Nakon nekog vrimena dođe ti red da se on šiša te sidne u stolicu, a brico koji je bija zajeban u netko vrime ga upita:
- Ma tija bi te nešto pitat.
- A pitaj Jure.
- Ma sve mi se nešto pari da ti raste glava. Ča te više šišan, pari mi sve veča.
- Mene si naša zajebavat.
- Ma ozbiljno ti govorin. Evo pitaj Franu.
Frane koji je isto tako sidija i čeka rede, jer je doša iza Ivana progovori:
- A je i meni se pari da mu raste.
- Sad očete reč da imam veliku glavu. Ajde bižite ča.
Dok je to radija jedan od mištana koji su slušali njihov razgovor dositija se pametnoj stvari te zaminija njegovu kapu francuzicu sa svojon koja je bila puno manja. Nakon što se Ivan ošiša i usta se sa stolice javi mu se brico:
- Evo sad mi pari još veča, a ošiša san ga. Je li vi vidite ovo ljudi.
- Ajde Jure pustime stat i reci koliko san ti dužan.Nakon ča mu je platija uzme kapu sa višalice i pokuša je nataknit na glavu. Kako mu to nije uspilo, jer je bila manja za dva broja od straja padne u nesvist pomislivši da mu je glava stvarno naresla.

Kako je jedan čovik iz sela ima grdnu narav i često razbija po kafićima i restoranima, tako je na određenim mistima dobiva i besplatnu spizu. No to je dočijuka jedan drugi mištanin te koristija istu lokaciju za svoje stvari tvrdeći da je on brat od dotičnoga. Mora bit da nije malo ija i pija, a kako je skoro svaki dan to radija, gazda se požalija ovome sa grdnom naravi:
- Daj, molim te reci svom bratu da ne dolazi svaki dan.-
Ovaj ga je samo pogleda:
- Čoviče ja nimam brata osim ako mi nije sestra možda prisadila onu stvar.
Vlasnik se izvinija dotičnom i još mu da bocu vina. Sutra dan kad se korisnik tuđe kartice pojavija na vratima lipo su ga pustili unutra i ubili boga u njemu tako da mu je prisilo sve ća je izija.

Odlučili otac i sin da upokoju prasca pa dogovore plan akcije:
- Sine ja ću u kotac pa ću ga istirat, a ti ga dočekaj sa macom kad izviri.
- Dobro je tata.
I kako se dogovoriše tata uđe u kotac i krene istirat prasca, a sin uzme macu od deset kili te stane isprid ulaza atento. Sve bi bilo uredu da prasac nije bija jedan od najliniji u selu, pa se nije tija niti pomaknit sa mista di je leža, ma koliko se otac trudija. Nakon nekog vrimena pošto je svatija da se prasac neće ni da mrdne otac krene van koćaka kako bi dogovorija drugi plan sa sinom. Ali kako smo rekli, sin je bija atento i zamanija je sa macon. Sutra dan kada se tata probudija u bolnici umotana kolina jer je ono prvo provirilo vanka, promislite koje je bilo prvo pitanje za ukućane ča su se okupili oko njega:
- A di mi je najdraži sin?-

Jedna ti naš mištanin tako odlučija pripremit drva za zimu i počeja tražit pilu za drva. Bija je siguran da zna di je ostavija, ali ka i uvik nije je moga nač. Nakon pola ure bezuspješnog traženja po konobi počne vikat ženi:
- Mare, Mare.
Nakon nekog vrimena iz kuće mu se javi žena:
- A ča je Frane.
On ponovno zaviče iz podruma:
- Znaš li di je stara pila.
Kad umistio žene mu se javi mater i poviče:- Đava te odnija, a ča te to briga. Oli ti ne piješ.

