O, Bože

Bili su u modi 1945., a izvodili su se tako što bi se onaj ko je na igranci želeo da na sebe skrene pažnju i stekne naklonost devojaka, izvrnuo na patos, počeo da se koprca i viče: "Napred drugovi! Na bunker! Bombe bacaj! Zamnom!! Ura!..." A onda jedan od onih koji ga drže dok se on otima zakači svoj mali prst za njegov i viče: "Halo veza, halo veza, prekini paljbu!"

Ljeto, tamo negdje sredinom sedamdesetih. U restoranu odmarališta na Braču natiskano 1000 ljudi ispred televizora (crno-bijelog naravno) i urnebes vike i veselja kada je Mate raspalio i uspavao protivnika. Neznam godinu niti ime protivnika, ali još odonda zazirem od velike i bučne mase ljudi. Slika 2: boksao Mate protiv nekog argentinca (Couleho, Couello ili tako nekako) za titulu profesionalnog prvaka svijeta i kada ga je nokautirao ljevicom, argentinjo se više nije dizao. To je ona snimka koja se još godinama vrtila na špici sportskog pregleda nedjeljom navečer. Slika 3: danas Mate još uvijek radi u svom kafiću u Puli i živo mu se jebe za sve oko sebe: porodica, prijatelji, politika - to je sve van njegovog interesa. Ispod te fasade, to je još uvijek onaj klinac koji je trebao izabrati između svakodnevnog rada u brodogradilištu ili treninga. Odabrao je ovo drugo i stigo je na vrh svijeta.

U Zagrebu je 1960-tih i pocetkom 1970-tih bio dozvoljen promet na Trgu Republike. Tamo je obicno bio i milicajac koji je regulirao promet. Svakako najpoznatijji je bio milicajac Meho, prava legenda zagrebackog prometa. Za Novu Godinu je bio obicaj dati novogodisnji poklon i miliciji. Oko milicajca Mehe u to je vrijeme obicno bilo citavo brdo raznih poklona, znak ljubavi zagrepcana. Kad je, ako me sjecanje dobro sluzi, pocetkom 1970-tih Meho odlazio u penziju, dobio je opet mnostvo poklona koji su uredno stajali uz rub obliznje zgrade dok je on regulirao promet, a cini mi se da je i Vecernjak pisao o tome.

Udarnik, Heroj socijalistickog rada, kopac uglja u rudnicima, jugoslavenski i bosanski Stahanov, 'covjek od zeljeza' i covjek-simbol jedne surove ali i naivne epohe. Njegov stilizirani lik (god knows kako je zapravo izgledao) krasio je smedju novcanicu od deset dinara koja je po ukidanju male plave novcanice od pet dinara dugo spadala u najmanje apoene. I sad dok pisem o ovoj novcanici, osjecam u nosnicama, sinesteticki, njezin specifican miris. Alija Sirotanovic, covjek visestruko simbolicna, povijesna prezimena, zavrsio je svoj radni vijek i otisao u penziju, ali sto zbog prirode svog posla, cijene koje mu je platio a i zbog neke vise proleterske 'karme' nije zapravo dugo pozivio. U nedavnom intervjuu zagrebackoj 'Areni' (link) njegova je unuka izmedju ostalog rekla i ovo:'kad je umro Tito, dedo je plak'o tri dana.'

bogu fala, vek i po proživeh u radu i sreći. slutim da mi je vreme umirati pa ovo govorim u pero advokatu Miliću, je ru vas deco nemam nimalo poverenja. žao mi je što ste moji , a ne deca nekog mog neprijatelja. ko je vas poznavo ni pakao mu neće teško pasti. što se tiče moje imovine, a to vas najviše zanima, mogu vam saopštiti sledeće:Svu svoju imovinu ostavljam.. samom sebi. Pantelija ;-)

-Pare na sunce! Ako ne date pare, ode kucha! -Sta ce biti s kuchom? -Zapalicu je! -Slusaj razbojnice, ako jos jednom spomenes nacu kuchu, pa krvi cu ti se napiti (vadi pistolj) Probaj Laki! -Pavle Vujisic: Cekaj "???" Laki je malo nervozan, Pantelije je umro, pa ga je to potreslo. -'ajde?!

