hodam kroz zidove

definitivno sam siguran, sve na svijetu i u svemiru je prolazno. nema te sile, tog boga koji je vjećan...sve je prolazno, nijanse su samo u dužini te prolaznosti, a i to je relativno..zahvaljujući svojoj sposobnosti, mogu šetat kroz vrijeme, napred, nazad, i znam što pričam..jedno vrijeme sam mogo šetat kroz zidove, sad mi se više neda...ako niste znali, zrak i zrako prazan prostor je živo biće..samo smo mi jadni i ne vidimo to..vjerujemo u boga i sve ono što ne vidimo, a ono što vidimo, ne shvaćamo i ne vjerujemo..zašto vjerujete da postoji bog, a nema nikakvih dokaza, osim laprdanja starih lakovjernih budala, koje su to izmislile u doba patnje, kao nešto što će im dati nadu..a Nadu su mogli naći u svakom bordelu..postoji bog, ali taj bog se zove, dobrota, pravednost, milosrđe, a možda i imenom mojim.. kome treba ponavljanja silnih molitva, krunica, očenaša. kaj mislite da bog svršava na to..budite dobri i pravedni, zbog sebe i drugih, ne zbog boga, kojeg nitko nije vidio..kako bi oni jadni indijanci u đunglama išli u raj, kad nisu nikad čuli za boga i k njima nisu došli križari, da ubiju boga u njima u ime njihovog boga..na njihovu sreću..zašto bog njih ne obavjesti da postoji, pa jadni moraju vjerovat u 1000 bogova, od rakuna do kišne gliste..zato vjerujem samo u ono što vidim, a živim kao da ima boga..po tome sam sigurno bolji od miljun bogobojažljivih katolika, koji se ponašaju kao životinje..znam, takvi će mi reć. ne možeš shvatiti poruku svevišnjega, sve nas stavlja na kušnju i ostale bedastoće, koje su izmislili stoljetni mudrijaši, koji drkaju kurac u samoći i pipkaju djecu..nikad većih strahota, klanja, ubistava, silovanja nije bilo od onih u ime boga, za boga. svi ratovi su vođeni zbog boga i ljubavi..i ta ljubav je prokleta, ni ona ne postoji. a ona biblija, kad je čitaš, sliči na bajku, toliko nelogićnosti i budalaština nema ni u crtanim filmovima..možda je vrijeme da napišem novu, modernu bibliju..evo, samo dok se pokakam..napadat me mogu, svi koji vjeruju u boga, a srca su im čista, oni bez mržnje, prema bilo kome, bilo kojem narodu, pojedincu, to mogu..prepoznat ću takve, takvih ovdje nema..osim ako njihov bog, ne traži od njih da mrze druge..? smrt je definitivno vrhunac života..cilj kojemu svi težimo..svi bi u raj, a nitko ne želi umrit..smrt je nagrada za život, a nitko ne želi biti nagrađen.. da bi se prestali plašiti smrti, moramo umrijeti.. pomolimo se za onog među nama, koji će prvi gore u kraljevstvo nebesko, AMEN, pao mi na nogu kamen, ostavio bolni znamen, sad sam men, zaljubljen, jer ja sam zaljubljeeeeennn i njen.. serem, ja sam budalast.. i ovo ne pokušavajte kod kuće.

tog popodneva, sve je mirisalo na oluju, ali samo tako dugo, dok susjed Štef nije počeo čistiti svinjac..onda je mirisalo na đubre, gnoj i štipalo za nos..mama je u izbici radila krafne, koje je tata onako vruće odmah stavljao u sebe i svoju debelu mješinu, zaboravljajući da postojimo i mi, sedmoro gladne djećice..gledali smo sa tugom u očima kako sve proždire i nadali se, sad će se svinja najest i ostavit nešto nama..ali zalud nadanje, kad je sve pojeo, pljesnuo je mamu svojim masnim dlakavim ručerdama po guzici, uhvatio je pod ruku i odnio u kut sobe, gdje je bila navučena deka i krevet..stenjao je i dahtao kao svinja, jadna mamica je isto stenjala, ali malo drugačije..mi smo se skuturili u jedan kut sobice, pazeći da glasa ne ispustimo..stiskali smo križ i krunicu..bilo nam je žao mame. uskoro se čulo glo, glo, glo, glo, psovka, bacio je praznu flašu u zid, i glasno zahrkao.. a mama je razbarušene kose pohitala, da i nama nešto ispeće od ostataka tijesta..tada sam odlučio likvidirati tatu..nikad mi se taj čovjek nije obratio sa lijepom riječu, sve što znam, znam da me tjerao radit, šutao me i pljuskao..tako se ponašao prema majci i ostaloj braći..uvik smo bili gladni, goli i bosi zbog njega. kad je spavao, zabio sam mu škarice u oko, sjekirom razbio glavu, odrezao trbuh i tražio one silne krafne, no nisam ih našao..u trbuh sam mu stavio kantu gašenog vapna, stajskog gnoja i zašio bodljikavom žicom. poslije sam mirno otišao u školu..a u školi smo učili da je zemja okrugla..jebeš mi sve, ako ja to vjerujem..barem sam se dobro nasmijao..mislim, koga oni to u školi jebu i lažu, pogledaš van i sve vidiš ravno..ma ubit ću ja i školu, dosta je laži za danas..neće me zvati samo oco ubica, drekmen, fukodlak, bit ću i školo ubica..school s out.. i da, ovo ne pokušavajte kod kuće.