Zaglavija ti jedan naš mištanin u zatvor, jer je malo više popija na javnom mistu, a za ne falit još je i usput pravija nered. Normalno gazda lokala u kojem se obleja "nećemo reč ka guzica" pozva je policiju i oni su ga skupili i odveli na Bilice da se malo otrizni i dođe k sebi. Strpali su ga u ćeliju di je bilo već dosta zatvorenika, pa ga jedan onako iz znatiželje upita:
         - Je li bolan prijatelju, a zašto su tebe strpali ovđe?
A naš mištanin onako da bi ispa faca, odgovori:
         - A ubija san ti dvojicu.
Onaj ča ga je upita, potapša ga rukom po ramenu i sa puno razumijevanja u glasu mu da podršku i ohrabrenje:
         - Ma bolan nije ti to ništa. Evo vidiš mene, ja sam ti ubio trojicu golim rukama.
Naš mištanin ga samo onako priko oka pogleda, jer je zatvorenik bija ka od brda odvaljen. Predpostavija je on odma da je to on sigurno i napravija, pa uhvativši se za rešetke poviče iz sveg glasa:
         - Stražar!!!!

Nakon tuče u selu policija je privela dvojicu izgrednika na sud. Sudac koji ima dugu praksu upita jednog od njih koji je navodno tuka ovog drugo:
- Da li ste vi gospodine tukli ovog gospodina do vas?
- Ne! Ja čovika pošteno i ne poznajen.
- Laže gospodine sudac, ubija je boga u meni! povika je ovaj drugi.
Sudac pogleda ovoga koji se javija jer je govorija istinu cili se plavija od udaraca. Nakon toga ponovo upita optuženog:
- Kako to da se ovaj čovjek cijeli plavi od udaraca?
Optuženi se brzo snaša pa odgovori:
- Gospodine suče, vanka pada kiša. Gospodinu je odijelo plave boje i biće da mu je ono pustilo boju.

Okupilo se tako veliko društvo prijatelja na  planinarskom domu. Kad je došla noć nakon dosta zabav i veselja, spustija ti se jedan od mladih iz tog društva pa upita, koga će drugo no domara Mehu:
- Šjor, da nemate vi možda gumice ovdi na domu?
Na to će mu Meho ozbiljnim glasom:
- Di ću ti imat gumice, odavno sam ja izaša iz škole.

Sidili tako prijateji pa igrali briškulu i trešetu. Pošto je jedan od nji bija višak, sidija je sa strane i gleda. Nakon nekog vrimena čoviku se prispalo jer je bila kasna ura, pa je zaspa za stolicom. Kad su to primjetili njegovi prijatelji, samo su ugasili svitlo i nastavili igrat ali puno glasnije.
- Mate baci tu tricu!
- Vidiš da sam je bacija ča se dereš!
- Mile baci ti lišo!
Nakon nikog vrimena oni ča je spava probudija se od njiove vike i kad je otvorija oči sve je bilo u mraku, a oni su i dalje igrali. Sav uspaničen čovik skoči iz stolice i počme vikat:
- Ajme judi, oslipija san!!!

Nosija čovik demijanu i sretne ti svoje prijatelje na raskršću pa ga oni upitaju:
- A di ćeš?
- Evo nosin kvasinu Anti.
- Ajde, ne moraš nas lagat da ideš s njin popit vinčinu.-
- Ma judi, ovo van je kvasina! Virujte mi.
Jedan od najuporniji se digne sa šentade pa progovori:
- Daj mi da provam! - i nagne iz demijane te dobro potegne. U demijani je bila kvasina pa mu sprži grlo, ali on doda dalje demijanu progovorivši:
- Mašo ti je dobro ovo vino, probaj Ive.
Nakon što su svi provali kvasinu nisu rekli ni riči, pa se čovik zamislija jer više nije bija siguran iz koje je bačve izvuka vino te i on nagne pa se napije iz demijane.