Poznati harmonikaški duo; u Splitu sinonim za "dupli autobus" - autobus s harmonika spojem.

 
samo svojim roditeljima i stanovnicima Boke koje odlikuje slonovsko pamćenje znan kao Antonije Pušić

(mak.: zobotrebac) 1. Instrument za oralno zadovoljavanje lične higijene. Sastoji se od drvenog štapića zarezanog sa obe strane oštračem za olovke. Čačkalice su najviše koristili zemljoradnici i direktori. Bilo je više stilova čačkanja, a osnovno pravilo je da se čačkalica prvo malo sisa, zbog kiseline, jer je onda elastičnija. Nakon toga se pristupa kopanju po zubima. Zatvoreno kopanje je kad pokriješ jednom šaketinom drugu i praviš bolne grimase, a otvoreno kad zineš da ti se vide mostovi, krajnici i dvanaestpalačno crevo. Ono prvo je bilo otmeno, pa su tako radili samo pripadnici viših slojeva: ambasadori, generali i njihove "drugarice", na primer. A najotmenije je kad zajedno s ostatkom hrane iz šupljeg zuba izvučeš i onaj poseban visok ton zbog koga se u kafani čak i kelner okreće. Zanimljivo je da studenti, recimo, uopšte nisu čačkali zube, jer im je to bilo seljački. Ponekad bi eventalno uzeli čačkalicu pre jela da očiste nokte, ali bi je odmah zatim vratili na mesto. Kasnije smo postali fini: čačkalice se nisu mogle naći baš u svakom ćumezu, pa se narod snalazio koristeći šibice. Ako šibica nema u blizini, mogao je da posluži i dugačak nokat na malom prstu. U tom slučaju bilo je preporučljivo da se prvo iščačkaju zubi pa tek onda vosak iz uveta.

Kunem vam se, rahmetom mi dedinim, iako se u tu svirku ne razumijem bas, da niko nikad nije znao 'armoniku svirat kao mali Ibro, Ibro dirka nas. Kada pocme dernek i kad on zasvira ne bi stigo reci ni bismillah, a vec bi lup'o glavom i lomio bi case, vec bi te Ibro bacio u sevdah. Al' ubrzo za Ibru cuse ljudi sa estrade i pocese njuskati po nasoj mahali svaki Ibri pice placa svaki deset prsta Ibrinih 'fali. Ibro poce pricati o parama o slavi mi ga odgovarasmo - Ibro ne budali ti si nesto drugo, ti 'armonikom lijecis bol, na estradi sve je lazno, na estradi sve je fol. Al' jedno jutro udje Ibro u mahalu sam, isti Gary Kuper sve je licilo na san. Na licu mu vise ne bi sjene, koju tuga pravi, mahalu, sevdah, Ibro nije mog'o da zaboravi. Ibro nije htio para, Ibro ce vazda bit' fukara. neki odma' pocese da blate Ibrin lik. al' samo prava raja je znala u cemu je trik, nije Ibro, jarane, nas fukara, Ibro ti je de fakto umjetnik. S'VACAS!?

Zašto se zaljubimo u nekoga tko je zaljubljen u nekog drugoga....i zašto je taj netko drugi zaljubljen u nekog trećeg, a ne u onog u koga smo se mi zaljubili......i zašto taj netko treći ne voli ovog nekog drugoga, nego voli nekog četvrtog, tko ga, opet, ne šljivi ni pola posto, već je zaljubljen u nekog petog... a taj peti je, opet, zaljubljen u nas....a mi ga ne šljivimo ni pola posto ???? Koja jebada.