jednoć sam zajašio svog vjernog roba, i krenuli smo kroz pustinju..zanimalo me, koliko rob može izdržat, ne pijući vodu, noseći mene na leđima, bure vode i moju opremu.. u opremi je bio, tv u boji, kredenac, moje igračke, časopisi za odrasle, komplet gedora, 13 okasti, lijevi točak od mazde, satelitska antena, durex za stimulaciju orgazma u žena i još neke sitnice..nije mu baš najbolje išlo, ali uz pomoć biča, počeo je sve bolje napredovati..kad je izbečio oči, isplazio jezik do zemlje, dao sam mu 10 min, predaha. tražio je vodu molećivim pogledom, ali je dobio bičem po leđima..malo docnije, usred pustinje susreli smo nekog starog mudraca..zastanem i pitam starog drkaroša..ej mrgo ništ koristi, kako doć do oaze..starac je lijeno progovorio..smiri se neznanče, zaustavi se, daj robu vode, budi svjestan ovog vremena. vidiš li čovječe šta mi je vrijeme uradilo..bio sam mlad, jak kao cONAN, nitko me u životu nije porazio, samo me vrijeme pobjedilo. i kaj sad, velim ja, misliš se osvetiti vremenu, ubiti vrijeme..ti se zajebaješ, a i tebe je vrijeme načelo, kaže starac..na te riječi sam se malo trgnuo, uzeo ogledalo i vidio da sam lijep i mlad kao uvik. ošinem roba i starca bičem, jer oni to zaslužuju, a ja si to mogu priuštiti. ne seri stari magarče, vi mudraci odete u pustinju i sumanuto drkate cijele dane, onda se pojavite i kažete neku mudru riječ, pa ste kao mudraci..vi ste osebenjaci, đabalebaroši, lenguze i drkaroši. uvjerit ćeš se kaže starac, da je vrijeme najjače na svijetu, najdragocenije..kad ga imaš, trošiš ga uludo, kad ti zatreba dao bi sve na svijetu da ga možeš vratiti..ali vrijeme nitko ne može vratiti, niti ga kupiti.. pihh, što si mudar starkeljo, kao da ja to ne znam..znaš, ali ne radiš kao da to znaš, odgovori mudrac..vidiš kako sam ja bio jak, neuništiv, i sada kada dođe smrt po mene, neću se moći odbraniti ovakav.. meni stari mastrubator već išo na kurac, izvadim mač i probodem ga..evo ti budalo mudra, ja sam tvoja smrt i zašuti zauvijek..ti si bio cONAN, ti si bio moj kurac..vidjevši ovo rob, brže je potrčao i nije više gunđao..samo sam ja sebi mrmljao u bradu..vrijeme je gospodar, vrijeme je najdragocjenije, moš si mislit glupane stari..gospodar je onaj sa bičem, a to sam ja i ošinem vjernog roba do krvi..jači sam od vremena, imam pun kufer vremena, da vremenu pokažem, da je ovo moje vrijeme..

