hodam kroz zidove

Šetam ja ulicom i brojim kante za smeće, koje još nisam preturio i istražio. .. kad vidim prema meni ide rak dojke. hej rače, kuda ćeš, šta radiš. ma pusti me habi, tražim neku dojku da se udomaćim i da je pošteno sredim.. pih, pa to i ja tražim rače. samo ja sam pohlepan za razliku od tebe, tebi je dovoljna jedna, a ja želim oba dvije..ajdemo skupa da vidimo tko ima bolji nos za dojke. uskoro naletimo na prekrasnu plavušu sa obiljem sisa, koje samo što nisu iskočile iz tijesnog grudobrana. hej plavušo, pogledaj nas.. oboje nismo lijepi, ali kome bi rađe dala sise, jer jednom moraš dati.. čekajte da razmislim, i glupača je razmišljala 18 dana i noći, mi smo cupkali s noge na nogu i čekali njenu odluku.. ja sam uz put malo heklao, promjenio žarulju od prve, istisnuo jebeni prišt na nosu, poblajhao se i pjevušio nešto od mrskih novih fosila.. 19-ti dan meni dopizdi čekanje, opalim raka dojke sa čekičem od 137 kg. i uzmem dojke..izvini rače, kad su sise u pitanju, nemam milosti. odrežem plavuši glavu, da ne naruši sklad sisa i guzice. gore stavim bundevu i odvedem je kući da je upoznam sa svojima. i tako to.. ovo ne pokušavajte kod kuće, jer rak dojke je opaki stvor i treba ga satrti odmah u korijenu. manje raka, više sisa, računica je jasna. za drugi tjedan mi se najavio rak testisa, njemu ću jebat majku, kažu da dobro izgleda. a za rak testisa nebum doma, neće me naći, skrivam se u bačvici od Heiniken piva, tko me izda, pizda.

javim se ja jednom jednoj iskričarki sa slikom.. kaže ona vako, vidiš moju sliku, ali ne vidiš mene..to je fotografija, to nisam ja, mogla je biti slika kockice, pa opet da to ne budem ja.. ja sam u slovima, čitaj, tamo ćeš znati tko sam i kakva sam..ta će ti slika biti jasnija od slike.. hihi kažem ja..jeba te ja mutavu, a jel ti imaš sisa..da si kockica znao bih da nemaš sisa.. jebe se meni za tvoju dušu, ono što jesi, a ja jadan, glupav ne vidim i trebao bi otkriti.. sise, imaš li sise..i ja sam ružan, ružan sam na prvi pogled, na drugi isto tako, na treći i tisućiti opet isto..uvik sam ružan i nemaš kaj u meni otkrivati i upoznavati, ali da imam kurac imam, da sam potentan i pohotan jesam..i da, duša mi je lijepa, dokaži da nije..ustvari sva mi je duša u kurcu..a ni kurac mi nije lijep, kvrgav je pun žila, ali radi besprijekorno, njegova zadaća i nije da bude lijep, već čvrst i na usluzi..pih, kaže ona.. ti si neviđeni bedak i manijak, ti si dno dna, zbog takvih mi se gade muškarci i iskrica, ideš na ignore..i bi tako..posli toga sam joj jebo mater i sve po spisku, napišo ja hrpu uvreda, a kad meni poruka, ne možete poslati poruku, odabrani član vas je stavio na ignore..uhhh, što sam bio ljut, odmah sam se javio nekoj ružnjikavoj sa slikom i jebo joj mater iz čista mira.. hihihi, što sam je izvrijeđao ni krivu ni dužnu.. ma kriva je, žena je i iskričarka.. eto to je bio moj prvi dodir sa ignore.. posli sam se prvi javljao i sve odmah stavljao na ignore..zamišljao sam face, kad napišu nešto, a ne mogu mi to poslati, hihihi.nebu mene niko jebal.. tek da nebi mislili da se nisam ja toj babi osvetio, jesam.. otvorio sam lijepi profil, tipkao se par tjedana sa njom, zainteresirao ju za mene, i onda je stavio na ignore..nisam ni ja vesla sisao, volim sise, a ne vesla..

