hodam kroz zidove

jednoć, na nekom mjestu, u nekom vremenu, neki ljudi i ja smo prepričavali svoje snove..svi su nekaj sanjali i raspravljali kaj im koji san znači..samo ja jadan nisam nikaj sanjao..ti neki ljudi, smijali su se meni, kako ja neznam sanjati, da sam pokvaren, sa greškom i neka idem k doktoru da me popravi..a jadan kakav sam, nisam se znao dosjetiti da nešto slažem, da misle kako i ja znam i umijem sanjati..sprdali su se iz mene i ja sam pokunjeno napustio njihovo društvo, vjerujući da sam stvarno pokvaren kad ne umem da sanjam..požalio sam sam se mamici, ona me ošamarila i poslala u podrum po ugljen, neka to sanjam..reko sam to doktoru, on me ošamario i neka ga više ne zajebavam s takvim glupostima..reko sam starijem bratu, on mi je obećo sanjat umjesto mene..onda jednog dana, točnije noći, ja sam konaćno usnuo san..bio je to san snova, majka svih snova, ali to nije bio moj san, nego od jednog starog pohotnika. svejedno, ja sam ga usnuo, makar nije bio moj, ali je bio pun sisa, golemih sisa, velikih ružičastih bradavica, malih čvrstih sisa, malih opakih bradavica i još nekoliko vrsta lijepih i manje lijepih sisa..uživao sam u tom snu..plakao sam kad sam se probudio, jecao kao malo dijete..odmah sam otišo do onih koji stalno sanjaju i ispričao im svoj san..jako ih se dojmio, svi su željeli sočne detalje, točan opis svih sisa i bradavica..a ja, ja sam uživao, konačno sam bio netko, netko tko ume da sanja i to dobro da sanja, nikome nisam priznao da to nije bio moj san, ali kad bih umio da sanjam, točno tako bih sanjao..jebeš snove bez sisa, jebeš život bez snova, ma jebeš sve to skupa, tko ne ume da sanja, ne može se uklopiti u društvo..a jakog mi društva, svi paze kaj drugi misle i kaj će reći okolina..a kaj je okolina, hrpa budaletina i sad da se ja ravnam po njima..jebe mi se kaj misli, Ranko, Pavao, Mirko, Ivan, David Sonja, Zdenka, blogeri, indijanci Šošoni i ostali štrumpfovi, bitan sam sam sebi i ja sam za sebe svijet..samo kaj ja nemam sisa, ipak ne mogu sam, ima li tko sisa za sirotana bez sisa, vraćam prvom ili drugom prilikom, ako ne budem pokvaren kao ostali, pa ipak ne vratim, ipak su sise, sise, a ja samo ja..

jednom sam ja tako išao, pa sam sreo jednog čouka koji nije išao, i onda smo zajedno zaključili da to tako dalje ne bude išlo..te je on krenuo na svoju stranu, a ja na svoju stranu, jer je na njegovoj bila gužva. onda sam skoro krepal od smeha, jedan je pohotni dedica snubio mladu lolitu sa čokoladicama..curica je pojela čokolade, a nije se dala drpati za sise.. ja sam užasno osjetljiv na nepravdu, nešto kao Zagor tenej, poludim kad vidim da je netko ugnjetavan, šikaniran i prevaren..lice mi pocrveni, na uši mi iskoče bubuljice, na nos para, na rukama čirevi, na pimpeku crvenilo i osip..ošamario sam mladu damu, šutnuo je u guzicu, mršš, đubre lolitansko, staroga starca budeš varala, pojela si mu sve čokoladice, a sise ne daš..mogao je dedica sa tim čokoladama jebavat drugih 10 lolita..sad mu nadoknadi štetu ili ću izvaditi sjekiricu kao duh sa sjekirom i nasekirati te..malena se posramila i odmah izvadila bujne sise, kipuća petica i dala prvo meni..evo čiko, dirajte, dirajte, izvinite striček, neću više..ja navalio ko mutavi, šutnem pohotnog dedicu, mršš đubre staro, kaj bi ti s tim lepim dudama, goni se u pizdu materinu, jebavaj babe svoje godište, iskapaj mrtve veštice i jebavaj, ovo ću ja sad srediti..i bi tako...ne znam jesam li vam već rekao, da jako volim sise, da je to dobar izum..posli sam čuo da se dedica maskirao u akcijskog junaka, dao si je ime pohotni dedica, na svom biciklu je ganjao i jebavao sve kaj ima sisa, a da ne leti..boli me kurac za njega, samo nek mene ne dira. jel bu onda videl svog boga..