kaj ja znam, smetaju me ljudi, koji vjeruju u horoskope, karte, grah, vještice, tarot, demone, kantice, cekere, mlaku pivu, paradajz..još kad kažu za nekog, on je škorpion, a oni su svi loši, ili on je rak pa mi ne paše kao partner...men to bude smiješno i šašavo..i to oni ozbiljno vjeruju da je tako, i traže partnere samo po horoskopskom znaku. neki dan sam gledao one bogate na tv. kako idu kod budaletine koja ima čita horoskop i to za velike novce. kaže joj lik da je recimo vaga idealna za nju, a ova skoči da se jedva riješila vage do sad i da su to najgrozniji ljudi.. ljudi su bedaki, to sam zaključio nakon pomnog razmišljanja, na sranju u kukuruzu, kad sam si listom kukuruzovine brisao guzicu. uvik u nešto vjeruju, moraju vjerovati da postoji bog, razni bogovi, da ima netko tko će nam se svima jednog dana smilovati..ma postoji kurac moj, to je siguran, čvrst i dug dokaz, mogu ga pokazat ako treba, ma mogu i ako ne treba..volim pokazivat kurac, čini mi se lijep i drag. jednom sam ga tako pokazivao nekoj teti u parku, a ona je vrištala i zvala policiju..zagrnuo sam baloner i otišo od te budale, koja nema smisao za lijepo, a zbog nje sam drhturrio gol, cijelu noć vani čekajući je..ljudi su nezahvalna stoka, lakovjerni i jeba im pas mater svima..nego kaj sam štel reći s ovim, ah, da, jako volim sise. sise su nešto posebno, od prve uspješne pljačke si ih budem dao napravit, neću ja više tražit i ovisit o drugim F kao fuficama. imat ću braco svoje sise i to kakve želim..baš ću imat svoje sise i nemoj da neki kaže da je to nemoralno. smješno, čudno, nakazno, necivilizirano..tko to kaže, laže..samo treba otkrit s kojeg nika i s kojim ciljem. i da, ovo ne pokušavajte kod kuće.

ovo se možda desilo, a možda i nije, nekad davno ili prije..bičevao sam svog vjernog roba, nisam ga mogao prepoznati od krvi..prestao sam s bičevanjem, ne zato što je jadan cvilio i molio me da prestanem, ruka me zaboljela..onaj tko nije probao, ne zna kako može boljet ruka od bičevanja.. još sam ga par puta maznuo bičem, što se koji kurac ti robe žališ, ja bih se trebao žalit, mene više ruka boli.odahnuo je baš kao i ja, sjeo sam da se malo odmorim i naredio robu da mi masira ruku. uto je netko pozvonio na vrata, din, don, din, don..ma tko je sad, tko to smeta kad se odmaram..iššš. robe, idi vidi tko je i tko god bio lupaj ga bičem, daj si oduška..otrči rob sav sretan da i on nekog može mlatit..bogami je dobro mlatio, samo sam čuo strašne krikove i jauk..kad se vratio, donio je neke račune koje je poštar kanio dostavit..kad sam vidio da je tu i pretplata za tv-e, brzo sam skočio i potjero roba da trči za mnom, da opet uhvatimo poštara i ubijemo boga u njemu. ganjali smo ga kroz cijeli grad, kapljice krvi su nam bile trag..ali svinja koja živi na državnim jaslama se nekud zavukla..bijesan što ga nismo ulovili, uhvatili smo prvog prolazNIKa i na njemu se iskalili..sva sreća pa je to bio član BBB i to zločesti član..ne volem da bijem nevine, nevine volem jebat..moram se pohvalit da sam jeba dvije nevine, ali to se ne računa, bio sam mlad i nisam bio svjestan kakvo blago imam..sad nikako da naletim na junfericu, a volio bih..mladim ženskama treba zabranit da se jebaju s klincima, kurac oni znaju kaj jebu..kraljevstvo, kraljevstvo dajem za junfericu..