sjedim na drvenom tronožcu i buljim od dosade kroz musavo staklo. susjedi su se spremili na more i izbacili djete i pseto na ulicu, onako da im ne smetaju. gledam i boli me kurac zato..često ljudi ostavljaju ljubimce na ulici kad idu na more, to što su ostavili dijete, sasvim razumijem. djeca znaju biti grozan davež na moru. odjednom meni se prijebalo, ali nekaj onak mladoga i uskoga, pravu junfericu..pica je jako dobra kad je nevina, pogotovo za nas sa malim i mlohavim čunama..kako god jebeš, dobar si jer ona za bolje ne zna, nju ionako prvi puta boli i nemre se snaći, dok se snađe, ja sam gotov, a pice su onda tako uske, da se to neda opisat..posli par upotreba, pica više nije kaj je bila, razvuće se i bude dobra samo onima sa ogromnim udovima..briga me, sad nek jebu oni, ja sam jeba kad je bilo najbolje, đabe im moć, i ogromnost, himen sam uzeo ja..hmmm, samo gde da sad nađem junfericu, to je danas jako teško. dok ju ne nađem, izdrkam ga ja sam sebi, misleći na prošlu junfericu..za to vreme susjedovo djete je upalo u bunar, a pseto je lajalo iznad bunara..valjda je i on htio skočit u bunar, a nije znao kako..nevoljko izađem na dvorište,šutnem psa u bunar i promrmljam, evo sad ste skupa, zar ja uvik moram spašavat svjet, kaj nema nitko drugi osim mene, ja sam samo običan HI-MEN i šteta je da se trošim na cucke..uto primjetim djevojku kako mi prilazi, znao sam da je junferica, imam taj nepogrešivi osjećaj..lako ih nanjušim, brzo navućem svoje himen odjelo u obliku kurtona i bacim se na posao..a tu sam dobar.. i da, ovo ne pokušavajte kod kuće, pogotovo ako imate ženu. žene su čudne i nekad osjetljive, ma komplicirane. zato tražim dečka, cure me više ne zanimaju.

dojaše do moje kolibe C Onan barbarin i uljudno me zamoli vode za sebe i svoje kljuse..ajd siđi mali i napojite se..siđe on, uzme pod ruku noć i stavi doli..pa što si ukra noć, barbarine jedan i kud je nosaš..a eto, ukra sam je i nosim je vještici za kesu dragulja i malo graha.. pogledam ja noć, pogleda ona mene, zaljubili smo se na prvi pogled. kad se svinja barbarska nagnula nad bunar da pije, ja ga uhvatim za testise, opizdim mlatilicom za muve i gurnem u bunar. nabacam kamenje, stare tastature, trule jabuke, eksere od križeva, slikovnicu Bambi, karte od Pokemona, plišanog medu, tv pregled programa od HRT_2, jedan stari Andol i zatvorim bunar..uhvatim noć pod ruku i otrčasmo u nepoznato koje mi se činilo poznato, a tamo stoji tabla za novi dan 165 km, i bolji život 168 km. izabrali smo novi dan, imali su ljepši prospekt. a potjera krene za nama, na čelu potjere je jašio Vice Vukojević, Šeks, Tereza Kesovija, Miro Ungar, Zoran Vakula, Miki Maus, Šiljo, veliki Blek, Bin Laden, Marica Požgajac dva pasa i mala maca.. ja sam brzo sa gumicom izbrisa naše tragove i nacrta njihove tragove, to ih je zbunilo i od zbunjoze su zapjevali, ide majka s kolodvora.. lijepo su pjevali, samo ih je bilo ružno čut. ugasio sam radio i pokosio travu ispred kuće, upoznao roditelje sa svojom dragom. tata me samo pitao, sine jel ima sisa, znaš da neće valjat ako nema sisa. nisam mu odgovorio na to, odlućio sam naplaćivati odgovore i pitanja, vremena su teška, a inflacija velika. ja i noć smo se jebavali svaku noć, imali puno djece i kupusa u bašti..a ljudi ko ljudi, zavidjeli nam na kupusu, baš su stoka..