jednog jutra, dotrčao je do mene stariji susjed bez jedne noge..puf, pant, puf, susjede, bolestan sam, boli me glava, oš me odvesti do dotura..men se nije dalo vadit porše iz garaže, uzmem čekič, gedoru 18 i ključ 13 okasti, pa sam ga sam popravio. čudo, mirakul, ode susjed veselo skačući na dvije noge, a došo je samo s jednom.hvala ti kaj si me popravio kaže on i pokušao se nasloniti na zgradu preko puta. ali u taj čas, zgrada podigne suknju i počne bježat od njega,,??? zgrada je trčala tako brzo, da se nogama lupala po guzici..šta joj bi, pita on..??. a, rekla je da ide po 15 deka tirolske, kažem ja..bit će da je ogladnila..uto ulicom prođe drug TITO..hej druže TITO, nešto bih te pito.. đe si ti sve ove godine, kad nam je bilo najteže, kad su nas okradali naši, a upucavali njihovi.. boli me kurac za sve vas, reče drug TITO i za vaše i naše, za krastavac, kupus i šljunak, te produži ulicom, fučkajući uspješnicu od Ivice Šerfezija i Ljupke Dimitrovske..nisam mu mogo zamjeriti na ponašanju, možda malo na melodiji, jer sam baš turio šaku u nos i čačkao balce iz nosa.. to mi je oduzelo više vremena nego što sam mislio, pa onda više nisam mislio..bacio sam pogled na Savu Kovačevića i Boška Buhu, koji su istrčali iz banke sa maskama na licu i nosili bančne vrećice sa lovom..Boško Buha se našao uvrijeđen što sam bacio pogled na njih, pa me gađao vrećicom novaca, ja se sagnem, on promaši i ponovi postupak sa još jednom vrećicom..uto ga Sava Kovačević probode kopljem, ovaj u čudu, pa zašto druže Savo, on je prvi počeo..đubre bombaško, kaj se razbacuješ našim novcem, i gdje je sad onaj idiot Neven Ciganović i modni mačak sa upaljenom Ladom..hihi, tu je sa mnom na zadnjem sjedištu, javi se Ava Karabatić..kad sam čuo njen glas, ja sam se odmah povukao iz priče, nemam živaca za nju, Alku Vuicu, Mirnu Berend, Renatu Sopek, Doris Dragović, Sanju Doležal, Mega Mindy, Jadranku s kosom, cjeli hdz-e, sdp-e, hss i poštareve mame..jebate što mi se sviđa ova sisata mala od Mirkovića iz ulice..moram joj to dati do znanja, možda voli starije stričeke i lizalice..ma šamar sigurno voli, sve žene padaju na to..

sjedim ja tako jedno jutro na kahlici, stiščem govno koje se neda van..odi van đubre jedno smrdljivo, tepam mu ja i razmišljam o pjesmi, lova, meni treba lova, od mlade, spolno aktivne gospodićne gotovac..kaj je pjesNIK htio reći tim textovima..nemam pojma, ne razumijem se u to, nisu me takli ti stihovi, kao recimo, iznad Tešnja zora sviće..taman sam htio povući paralelu između tih dviju uspješnica, kad mi govno krenulo na glavačke van,, ma bitno je da je krenulo, može i naglavačke..ružnijom rukom, to jest desnom, obrisao sam guzicu, jedinim papirom iz večernjeg što sam još imao, ostatak guze sam povukao po maminom sagu..posli sam joj reko da je tu fleku napravio brat..nisam volio brata, nikad mi nije htio posudit svoje odjelo za grad, a jednom me ošamario kad sam drkao na njegovu curu..brat je inaće opaki stokilaš, glavni štemer u kvartu, ali mami nije ni do koljena, ova ga premlati za doručak..ja sam opet neki kržljavi, mali, grbavi, iznakaženi, pakostan patuljak.svoje nedostatke sam prikrivao, zlobom i zloćom..nema koga ja nisam zajebao, prevario, uvrijedio, okrao..i kaj, da se sramim toga.. ne, ne sramim se, kaj bi se sramil, nisam ja beli zagreb grad, dapače, ponosan sam na to, to je moj obranbeni mehanizam..obukao sam sestrine haltere i najlonske čarape lisca, stavio mamin mantil na golo telo, i pregaču na kojoj je pisalo, kuharice manje zbori, da ti jelo ne zagori, te sam ošo na svoje radno mjesto u park..nisam još ovaj tjedan vidio sisu, a smrzal sam se ko pička, stojeći da netko prođe, mračnim putem gradskog parka..nitko pošteni sa sisama ne prolazi tuda, samo pijane budaletine i ja..morat ću potražiti frenfektnije mjesto, negdje gdje sisa ima u izobilju, negdje, gdje će neka da padne, na moj goli, zmazani pimpek.. kaj sam htio reči ovim bezveznim blogom, pa naravno, to da volim sise, to samo bedak nije znao isčitati, zato bedaci, ne čitajte ovo..