bila je zima, snijeg, studen velika..prozorska stakla su bila zamagljena, inje se lovilo za drveće..sve je bilo nekako čarobno, nevino bijelo i lijepo, ali samo uz vatru kraj toplog kamina..pustom ulicom teturao je dječak, skromno obućen i promrzao..odjednom je pao na snijeg i ostao ležati..ja sam stajao uz prozor i čekao..čekao sam godinama, nosa pripijenog uz staklo..čekao sam svoga sina..odmah sam istrčao na snijeg do palog dječaka.. možda je to moj sin..? uhvatio sam ga za malu promrzlu rućicu u kojoj je još jedva bilo malo života..brzo sam ga unio u toplinu kuće i smjestio na ležaj kraj peći..uskoro mu je toplina vratila boju u obraze..pogledao me svojim velikim nevinim okicama i nastavio buljiti u mene..ja sam gledao u njega i nisam mogao glasa izgovoriti..onda je dječak zatvorio oči i zaspao..osjećao se ugodno i sigurno..sjeo sam uz njega i zagrlio ga..suza mi je sama potekla..tko je taj dječak..sigurno nečije dijete, dali sada netko pati i strahuje za njega..dali ga sa zebnjom očekuje..maleni je spavao i nije mi mogao odgovoriti na to pitanje..ma vjerojatno da ga nitko ne očekuje, tko bi ga pustio slabo obućenog, gladnog na ovo vrijeme, ma sigurno nema nikoga..odlućio sam da bude moj sin..ja sam ionako čekao svoje dijete, i dalje ću ga čekati, ako ikada dođe, imat će se s kim igrati..možda mi dođe čovjek, a ja čekam dijete..ma ne, ne može doći čovjek, od mene je otišao kao dijete, takav se mora vratiti..možda je ovo dijete zamjena za njega, ali kod koga je moj sin..hoće li ga taj voliti, kao što ja volim ovo nepoznato jadno dijete..? kakva je ovo igra, čija..tko se igra sa očinskim osjećajima. odjednom i meni se prispavalo, ali moram se boriti protiv sna.. u zadnje vrijeme sanjam opako grozne snove..u tim snovima se izobličim, budem krvav, jedem malu decu..o bože, što ako je to istina, što ako to nije san, što ako sam pojeo vlastitog sina, sina kojeg čekam godinama. ne, nesmijem zaspati, neka netko probudi ovo dijete, neka netko probudi mene..još se sjećam da sam prije sna zavikao, bježi dječaće, bježi..

crkva brani pobočaje, ali ipak masu vjernica, radi tonu pobočaja godišnje. crkva brani umjetnu oplodnju, a opet masu vjernica se umjetno oplodi i začne žifot. crkva brani sex radi uživanja, a nema vjernika koji se jebe samo radi produljenja vrste, svi se jebu jer im je lijepo..crkva brani krađu,a svi lopovi, političari, se nedjeljom nacrtaju u crkvi, lopov posjećuje lopova. crkva brani sve, osim doniranje novaca njima..ak se oš oženit, moraš na neke tečaje, gdje velečasni viče na tebe i to moraš platiti, ako umreš opet ga moraš zvat i platit, ako se rodi dite, zoveš ga i platiš, ako je božić, sam lupa da uđe i da mu platiš.. kad malo razmislim, šta je crkva radila kroz povijest, kako i sad stoji napredku ljudske vrste i brani sva istraživanja koji mogu pomoći čovječanstvu..pa crkva je i dan danas ozakonjeno, od vlade pomognuto i priznato zlo..crkva je definitivno mrlja čovječjanstva, dokaz da smo zaista postali od majmuna, ostali majmuni, ovce, ta tako nas i zovu..ali VRHUNAC svega mi je ispovjed..kad odrastao, nazovimo ga pametan homosapiens, dođe i ispovjeda svoje grijehe, tamo nekom božjem čovjeku..koliko je drkao, pomislio povaliti susjedu, ukrasti olovku, kosilicu, motornu pilu za drva, kokoši i ostala sranja..kako netko pametan to može uradit..svoje grijehe, griješne misli iznositi, griješnijem od sebe..jedino priznajem popovima da mogu jebat koliko žele, nije loše kad ti dođu labilne žemskinje i pričaju svoje griješne i pohotne misli..i na kraju, malene, malene mi dovedite, oni su moje stado... malene, malene žele oni. hahahaha, pa malo hihihi, ipak se bolje smijem od krivoustog..

kažu ljudovi da je atomska bomba skupa, da jako puno košta i da je ne može napraviti baš svaka budala..tu meni nekaj ne drži vodu..koja bi pametna budala pravila tako skupe bombe, i onda ih đabe bacala nekome u dvorište ili baštu, s tim da tu osobu još ne voli.. mislim, pa gdi je tu ekonomska računica..ok. bi bilo da to baca nekom svome, koga poznaje i voli, ali tamo nekome nepoznatom.. ludoga li svita.. Talibani su pravi ljudi..oni svoju bombu vežu za sebe i onda malo podjele sa drugima..to je ok.. to su dobri ljudi..poštuju svoje i tuđe žene, jeste da im žene hodaju kao vreće krumpira ili cementa.. barem ne provociraju svojim čudnim izraslinama na prsima i ne bude pohotu u nevinim prolaznicima..nitko se ne pali na hodajuće vreće..jebeš nas sa našom demokracijom..ja jednom nevino šetao i neka pohotnica hodala polugola, izbacila goleme sise, dupe, duge noge i šta sam mogao nego se napaliti i silovati je nekoliko puta... da se nije branila, prošla bi bez ozljeda..i pazi sad ovo, ja, ja sam na kraju bio kriv..pa gdje toga ima..tko je koga izazivao, ja nju ili ona mene..?? ma jebeš bombe i talibanke, drugo mene nekaj muči...žena mi se jada da nikad ne svrši, da ne bude zadovoljna kad spava sa mnom..a kad to radi sa nekim crncem, da bude sve u redu i da svršava uzastopno po nekoliko puta. pas joj mater, još ću pomisliti da je u meni problem, da nekaj samnom nije u redu, a ne, neću pasti na tu propagandu..nek se ide lječiti, ja uvik svršim.. imam osjećaj da me vara..svaki dan je isto pitam.. ženo, koji je danas dan i datum, a ona mi uvik drugačije odgovori, nikad isto..mislim, ako me tu vara, kako je tek sa ostalim..