mi Puškarići smo oduvik bili vlasnici izvora gori u brdima. svako malo bi ovi Đuraševići dolazili i zagadili bi nam vodu, tvrdeći da je izvor njihov..a tih Đuraševića je bilo ko male vojske..pišali bi nam u vodu, proljevali rabljeno ulje, kakali u vodu.. ma radili su nam sranja..onda smo ja i čača malo poludili, natočili si rijetki gembač, kupili smo mašin gevera i naučili ih da plešu posmrtni valcer. poubijasmo ih načisto, to su vidjele one pizde od Mikulićevih i poslali nam policiju. onda smo ja i čača opet natočili čisti gembač, dočekali Mikuliće, te i njih napunili vrućim olovom..a da svako ubistvo netko vidi, dokazali su Pandurići koji su nas počeli ucjenjivat. ni njima nismo ostali dužni. opet smo si natočili gemišt, te smo ih pokosili sa zadovoljstvom, mogli smo i bez zadovoljstva, njima bi to bilo svejedno..onda smo čekali da se jave neki drugi vidioci, pa da i njih ucmekamo, za to vrijeme smo pili gemišt, ali s jako malo radajnera, .ali nitko da se javi više, a mene i čaču svrbe prsti. zapucalo nam se, bure prazno, a na izvoru čista voda ledena, niko više ne kaka i piša u njega. nemaš ti vode ladne, do vode sa izvora..to je nekad reko i kraljević Marko, ali on više ni živ iz znanih razloga..i mnogi ljudi iz toga doba više nisu živi, dopizdilo im..čisto sumnjam, da je nekad itko živio, pa zar bi baš svi pomrli, ko dinosaurusi. nekako mi ta priča ne drži vodu..gdje su te silne lešine..

toga dana, 15 srpnja 1099 godine gospodnje, u sklopu flandrijskih i normanskih križara, osvojili smo Jeruzalem. ja sam bio kotlokrpa, seljak, sirotinja u glavi i imovini..obećali su nam da ćemo iskupiti grijehe, ako ćemo ubijat nevjernike, da ćemo se obogatiti..mogli smo palit, silovat, pljačkat, i biti nagrađeni za to..to su ipak samo nevjernici..tog smo dana slavili, ne osvaja se sveta zemlja svaki dan..na jednoj lomači smo vrtili janjca, na drugoj bezbožNIKa, muslimana.. hranili smo se janjetom, hranili smo se kricima bezbožNIKa. silovali smo svako žensko čeljade, od malih nogu, do onih na umoru. sve nam je bilo dozvoljeno. u neko doba spustio se s planina k nama neki mudrac. valjda zbog pijanstva, nismo ga odmah ubili i pojeli. ovaj nam je počeo pričat, za koga se to boga borite, kakav vam je to bog, koji traži da u njegovo ime ubijate druge ljude..ako je bog bog, njegovi su svi ljudi, nema privilegiranih..ma srao je još neko vrijeme, uskoro je tulio nabijen na kolac i na lomači. mi smo za njega bili bogovi, još se sjećam, da sam tamo negdje u pijesku izgubio lanćić, dragu uspomenu na prijateljevu majku, jer svoje nisam imao..kad smo se vratili u domoVINU, dobio sam titulu. moji preci će se godinama kurčit, da su potomci, plemenitaša, velikana, a u stvari su potomci kotlokrpe, kopileta, mornara lopine i seljanke..danas su i oni nevjernici, u moje doba, nabili bi ih na kolac, satrli im sjeme..takve sam sa zadovoljstvom ubijao.. zarobljen sam u vremenu, za mene je vrijeme stalo, ne mogu iz godine 1099, samo gledam i grizem donju usnicu, gornju sam izgubio u borbi..češkam se kukom po polovici nosa, drugom si rukom, popravljam povez za oko i skakučem na jedinoj nozi, ostatku od koljena na dole..nijemi sam promatrač vremena, rekao bih nešto, da imam jezik..koliko je danas, plemenitaša i plave krvi, koji potječu od vakih kao ja. da li je vrijedilo ubijat boga u njima, u ime boga. bože, jesi li zadovaljan s nama..?