Usta iz kreveta onako bunovan i čorav dok san naša očale smrzle mi se noge, jer drža san ih na ledenom podu. Tek kad san naša očale, naša i papuče. Đava in sriću odnija makle se ispod kreveta ne bi da ima duhova u ovoj kući. Nakon ča san obavija ono ča san triba iša san se obuć. Onoga mog mulca danas ne tribam budit, jer je nedilja. Bar danas neće zakasnit na posa. Razmišlja ča ću napravit dok san pija kavu i pušija onu škiju ča mi je donija Nikola iz Hercegovine. Danas su izbori, a za koga glasat. Više čovik nije pametan. Prije je to bilo puno lakše ima si jednu listu i na njoj su bili uvik isti ljudi koji danas tvrde da nisu bili u komunistima. A je najlakše je prominit bandiru i sad prič u demokršćane i ić u crikvu. Je i pop me neki dan napa da su to izgubljene ovčice, pa ča ja tu sad iman komentirat. Biče su nas stare ovce dobro ostrigli, pa ne dajemo dobru vunu. Ko će to znat. Probudija nevistu, a ja napravija đir po selu i uzeja kruv i mliko, a kako su rekli to uskoro neće bit moguće. Ajme meni, a di ću ja kupit kruv i s nekin razlogon uteč iz kuće. Još gore od svega morat ću slušat nevistu, a to in i nije neki pametni potez izgubit će puno šoldi. Razgovara malo sa onima koji ne znaju za koga glasat i kad san vidija koja je ura brzo krenija doma da ne popizdi nevista. Popija mliko i umočija malo baškota. Unuci nisu tili pit mliko ako in mate ne namaže linoladu. Ja san komentira da i meni ne bi loše leglo uz mliko malo na kruv linolade. Nevista me pogledala i samo komentirala da oli mi je pa cukar i još uz to mi je rekla da su izbori kasnije. Na kraju se ipak smilovala i namazala malo na moj baškot. Mislija san se dugo zašto je to napravila, ali sam svatija da je danas nedilja pa nije tila puno beštimat. Nakon ča smo doručkovali otišli u crikvu ka prava familija. Tamo saslušali za koga triba glasat, jer jedino nam je oni gori moga prosvitlit pamet i on sve vidi. Tu se nema ča reć, ali ja mislim da koga god izabrali ajme ti je nama. Kad smo se vratili reka san da iden glasat, a nije mi se stalo u kući. Po selu malo šeta i tu i tamo čuja kako ljudi grintaju jedni na druge samo zato ča su u drugoj stranci. Proša cilo selo, jer nisan ima pametnija posla. Sija na šentadu i malo priča sa svojon ekipon. Svi su mi rekli da in se Vuco najviše svidija u predizbornoj kampanji i da če za njega glasat. Složili smo se da triba očistit sva pasija govna po selu, jer svako malo zgaziš na netko govno i ča je istina smrde ka svi đavli. Osin toga složili smo s i snjim da triba otvorit javne kuće, ako već ne moremo to radit, a bar bi išli gledat. Reka san sebi iden se obračunat sa strankama točno u podne, pa ćemo vidit ko če koga. Naoruža san se s nekoliko pari očala da me ne zajebu i reču mi di triban zaokružit. Doša san na misto di triban glasat i pokaza osobnu, a ona mala mi govori da mene nema na spisku. Pita san je oli san umra, pa me nema, a ona me poslala na drugo misto da tamo pogledan. Obaša san po sela dok san doša do tamo di mi je rekla i tu me napokon pronašli da postojim nakon po ure. Već san bija izgubija volju i tija ić ča. Napokon uzeja papir za glasanje i sija u jednu od stolica. Po ure mi je tribalo da nađen za koga ću glasat. Upita na glas malu ča je tu radila jesu li pod tin i tin brojen oni za koje san tija glasat. Kad mi je rekla da jesu zaokružija broj na listiću. Napokon se vratija doma, ali nisan nikog naša kod kuće jer su išli glasat. Na stolu mi nevista ostavila papir i rekla da podgrijen juvu i ostalo. Posli obida malo lega i gleda utakmicu Engleske lige. Neman pojma kad san zaspa. Probudija se i taman počele 24 ure na onoj nedržavnoj televiziji. I več su rekli ko je pobjedija, ali da su to samo neslužbeni rezultati. Zabrinija san se di su moji, jer još nisu došli. Tek san se tada sitija da mi je nevista rekla da će ić kod matere na selo i da će doć doma kasnije. Moja stranka je dobro prošla i imamo i mi penzioneri u saboru svoj glas. Moji došli doma, a meni dopizdilo više gledat televiziju, jer svako malo se javljaju iz studija. Pa pokazuju nasmijana lica, pa neki tvrde mi nismo izgubili još nije sve gotovo. Nemaš pošteno ča ni pogledat danas ka ni prijašnji dana, samo politika. Srićon ovo je svake četri godine pa se da izdržat, a sad iden leč da mi nevista nepuni glavu. Dosta mi je politike na televiziji, a ne još da to trpin u kući. Poželija san in laku noć i uteka u topli krevet. To bi bilo sve za večeras nastavit ćemo sutra kad se svi otriznu od ovog ludila.