kako smo Mirko, Slavko, ja, Horvat i njegov brat Strbat, koji je volio srat, ušli u rat i razguzili švabe za vrijeme 1347 ofenzive..zima je bila, kaj se drek u guzici smrzaval.. pa sve ofenzive su uvik bile po zimi, tko bi po vrućini ratovao..hodam ja na čelu male kolone, iza mene Mirko u klompama, pljucka i zviždi kroz rupe na zubima, koje je zadobio na ukradenom biciklu, kad se vozio bez ruku, zviždi danke dojčland i lily marlen. iza njega je Slavko u sandalama isusovkama, koji se odjednom sagne i vikne, Mirko, pazi metak..Mirko se baci na tlo i kaže, hvala Slavko..metak zaora prazan zrak i rani ga u nešto, uskoro je vazduh mučki izdahnuo..ubiše švabe zrak, majke im švabske..Horvat i njegov brat Strbat su natezali čunu i mjerili čija je veća, od korjena do vrha glavića..došli smo do nekog mosta i ja kažem..RUŠII..zakaj pitaju dečki..zato kaj ja tako kažem, kaj vi znate o ratnoj taktici i strategiji..rušiii, most mora pasti..BUMM, NEBUM; BUMM; NEBUM, srušimo mi njega i nastavimo dalje... kad smo izbili na proplanak, jel to rvatski rečeno VRIŠTINA..?? odjednom se pojavi četa švaba, naoružani do zuba i neprijateljski nastrojeni..dečki, jebali smo ježa, velim ja.. zakaj pita Mirko..? kaj je to bil njihov most, pa nigdje nije pisalo čiji je..buš videl za čas, veli Slavko..i bi tako..ali se prije toga digao snažan vjetar..ja sam se uspravio na svojim Gucci štiklama i zavičem, zaustavi se vjetre, nešto bih te pito..vjetar stane ko metkom pokošen..švabe u čudu, nikad nisu vidli da netko zaustavlja vjetar..Thompsonova fora, a kaj oni znaju..ljube mi guzicu, titraju jajca, predaju se, bacaju oružje i mole za milost.. ja još bih, ali Mirko i Slavko su partizanske zvjeri, ne znaju za milost..Mirko već guli kožu s jednog švabe, Slavko drugom reže jajca, a Horvat i njegov brat Strbat su opet ošli srat..izvinite švabe, neću protiv svojih, ajde tražite nešto drugo osim milosti..imate neku drugu želju..ovi se pogledaše i nikako da se složiše oko druge želje, glupe švabe..još da nam niste ubili vazduh, pa za to vas moramo kazniti..kaj bi vi da stojite u kutu ili da idete spavat bez večere.. tu su se posramili opako.. uskoro su ih Mirko i Slavko sve priklali i zapjevali.. po šumama i gorama, naše zemlje ponosne, idu čete partizana, slavu borbe pronose...dečki, dosta je, rekoh ja..televizija kvari ljude, nesmijete više gledat partizanske filmove, filmove nasilja i pornjave..mogli smo švabe zarobiti i za njihovu slobodu tražiti, da nas švabe zaposle na baušteli, da nekaj zaradimo..ovako ste sve zajebali svojim primitivizmom..od sad pljačkajte sami, a s vama neka ide Horvat i njegov brat, ovo više nije moj rat..lupim petama i kažem, ovo je za hrvatsku..hrvatska kaže hvala molim, a ja njojzi, opalim te golim.. hahaha, sad sam se sjetio kako me onomad golicalo, kad sam ležao bez majice na mravinjaku švabskog bunkera..hihihi..