pahulje bijele, lagano su sjele. sve je bijelo..neka druga djeca trče ulicom i uživaju u bijelini snijega..pogledom ih pratim, moj sin nije među njima..u kući je toplo, a meni oko srca hladno..volio bih da je vani među ovom djecom, volio bih da me gađa grudvama snijega..volio bih da ga vučem saonicama po putu.. da se zajedno smijemo mojim budalaštinama, koje radim samo za njega, da ga nasmijem. da mu grijem one malene ručice, da mu radim grude, čarobne grudve kojima će me uvik pogoditi. možda se razljutim pa na sanjke stavim snjegovića, sinovu kapu i šal.. pa ću da ga vučem po ovoj bjelini i budem sretan, jer vućem svoje dijete i sa njim sam..kada se dovoljno istrčim i promrznem, pitat ću snjegovića na sanjkama da li želi da uđemo u toplu kuću i ugrijemo se..ući ćemo u kuću, znam da će se rastopiti kao i moja mašta o tome da je to moje dijete..kad zatvorim oči, sve je moguće. ako je to cijena, neću nikad više otvoriti oči..eto ipak sam pokušao da budemo zajedno..a snijeg i dalje pada..moj nos je stisnut na prozor, dječji smijeh se razliježe ulicom, samo u meni nešto vrišti, nečujno.. čudim se da je još uvijek nečujni vrisak.. izaći ću van na snijeg i vrištat ću na glas.. možda ugledam male tragove stopala u snijegu, možda su to baš njegovi tragovi, koje čuvam u sebi.. možda će ipak doći, neću se maknuti sa prozora da mi ne promakne, ne bih si to oprostio..moram gledati u daljinu, ćini mi se da dolazi.. i neka mi nitko ne govori da je sad odrastao, da će doći velik, on je maleni otišao i maleni će se vratiti.. nisam imao veliko dijete, ne lažite me.. ove godine što su prošle njega neće promjeniti, on je još uvijek maleni, moj maleni Petar Pan, on nikada neće odrasti. Samo se malo zagubio, traži me, moram i ja krenuti prema njemu, da se što prije nađemo. ali tko će gledati kroz prozor kad odem pred njega. možda baš tada prođe. izjeda me dilema, krenuti ili čekati. možda sam na trenutak dremnuo, možda je baš tada prošao, neću si to oprostiti. jače stišćem nos uz pomalo ledeno staklo. gledam i budan sam, jesam li.??