jedne subote, zajahao sam svoga vrijednoga roba i potjero na prosvjede protiv vlade i adeze-a..utrpao sam robu nekoliko parola koji vređaju lik i djelo jadranke s kosom, smranadera, kalmete, frišćića, polančeca, modnog mačka, ciganovića, alke vuice i ostalih pripadnika ozakonjene mafije u rvata..ovi crni kmet se bunio, master, teško mi je, ne mogu nositi vas i te parole..marš, đurbe jedno robovsko, nosi i šuti..jeba ti ja mater nigersku, oš da te prodam lošijem gazdi..ovo ga je malo uplašilo i bez riječi je krenuo na prosvjed..doduše mrmljao je nešto u bradu, ali opet sam ga opaučio bičem, jer toćno sam znao kaj misli..kad smo došli tamo, opet je počeo mrmljat, gazda, zakaj su svi drugi bez roba i sami hodaju, a ja tebe moram nosati..zakaj svi viču da su nezadovljni, a svi su dobro obučeni, ne izgledaju gladno i bolesno, nitko ih ne bičuje, ja to ne razumijem gazda..zašto se narod buni, ovo što oni imaju, to je 1000 ljetni san mojega naroda..ma marš. đubre jedno smrdljivo, jeba te tvoj narod, vi niste narod, vi ste stoka, vama treba 1000 godina da počnete uspravno hodati, do toga šuti i nosi me bliže gomili..gazda, zakaj vređaju lik i sliku one simpatićne sijede gospođe sa broševima, meni ona izgleda nevino i čist ok..fljas, šljus, opauč, tres, jel ti to sad izgleda nevino i ok. nisam se došo s tobom raspravljat vamo, budaletino primitivna, požuri, ode nam golmila, oš da nas uvate policijoti..trči malo, PUF, PANT, evo ih..ovi crni gad je već posustao pod mojim teretom, ja skočim s njega i zaždim brzinom munje u žbun i stanem u nečiji drek, mater im balkansku..policijoti se domogli crnog parazita sa parolama i ubili boga u njemu..ovi se dugo borio protiv nadmoćne mupovske sile, kad je osto nepokretan, žbiri su slavili pobjedu nad brojčano nadmoćnim demostrantima, komada jeda i to crni...ništa njima nije bilo čudno, otkud mračni demostrant, bitno je da nekoga biju i pobjede..došo sam do njih, šutno crno smeće i reko..evo ti đubre afričko, ovdi si došo bunit mase, jeba ti ja mater idiotsku..ovako divnu zemlju si došo destabilizirat..vandalau jedan, tko stoji iza tebe, jel Vanda i njezini vandali..ponduri mi zaplješću i dodaju pendrek, neka ga još malo počastim batinama..i bi tako, ubio sam boga u njemu koji ne vjeruje u boga, kakve parole, prosvjedi, mi rvati smo sretan narod, tko drugačije kaže, kleveće i laže..da smo siromašni, nebi nam drotovi bili ovako lijepo obučeni, sa štitovima, šmrkovima, kamerama.. siromašni su oni, di mundiri mlate narod sa običnim šipkama i palicama, mi smo civiliziran narod, nas biju modernim naoružanjem..hvala bogu da živimo ovdi, a ne tamo negdi daleko, u pizdi materini, u banana državi..mrzim banane i crnce s velikim kurčevima, neka crknu, još jednom bjesno šutnem svog vjernog, nepomičnog roba..jeba im ja mater kuratu, nigdje ih nema osim u kurcu..marš, fuj, bljak, kome se sviđaju tako obdareni, i ženama se gade, crni i veliki..ajde žene, klep,. klep, pljesak, jel se slažete..??