ednom kad sam bio golobradi mladac s malom čunom, slućajno sam namjerno užgao susjedu štagalj..a sve zbog toga što mi je prigovorio, da sam mu razbio staklo pračkom..nebu mene niko jebal, nekad me istina vrijeđa..onda sam pobjegao doma, kao da nemam ništa s požarom.. otišao sam sa sestrom igrati čovječe ne ljuti se.. pobjedila me i ja sam mirno primio poraz, kaj bi se ja ljutio, nisam ja takav, ali sam joj ipak zabio škarice u oko. kako me može pobjediti, ako ja varam.. to je vidio brat i htio me tuć. branio sam se puškom i nastrelio ga u nogu, ode pola noge, opaka je sačmarica.. uto je naišao tata i želio mi uzet pušku.. u natezanju sam i njega pogodio u uho..to mi je bilo drago, jer sam ga oduvjek htio izšutati zato što imam velika uha na njega..mater je baš nosila lonac vruće, kipuće vode, prosuo sam joj to po glavi, da ne vidi kamo ću pobječi..brzo sam uzeo sav novac tati iz novčaNIKa, baš je digao kredit za kuću i pobjegao nekud u tuđinu, daleko u pizdu materinu. prošlo je nekoliko godina, potrošilo se para i sad si razmišljam, dali da se vratim. pa to su već svi zaboravili, to je bio maleni nesporazum.. sestri je već vjerojatno naraslo novo oko, a i bratu noga, majka je žena heroj, kaj je za nju 20 litara kipuće vode, za tatu i njegova uha me nije briga . mrzim ga zbog tih ušiju..a novac, pa novac je proklet i nikoga nije usrećio..ja sam živi dokaz, potrošio sam ga u hipu..sigurno se budu obradovali kad me vide i kad im kažem.. hej ukućani, beskućnici, ja sam se vrnul, vratio se sin razmetni, ste uštedjeli kakvu crkavicu,.. pak sem tu i pak sem vaš, a gdje su suze radosnice.. sam vam došel nazad, jeste me čekali nestrpljivo. sve je to bio maleni nesporazum i sitnica, nebitno..evo, ja nisam ništa nikome zamjerio, nemojte ni vi..došepajte kljasti, čopavi, gluhi, pofureni, siromašni i čoravi da se zagrlimo ko svoji. lijepo je biti zajedno, femili je zakon, obitelj je svetinja, kaj samo ja držim do toga..zakopajmo ratnu sjekiricu, jebeš kuću, da ste je kupili, mogo vam je neki kao ja užgat, jebeš jedno oko, uho, nogu, sve imate duplo, u paru..ne bahatite se..poanta ovog zapisa je, volim sise, i još malo sisa, a ni pičić nije loš.. onako uz put, ima li neki da zna drkat lijevom rukom, meni to nikako ne polazi od ruke, a desna mi se suši od previše drkanja..

jedne badnje noći, žena je kitila bor..ja se nisam štel mešati, neka budu kuglice i nakit kako ona želi, ali kad je otišla spavat, ja sam sve posložio po svom..hihi, nikako mi se ne sviđa kako ona okiti bor..ujutro je popizdila, šta je to, tko je to uneredio onako lijepo okićen bor.. ne znam ženice, nisam ja, kunem se, možda su angeli došli po noći, možda to mora biti baš tako, ostavimo neka bude, pa i nije tako ružno.. šta nije ružno koji kurac, odalami mi šamarčinu i sve pokida, te nazad posloži po svome.. ja sam čutao kao mišov mali i čekao da dođe moja majka sa tatom, da nam čestita božić..već sa vrata sam je tužio, majćice, ona me tukla i nije dala da ja okitim bor..hihihahaha, kaj ju je moja majka namlatila, ženica je skvičala kao kuja, nebum više, nemojte gospođo majko..još sam je i ja šutnuo nogom u međunožje, nadajući se da mi se neće osvetiti kada gospođa majka ode kući.. bio je to lijepi prizor, ležala je dole kraj svoga bora, krvava i jadna, tako treba izgledati pravi božić..kaj sam vam štel reći sa ovom toplom božićnom pričom, da me boli kurac za božić, za bor, jelku, nakit, kuglice, bonbone, jedino volem sise, i ja bih bor okićen sisama, svih oblika i velićina.. jel netko vidio, ima li gdje takva jelka za kupiti.
Jelo javi se..