Habi Gubec se od sad zovem..pravicu iščem, morti na krivom mestu, ali ja je ipak iščem..negda smo služili gospodi, i sad služimo gospodi..negda su nas lagali i tlačili, i sad to delaju..negda su nam žemske mlade prvo oni jebavali, i sad to rade, samo sa luksuznim vilama, jahtama, limenim ljubimcima i žutim biciklom..posli kad im dosade, onda ih prepuste jadne k nama..teško je bilo živeti i o slobodi smo senjali, i sad je tak..meni je tega više dosta..digel bum seljake od Mure do Dunava, pa sve do plavog Jadrana..doli gospoda, lopovi, lažovi, debela žgadija, dupli podbradci, mesnate glave i šije.. Gubeca su račetvorili na trgu, a mene moru jebati u štalici, ako im dam, ali imam na guzici natpis, STOP kurcu..kmetove su navek svi jebavali, dosta je kmetstva, bolje umret sretan, makar jedan dan, nego živit nesretno celi život i nesretan umrit..KMETOVI, ujedinimo se, nebudu nas više jebali i donosili zakone protiv nas..rušimo njih i svaki zakon koji je protiv nas..ako smo ih birali, birali smo ih da rade za nas, kao što mi radimo za njih..pošto ne čuju naš glas i ne poštuju nas, uzmimo bejzbol palice u ruke, vile, lopate, krampove, sablje, sjekire, pendreke, vibratore, grickalice, pincete, škarice.. vrijedi vidjeti osjećaj straha u njihovim staklenim i prozirnim okicama, kojima škilje i ne vide ništa osim novaca. pravica je na dohvat ruke, uzmimo je, samo u ruci moramo imat nešto, ne ono nešto što svi na iskrici traže..za svaki slučaj ja ipak neću biti Gubec, neda mi se o meni čitati u povjesti kroz sljedeće razdoblje. ajde neka to bude netko drugi, bit ću vođa iz sjene, onako u hladu. ja sam ipak samozatajan i volim drkat i sise fatat..ima li koja poveća sisa, ili pomanja sisa, bitno da je veća od moje, može potrošena od velikaša, meni su sve dobre.. nebu nas niko jebal, i da, ovo pokušavajte kod kuće, lakše je nego vani na trgu, da ne bi pjevali, nemoj organe plavi, ne po glavi. najbolje je vježbati doma pred špiglom, ako se vidite u ogledalu, ako se ne vidite, brrr, strah me i reči kaj onda. to onda nisu čista posla, mnogo su mutna, kao kod Zagrebačkog Betmena. Betmen, Betmen u usta ti ga metnem. to bi mogla biti nova pjesma uspješnica iz H-mola, a onda po Kvintnom krugu slijedi D-dur, A-dur i E-mol. začinjeno triolama na H žici, pa prelaz na E_žicu, ali žice moraju biti Eliksir 10. zove me majka, evo me mama, dolazim na kašicu naraslicu i po svoj Frutek, Frutek je piće za mladiće.

šetao sam nogu pred nogu, ruke turio u đepove i igrao biljar sa jajima..u mislima mi ništa, a na glavi kaciga..jednom sam našao kacigu od nekog motoriste koji je poginuo i otada je stalno nosam na glavi..već se i krv izlizala od moje ćelave glave pune kose.. prođem kraj jednog štanda, na kojem žena div prodaje sjećanja..pošto sam nažicao nešo malih novaca, poželjeh si kupiti jedno sjećanje.. samo sam se dvojio između plavog i zelenog sjećanja..na kraju sam uzeo crveno, jer je drugačije od žutog sjećanja.. lakomo požderem creveno i odmah me crveno sjećanje vrati u djetinjstvo..sjetio sam se kako sam po zimi iz bajtice išao po noći van na WC, koji je bio 30 koraka od bajtice..putem su me napali vukovi i divlje svinje. meni se drek u riti smrzel i nisam više trebao ići srat..izvadio sam laserski pištolj, što nije bilo rijetkost..svi su te davne 1493 godine nosili laserski pištolj. bila je to godina opasnog življenja, koju je obilježio laserski pištolj..pobio sam tu zvjerad, ogulio im kožu, stavio ju nako krvavu na sebe i vratio se u bajticu. baš tad su nam u gostima bili moj punac i punica, samo to još nisu znali jer će to biti za 20 g. ja sam to znao, jer ja uvik i sve znam, skočio sam pred njih u krznu vuka..ovi su zamrli..odmah smo im taj dan priredili pokop..prije toga smo punicu razrezali i izvadili mrtvo žensko dijete, koje smo oživili kotrljajući po snijegu..a sve je to sa strane gledao netko, i poslije mi to reko.. i da, ovo ne pokušavajte kod kuće, ja jesam pa vidite na šta ličim.