tog jutra, kasno naveće, negdje oko pola 2 popodne, ja sam doručkovao i razgovarao sa grinjama u dnevnoj sobi.. tema nam je bila, brijanje nogu, čupanje dlaćica iz nosa, uha i pazuha, blajhanje, pitka voda i izumiranje starih zanata, kao što je bunarđija, vodonoša, sisonoša, licitar, krvnik, vkv kosač visoke i niske trave, berač žita, mlinar, onaner i kotlokrpa...iz susjedstva je dopirala grozna buka.. mali od susjede, drogirani devetogodišnjak puštao je glasnu mjuzu..sve ono u stilu, prva-druga-treća-četa i tako non stop jedno te isto nekoliko tisuću puta..men to više dopizdilo, riješio sam da to riješim jednom zauvijek.obukao sam se u vatrogasca stripera za stare pohotne babe i pokucao im na vrata. hvala bogu, otvorila mi je njegova krezuba baba i odmah me povukla u sobu i zakreštala fufljavim glasićem..plesi, sinko, plesi vatreni dečko, samo pjesi i skidaj se..oče baba da te dira.. marš mrcino stara vampirska, dalje prste od mene, ne diraj bez novaca, puno novaca..ali đubre od babe ne čuje, skida sve sa sebe i pokazuje mi svoju mlitavu, naboranu nagost. pipni, pipaj, vatreni striperu, vidi što su sise, što je čvrsto žensko telo...sagnem pogled do poda da ne gledam, a tamo vidim sise, sve mi se zgadilo..sam bog da je devetogodišnji, napušeni delikvent sišao dolje po travu, da nastavi orgijati i vidio je svoju golu babu..mala mrcina je zanijemila, nije mogo doći k sebi, i tako je ostao nijem slijedećih 25 g.. meni nije trebalo dugo da dođem k sebi, ja živim u susjedstvu..putem sam sreo prosvjednike protiv Jadranke s kosom, Jože Friščića i Smranadera..na čelu povorke je bio spužva bob skockani, mater od neke babe sa cekerom, Duško Lokin sa legendarnim frizom, speglana alka vuica, Ava Karabatić sa diplomom Zadarskog faxa, čača od ave karabatić, mater od dotićne gospođice, ante gotovac, maja nemorales, koza mirna berend, desno krilo adezea zamaskirano u predstavnike agrokora i mercatora, da ih ne prepozna šefica jaca, oni su došli samo zbog broja i lošeg toplog obroka..stvarno mi bilo žao drugarice jace, svi protiv nje..jesu ljudi neljudi, drekovi, govna, izmet...pa kaj ako je adeze pokrao sve, uništio sve, moglo se to i drugima desiti..nisu samo oni krivi, krivac je krivousti franc..ma jebeš politiku, idem ja nastaviti razgovor sa grinjama o paradajz juhi i složencu od šljunka i kiselog kupusa, vrijeme je za klopu...