nekaj me zanima, zakaj se ženske udruge ne slože i promjene text biblije, koja u startu vrijeđa žene, Eva je dala jabuku, a gospon Adam inaće je ne bi uzeo , da nije bilo te griješnice.
nu, uzmi Adame, nebu nam ništa, guja je savjetovana od guje. zakaj mi nebi jeli zlatni delišes, kaj smo mi niža bića.?
a Bog koji sve zna i vidi, je sigurno znao ishod zamke koju im je postavio, ćemu to, ako je unaprijed sve znao.
kao da ja cucku bacim kost i čudim se kaj je skočio na nju, a znao sam da bude.
u startu je pisac biblije htio žene spustiti tamo gdje im je mjesto, da su niža i griješna bića. zato moraju slušati svog gospodara, jer su po prirodi griješne.
u stvari ni ne treba mjenjat bibliju, hrpa gluposti je ondje, koja se pisala u staro doma, a autori su joj čudaci i pustinjaci,
Mojsije je 40 dana klesao 10 zapovjedi sa noktima, a da se to danas radi, danas bi mu to bog dao isprintano u boji visoke rezolucije sa pečatom Lord.
tad su bila primitivna vremena, ali bog je bog i on je morao i mogao, onda imati printer u boji.
od tuda i kreće to sakačenje ženskih prava, a završava sa Islamskom definicijom odnosa prema ženama.
tamo je mula vrijednija od žene, a žene hodaju ko vreće krumpira, pa ti malo pokaži lakat i evo te svjetina kamenuje.
a žene glupe i same kažu da tako mora biti, to je tisućljetno zatucanje njihovih sloboda.
žene, krenite u akciju, mi muškarci nismo bogom dani, žene moraju voditi svijet.
muškarci znaju samo ratovati i silovati, žene znaju voljeti, i biti nježne.


drage ženice, imate o čemu razmišljati. tamo daleko, daleko, nemate pravo ni razmišljati, vi ste sretnice, pa to možete.

Prije par dana sam je sreo, nije više što je bila, debela je, salasta, masne kose, prištava, lakše je preskočiti nego zaobići, sa hrpom musave dječurlije oko sebe..neki bi rekel da ja nju mrzim nakon svih godina..samo zato kaj mi je rekla da sam razrook, da sam šepav, da sam grbav, da imam ogroman nos, da imam žute zube, da sam siromašan i da smrdim. ma kaj god, nije to mene pogodilo, samo me dobro opisala..više me pogodilo kaj me nije htjela..bila je najljepša djevojka u selu i iskreno sam patio za njom. mogla je birati koga je htjela, pa zašto nije mene..to joj nisam oprostio..ja sam ostal isti, baš kao što me je opisala, ali je i ona opako slićna meni sada..nasmijao sam joj se i rekao..kaj, sad bih ti i ja bio dobar.? opet je rekla ne, ni da sam jedini na svijetu..mater joj jebem..kurvo, fufasto droljasta, koliko si se samo puta morala jebavati, nisu ti djeca izrasla u kupusu. kaj si je ona umislila, koza jedna glupa, krava nepodojena, ružna, debela, dlakava, pa tko te hoće sada, čak te ni ja koga ne želiš, više ne želim..mršš, đubre jedno, ti ni na iskrici neš naći budalu za sebe..pljunuo sam na nju i ponosno otišao..nema veze kaj ja nisam nikad spavao sa curom, dirao sise, sise, guzice, golo žensko tijelo, imam i ja svoj ponos, samo kaj ga nikad neću moć iskoristiti.. ma imam kurac, nemam ponos, da je rekla da, i sad bih je jebao, kakva god da je, ali ne treba to ona znati..ja joj ne budem reko..meni je ionako bolje drkati, na to sam se naviko, neka imam maloga, svršim isto kao i onaj sa velikim.. ovo ne pokušavajte kod kuće.