i dok su svi kupovali i kitili bor za božić, ja sam svoju božićnicu kao i plaću zapio. kad je došao božić, gladan i promrzao otišao sam kod susjeda i njegove lijepe njegovane žene..kuc, kuc, pustite me malo unutra dobri ljudi..pa božić je..nevoljko su me pustili, ne znam zbog čega..stol im je bio krcat hranom, ispod bora neotvoreni pokloni, a susjeda rasna ženska i jebezovna..dajte mi malo jesti..meni su bili kradljivci i odnjeli bor i svu hranu..znali su da lažem i ja sam znao, pa kaj onda..ipak me ponudiše s hranom i zažališe..ubrzo sam im sve pojeo i popio.. poslije sam otišao ispod bora i rekao..kako ste mi lijepe poklone kupili i sve otvorio. slućajno sam namjerno, srušio bor koji se zapalio od svijeće..dok je susjed gasio požar, ja sam ulovio susjedu u kupaonici, dok puni vedricu (kantu) s vodom i gasio požar u njoj, uzeo sam je odostraga, dok se kanta napunila i ja sam nju napunio..znao sam da neće reć mužu, nije im trebao još takav incident..obrisao sam kurac u njenu pregaču, na kojoj je pisalo, kuharice bolje mjesi, da te zlo ne zadesi..zahvalio sam se na odlasku, zapjevao Kirje eleison i rekao..možda dođem i do godine, ako ne odselite. po njihovim kiselim facama sam vidio da će baš to uraditi..šteta, a mogla se razviti veza između mene i susjede..na odlasku su me njihova djeca mrsko gledala, valjda zbog uništenih poklona, i propalog božića, ma jebeš razmaženu djecu.. ja sam se trudio, vratio sam im majci osmijeh na lice, pa makar dok sam odlazio..najeo sam se, napio i najebao..idem u svoj hladni dom, sa vrućim mislima, na hot susjedu..baš volim božiće i tople božićne priče.. i da, ovo ne pokušavajte kod kuće, ja bih da imam kuću.

padala je kiša..padala je svuda po gradu, samo po mojoj kući nije..u mojoj kući se slavilo. moj prvorođenac je prvi puta jeo ljudetinu, postao je čovjek, kanibal.. morao sam mu čistiti meso od kostiju, da se maleni ne uguši, tako je pohlepno jeo..u posjet su mi došli sve svemirci, izdužena lika..kad su oni došli, ostali gosti su se razišli..ja sam ih pozvao nazad, kad su se oni vratili, onda su sve svemirci otišli..onda sam opet pozvao njih, a opet otišli ostali. tako smo se natezali jedno 2 tjedna, kad mi više dopizdilo, uzeo sam duplenjku i sve ih popucao. imat ću šta jest idućih dana..kaniBAL će jesti kaniBALe. reko sam malenom, nek zagrize svakog od njih, popljuje i zapiša, da nam netko ne ukrade ljudetinu. sjeo sam na bure i zamislio se..u tom je času prošla lijepa djevojka, bacio sam oko na nju..ona se vratila i opalila mi šamar, da što se gađam očima..uhvatio sam je bijesno za cice i ugurao joj svog tvrtka u guzu..tek tada se smirila. nesreća je, što je to vidjela mama od mog malenog, gospođu je to zasmetalo i zabila mi viljušku u oči, te zaprijetila da je ne smijem izvaditi..ponekad sam baš papan, možda je vrijeme da se čuje i moj glas..nadam se da to gospođa žena ne čuje..izvadit ću ja tu viljušku iz očiju, bez njenog dopuštenja, kaj si ta žena misli..? da se ja nje bojim, pak ja se nikoga ne bojim. ovo ne pokušavajte kod kuće, jer ljudi čudno reagiraju na kanibale. ma ljudi su bedaki. sve ih budemo ja i moj mali popapali. mali ima tek ko veliki, proždrljiv je i samo viče, tajo, daj mi meseka, ljudeke, ja cam gjadan. i kako sad odoliti malom slatkom kanibalu. baš je cakini.