često sam znao navratiti u gradsku knjižnicu i čitaonicu..tu bih volio čitati razne novine, ali uglavnom samo one sa slikama..novine su bile bolje, što je slika bilo više..pravio sam se da znam čitati, a samo sam gledao slike..tako sam jednom ugledao sliku od Jesice Albe i odmah sam se u nju zaljubio..tražio sam samo takve novine gdje je njena slika..sve druge novine su bile loše.. ja sam se jako zaljubio u tu gospođicu, htio sam joj napisati pismo, ali kako, kad ne znam pisati, kad ne znam gdje živi, kamo pismo poslati..noćima sam je sanjao, venuo sam za njom, i odlučio da otputujem tamo, negdi daleko u pripizdinu, gdje živi ona..reči ću joj da je jako, mučo volim, da mi se sviđa i da moramo biti zajedno..još joj budem rekel, da sam baš ja za nju, da nema bolje prilike od mene, da ne oklijeva, jer i ja se mogu predomisliti.. da je slučajno ona vidjela moju sliku i ona bi se zaljubila u mene, ali na žalost nije, ne gleda tjeralice..uzet ću njenu sliku i ja ću putovati i pitati ljude, netko je negdje mora poznavati..nije to ništa, što ja nebih mogao uraditi za našu ljubav, bitno je samo da ja nju nađem, da se sretnemo, ona će mene isto tako zavoliti, ma siguran sam, jako siguran..imao sam dva prijatelja, koja su spavala samnom ispod mosta i sa mnom skupljali prazne boce. Štef i Đuro..štefa sam mrzio i zatukao francuskim ključem na spavanju , jer se i on zaljubio u Jesicu Albu i pričao kakve bi joj grozote radio, turio joj kurac u usta, svršavao joj gdi stigne.. svršit ćeš ti u rupi, gade jedan bezubi, nemaš ni zube da joj zariješ u one bjele sise.. Đuru sam gurnuo u kanal dok je spavao, jer se njemu Jesica uopće nije sviđala i pričao je da je jako ružna i mršava, sa čudnim oblinama..ružna ti mater obla bila, neš ti pričat tako o mojoj izabranici, plutaj sada sa štakorima i diši pod vodom ako možeš, ako možeš javi mi....i tako ja zalizao kosu zadnjim komadićem slanine, obukao Štefovo odjelo, za dva broja veće, njemu neće trebat tamo gdje je ošo..krenuo sam na dug, dalek i neizvjestan put..putem sam prošao kraj kioska sa novinama..tu su reklamirali one novine za odrasle, gdje nitko nije obučen..to mi se jako svidilo i odmah sam opazio dosta djevojaka golih kao od majke rođenih, sa prekrasnim cicama, koje su mi se jako dopale, čak više od Jesice Albe..ostao sam u čudu, dilemi..kaj sad, da prekinem put i nađem tu neku anonimnu droljicu iz susjedstva, koja isto izgleda jako dobro..mnoga su me pitanja mučila, nisam znao odgovor na sva ta pitanja, premali sam i blesav za to.. u žene, abecedu i tablicu množenja se slabo kužim, znam samo skupljat prazne flaše i stare novine....izluđen svime time, otišo sam ispod mosta i izdrko jedno tri puta za redom, mogu vam reči da poslije toga čovik bolje razmišlja..odlučio sam i dalje prodavat zjake u parku i drkat, a Jesica Alba ako ikada prođe ovim parkom, najebaće za sve..isto važi i za one anonimne droljice, njih čeka ista sudbina..bog prašta, habi ne..jebaj ga Jesico kasniš, reko sam ti da se mogu predomisliti, trebala si i ti nekaj poduzeti, nemrem ja baš sve uvik..

nevjerojatno, kako ta spodoba od Ave Karabatić ima sve četvorke i petice u indexu, a svako dijete zna, da ta pišulja nije mogla bez protekcije i veze završiti osnovnu školu.. bože moj dragi, ja imam samo srednju školu, a znam da sam za nju doktor nauka..Hrvatsko sramoti se, stid te bilo Hrvatsko, stid je i mene što sam tvoj sin..stid te bilo, kakve imaš političare i narod koji te političare bira..Ameriko, molim te dođi i porobi nas..a tebi Avo, nabijem kurac u čvaljasta usta i među silikonske grudi.. zahvaljujem sponzorima, koji su pripomogli oval blog..hvala Podravci, INI, Smranaderu, Jaci s kosom, hepu, hacu, macu, kurcu na udarcu, šumama i gorama i poštarevoj mami..

jedared mi se prijebalo, ali onako, pravo jako..a kaj da jebem kad sam ružan i ni jedna me neće..ovce su mi sve pokrepale, drkat mi se više nije dalo, gadi mi ga se više u ruke uzet..onda se sjetim da bi mogo pojebat susjedu, koja mi je već dugo trn u oku..uzmem sjekiru na rame i pokucam na susjedova vrata..pokucam sjekirom po njima, otvori masni i debeli brkonja, muž od susjede..kaj je bilo, što lupaš. e tu sam pukao, ne volim kad mi se netko obraća tim tonom, nasekiram ja njega i uđem preko debele lešine u kuću..tamo je u kutu drhturila susjedica..raskošne sise su joj se nadimale od straja i u meni budile zver..nemoj se bojati pišuljo, tebi neću ništa, tebe ne mrzim, tebe ću sada jebati iz ljubavi..jesi mi to ubio muža, gade jedan primitivni i sad bi me još jebo..ma nisam, kaj ti je,,to on samo leži, nije mrtav, umorio se od bitke sa mnom, mrcina lijena pijana, nije mu ništa.. i ne seri, daj pičke i šuti..nedam ti, kaj si ti misliš, da sam ja laka ženska..ma marš u pičku materinu, đubre jedno sisato, nisam došo vamo mislit, došo sam jebat, tresnem je drškom sjekire po glavi, žene na to uvijek padaju..složi se ona ko vreča, a ja sam konačno jebavao..možda bi mi bilo bolje da je bila pri svijesti, ali onda bi možda zakerala i gunđala, te imaš maloga, prljavoga, smrdiš, dlakav si po guzici i leđima, prezivaš se Puškarić, te misliš samo na sebe i te fore..ovako sam se izjebo ko čovjek, ko cONAN barbarin, mirno išetao i onako preko ramena dobacio.. vratit ću se ja, kad mi se prijebe..sve je to sa strane gledala publika..gledatelj broj jedan zaplješče mi, odmah iza njega i gledatelj broj četri, pa onda uskoro svi gledatelji, svi osim coco bila, debila, alke vuice, ave karabatić, smranadera, jadranke s kosom, toy story 3, pouzaj, patrik patričeto, dora, batak, monka, mšlj i poštareva mama..ali na njih ne obraćam pažnju, pa mi nije važno, ja navijam za slaven belupo i ne kupam se tako često.... evo malo praznine, tu sam mislio nadrobit neke gluposti, pa rađe neka bude ništa..