ležim na kauču, podrigujem, bacam šmrklje na pod i gledam kako rob to čisti za mnom..jeba mu ja sestru guzatu, mora bi ja njega naučiti svirati, da mogu dremati dok on svira..ali mora da svira kao Betoven najmanje ili najviše. robe, dozovem ga..eto ću od tebe crnog prasca, napraviti umjetNIKa..ćeš da sviraš glasovir, klavir, ramoNIKu, cimbule, trubu i gajde. može master, ushićeno će neuka budaletina..ja vježbati, ja biti pogorelić, mrvica, huljić, dujmić..šljas, opaučio sam ga bičem..šuti mrcino kmicasta, di si ti čuo za naše velikane zabavne glazbe..znaš ti kaj je dujmić i huljić, nedo ti bog da te tako naučim svirati, odmah te skratim za tu ružnu, debelu, čobastu glavurdu.ajde dolazi vamo do glasovira..evo ti skale i vežbaj sve u D-molu, to je moj najdraži dur..sirovina proba debelom ručetinom pritisnuti crnu tipku, ali je istovremeno pritisnuo još 4 DIRKE..jebem ti mater tamnu, diš ti svirati sa tim kopitama, uzmem mu ruku, stavim u šrafstuk (stegača) i fleksom mu stanjim prste na normalnu debljinu..krv je liptila, on jaukao, a ja bio ljut..na pizda ti materina, ća se još buniš i cviliš, imaš prstiće sad ko pičkica i još ti nije pravo. nikad od tebe umjetNIk, ajd briši u svoj svinjac da tu ne zakrvariš i ne cviliš..i ja sam ponekad bedak, crnjo pa umjetNIK, ta je gamad samo za posel, muku i znoj..svirat ću sam sebi, kad zaspem prestat ću..ili će crnjo rastezat ramoNIKu, a ja svirat po onom mnoštvu crnih i bijelih tipki..malo po crnim, malo po bjelima, paziti da ne prećeram sa nekom bojom..samo kaj da si sviram, nema više dobre glazbe, opet moram ja izmisliti neku super uspješnicu, sve uvik moram ja sam..za koji kurac držim roba onda..na đubre, na, šljas, pljas, krvi ti se napijem, mater ti lijenu, i ne sviraj samo crne tipke, zato što si crn, nu malo i bijele... sise, sise, sise, da nebi neki mislio da ne volim sise.
ovo je zapis iz doba kad je bilo normalno i stvar prestiža imati roba., tad si bio AB normalan ako nisi imao crnju za roba.
kako se vremena mjenjaju. da li.???

bilo komu krivo ili drago, mi smo jedna fina i hepy femili..ima nas puno doma..mama, tata, očuh, tatina ljubavnica, mamin ljubavNIK, očuhova ljubavnica i nas sedmoro djece..svi se volimo i živimo u jednoj sobici tri sa tri..znam da neki, kojih ima više od nas, žive u manjem prostoru, pa sam zahvalan bogu na vako dobrom životu..ne jedemo svaki dan, ali znam neke koji ne jedu skoro nikad..zato sam zahvalan dragom bogu što je nama vako dobro..svi spavamo doli na zemljanom podu, na kojem je samo slama..pa i Isus je tako spavao, a bio je i magarac s njim.. možemo i mi..svi se volimo dok se ne tučemo, kad se tučemo onda je drugačije..mama je baš prolila vruće mlijeko najmlađem bratu po glavi, a ovaj se dere kao da ga kolju..stavio sam mu kartonsku kutiju na glavu, da ublažim buku i dernjavu, a mama me zahvalno pomilovala po glavi..živim za takve pohvale i pažnje od majke..a taj najmlađi braco bude neki opaki lik..od rođenja ima zle uši, tužan orlovski nos, drske oči, agresivne nogice, neprijateljski stomak, smrdljivu guzu, i ogroman crni pimpek, veći od svih nas zajedno..nisam ga zbog toga voleo, otkud njemu veliki crni pimpek, pitat ću jednom majku, ali kad ne bude u blizini tatica..kad mu mama spremi bočicu s mlijekom, ja mu se unutra zapišam..smeta me to kurčevito derište..zašto je tako crni, a mi svi bjeli.. već sam ga nekoliko puta bacio niz stepenice, zakopao u šljunak, davio kiselim kupusom, lupao kobasicom po glavi, stavio u veš mašinu, uvik ga izvade crnoga, a njemu ništa..ja se malo spotaknem, padnem i razbijem se ko pička..jebem ti takav život..usput, jel ima neki, da ima crnog brata kao ja, da razmjenimo iskustva i dali još netko plače na film, moje pjesme, moji snovi..ja se raznježim totalka..bože, dobra li filma, gledo bih ga 100 puta,a ne smijem..ne smijem gledat ni Alku Vuicu ni Avu Karabatić, to me totalno dotuče..šta njih dvije povezuje, droca i najblesavija droca..ljudi plače mi se, a nisam pišao 4 tjedna zbog oklade..moram još 10 dana izdržat, mogu li ja to, mogu, pa nije teško 2 mjeseca ne pišat.. a jeb ga, nisam izdržao, nešto mi toplo curi niz nogavicu.