legenda kaže, da je mene mama nosila 2 g. i tek onda rodila, da sam rođen sa brkovima i u čizmama.. da su me zamijenili u rodilištu, da sam ja dijete čimpanze, koja je rodila u isto vrijeme.. a moj dida kaže, da to nisu čista posla i to on koji se nikad ne pere. baka podržava njegovo mišljenje, jednom nije i od onda je kraća za jednu nogu, pošto joj druga treba, ne misli drugačije nego on..moj tata je cijeli na didu, a ja na svog tatu. moj brat je indijanac, pravi crvenokožac, kao oni iz plemena Šošona..ja sam bijelac i imam tvrdu stolicu..tata nam je isti, majka nam je ista, ali nam to nisu baka i djed. jedared, za vrijeme opsade karavane od indijanaca, moja se seka kineskinja, izdigla i zapjevala prekrasnu melodiju..mi u obruču smo zanijemili, a Šošoni se zakamenili. pokušao sam si dočarati, kako bi ta pjesma zvučala uz pratnju pianina ili koncertnog klavira. možda bih ostavio bubnjeve šošona u pozadini, ali bih još dodao slajd gitaru, u izvedbi Erica Cleptona. ponukan sestrinim pjevanjem i ja sam zapjevao, ali ne na kineskom..zapjevao sam od Lenona jealous guy, u izvedbi Briana Ferija, sa malo više emocija od njih.. ljudi, Šošoni su riknuli kad su to čuli..odmah je njihov bubnjar prešao u moj bend, a njihov vrač nam je izvrađbao uspješnu karijeru, u rudnicima Siera Nevade, kao prodanim robovima. možda vam ovo sve izgleda nepovezano i bedasto, ali ako čitate odostraga, prema kraju i od sredine prema sredini, pročitat ćete alarmantnu poruku vanzemaljaca, nama zemljanima..rečem vam samo jedno, s njima se nije dobro zajebavati..nisu to talibani.. i znate kaj vam budem rečao, ovo ne pokušavajte kod kuće, ako imate kuću, ako vam banka nije ovršila dom jedini.. doli banke, lihvari, doli žene, gori muškadija.

nekad se u našoj kući kupalo u velikoj bačvi od lož ulja, koju je tata ukrao i na biciklu dogurao k nama..mama bi bačvu napunila vodom i ta voda nam je trajala 2-3 mjeseca i svi smo se kupali u njoj. tu su plivale svakakve životinjice, tata je rekao, neka plivaju sine, dok plivaju, voda je zdrava za kupat. nismo imali za sapun, tata nas je ribao ribačom četkom, još imamo ožiljke od tog nježnog pranja..pošto nismo imali ručnike, sušili smo se tako, da bi goli bježali oko kuće.. jednom smo se tako sušili u trku, kad je na tatu iz visina pao ogromni patliđan, a kraj nas veliki paradajz..tata se spljoštio ispod patliđana i nešto nesuvislo mrmljao..nama djeci je to bilo smješno, kako frflja i jako smo se smijali. šta bi rađe, da te pogodila rajčica.?? odjednom je prestao i umirio se.. a sprovod je bio odmah iza kuće, nismo imali novac za svećeNIKa i groblje..zamotali smo ga u staru plahtu, iskopali 40 cm zemlje i nagazli po njemu. susjedi su pljeskali i nešto govorili, hvala bogu, jedan manje..nisam ja kužio da nas ne vole, pa tko nas nebi volio..kasnije kad sam odrastao, ne nužno i opametio, shvatio sam da nas nisu voljeli..zbog njihove mržnje, mislim da sam imao teško djetinjstvo. mislim da je bilo teško nekih 326 kila, kad je oblačno i 326 kila kad je sunčano, razlika je velika i ne zamjetna. ja onda nisam znao mrzit, ali zato sada znam.. mrzim mineralnu vodu, Hajduk, Dinamo, Alku Vuicu, veliki patliđan, rajčicu, loše grafite, zid na kojem ništa ne piše, male aute, adeze, sdp, abs, ključ 13 okasti, prezvršt, kašicu naraslicu, susjede, gripu, Gustafe, Nove fosile, Koko Billa debila, komuniste, ustaše, velike rvate, male rvate, prošlost, budućnost i još nekaj, kaj sam od silne mržnje zaboravio..i da kupujem prezime, neko kratko i jasno, kad sam bio mali nismo imali novac za prezime, bili smo siromašni, sad želim da budem kao i ostali, vrijeme nosi promjene, teško je doći na naslovnicu crne kronike bez imena i prezimena. ima li neki da ima viška, duplo prezime, da mi jedno iznajmi, uzmem odmah, platim nikada. i da, ovo ne pokušavajte kod kuće, kod susjede može.

jednom godišnje održava se izložba robova na gradskom trgu u Bagdadu..tako sam i ja svog roba poveo, točnije on je mene nosio do tamo..da budem iskren, nije bio previše poslušan, stalno se izgovarao da sam mu teški, da je to daleko i da ne može više..srećom sam naučio, kako mu bičem izbit te bube iz glave, trčao je i pjevao poslije toga..kad smo došli tamo, odmah se uzjogunio, uznemirila ga blizina njegove subraće i sestara.. dogovorio sam s jednim vlasnikom sobarice, i malo ga pripustio, neka zadovolji svoje robovske strasti. bilo je grozno za gledat, jebali su se kao životinje, on sa onako ogromnim i crnim, a ona sa malom ružičastom i bilo im je ok.. kad su svršili, moj rob me gledao kao boga, oporavio se od posta i pobjedio na izboru za naj roba..no ja sam ga svejedno prodao, volim mjenjat svake godine novog roba, ipak je to stvar prestiža, bolje da ga prodam nego da mi rikne od gladi i nemoći, novi će ipak duže trajati. zajahao sam novog roba i krenuo kući, novi rob mi se ćinio bolji, poslušniji, vrijedilo je uložiti u novo..primjetio da sam da se u Bagdadu, može dobiti 25 deva za jednu plavušu..slijedeći put ću otet nekoliko plavih ukrajinki i odvesti u bolji život.rado će poći na jug, u toplije krajeve, a čekaju ih crni zgodni Talibani.. ako budu poslušne, živit će neko vrijeme, jebga, neposlušnost se svugdje kažnjava..điha, điha, šljas, tras, trči robiću, mrdni tu lijenu robovsku guzicu..moram ga što prije naučit, da se sam bije,,zabole me ruka , neka se sam bije, ako vidim da simulira, simulirat ću ja njega. hmm, ovo ne pokušavajte ko kuće.

jednom sam ja sa svojom bivšom babom, bio na nudističkoj plaži. za seljake, to je ono gdje svi hodaju goli i s posranom guzicom.. vidim, da je počela jako zagledavati muškiće i pita ona mene..Jožek, zakaj svi ti muški, imaju tako velike pimpeke, a ti si meni rekel, da je tvoj najveći i da pimpek mora zgledati, baš tako kao tvoj. zakaj njima nisu prištavi i tak su lepi dugački.. šuti babo, nikaj ti ne razmeš, kad sam ti ja to rekel, onda je bilo tako, vremena se mjenjaju..osim toga, njima se tak veliki nemre dignuti i onda samo plaču kaj imaju velikoga..smirilo je to babu, dok nije naletela na jednoga sa velikim i dignutim kurcem..onda sam joj dal čušku, i nemoj me nikaj više pitati..otpeljal sam ju doma, zavezal u kuhinju i nikam je više nisam vodil..ona bu meni govorila da je moj mali, ako meni nije mali, kaj ima njoj biti mali..još mi je poslije rekla dok smo se jebali, da je čula da drugi jebu duže od 2 minute, i da je mislila na one ogromne pimpeke.. ja sam se vužgal, poludil sam..sve sam joj rekel u lice,, kako ima male cice, obješenu guzicu, rijetku i masnu kosu, široku zarašćenu picu, klempave uši, dugi čvimbasti nos, smiješan pupak, niski neproporcionalan stas, grbu na leđima, kraću jednu nogu za 27.18 cm., žute zube, seljački govor, kako ne može reći slovo rrrr, kako je imala dva iz vladanja u školi, kako se prije prezivala Šević, kako ima svježu šljivu na oku i još svašta nešto. zašutila je ko pizda, i od onda je mir u kući..ja opet imam najvećega.. i da ne zaboravim... kad bih ja vodio ovu državu, bilo bi pravice i sve bi imale velike cice..velike cice bi se izdavale na recept...a vi pizde, glasajte za druge.