stvarno, ali stvarno bih želio, da više nitko, baš nikad ne kaže, ovo je moja domovina i umro bih za nju..ona je najljepša i mi smo najbolji, od boga izabrani narod..kako bog može biti od samo jednog naroda, kako majka božja može biti samo hrvatska.?? jer ti koji to govore, ti su najveći glupani ili najveći lopovi..takvih me je strah, takvih se bojim..samo takvi se služe tom retorikom..jedino što treba, treba braniti svoje ognjište, svoj dom, biti takav domobran..volio bih da je moja domovina cijeli svijet, kamo god dođem, da se osjećam kao doma. ti koji tvrde da je lijepa naša najljepša na svijetu, su budaletine, nisu vidjeli dalje od nosa.. pa zar nemaju televizor, ako već ne mogu putovat..ima ljudi koji pješke ili biciklom obiđu svijet..put pod noge i gledajte svijet, pa onda recite takvu glupost..voljeti samo sebe i komadić svog vrta, svog neba u banana državi je opasno i štetno..to isto rade talibani i njima slićni..zato je svijet opasno i nezdravo mjesto za život, a ugodno za muku i smrt.. jednog dana, kada na svijetu neće biti nacionalista, crkve, vjere, talibana, glupana, svijet će konaćno biti idealno mjesto..da vas ražalostim, proči će još stoljeća do tog dana..i da, vi ustvari više niste živi, ovo je sve fikcija, vi ste prošlost..ja sam došao iz budućnosti da sredim neke stvari..živim u 2986 godini, jedino kaj nas tamo muči je, kaj svaki dan moramo strašno uživat, svi imamo velike kurce, sve žene imaju velike sise i kaj nikad nećemo umrijet. imao sam jedinicu iz povjesti, nisam vjerovao da je u povjesti živilo toliko budaletina, da je bilo toliko ratova, da su postojali, Staljin, Hitler, Atila bič božji, Milošević, Tuđman, Sanader, Neven Ciganović, Alka Vuica, Ava Karabatić, poštareva mama i susjed Đuro..zato sam svratio u vaše vrijeme, sad vidim da je to istina..fujjj, vas bilo, ustaše, četnici, fašisti, švabe, talibani, crkvenjaci, lopine, crknite.. kupit ću si dijete kad se vratim u budućnost..odgojit ću ga tako da nikoga ne mrzi, da ne vjeruje u bogove, autoritete, ideologije, vođe, da misli svojom glavom, i da se bori riječima, a ne silom..jer nešto sam naučio iz povijesti, snaga i strahovlada je dugo vladala, ali na kraju je pobjedio mozak i pamet..nema sile koju pamet ne može uništiti..tko nema mozak, taj to neće razumjeti, hoće, kad bude kasno. .ja sam veliki demokrat, tko nije za demokraciju ubit ću ga..

sjećam se kad sam kupovao prvog roba..samo sam uzeo katalog robova i gledao što ima na sniženju, želio sam kupiti što jeftinije, na akciji i što bolje.. kupio sam prvog koji nije imao veliki kurac, i bio je donekle uhranjen, ja ga bogami hraniti neću, koliko izdrži bez hrane, to bolje za njega, sve je na njemu..nisam znao kakvo ime da mu dam..pitam ja njega kako se zove, on kaže nešto kao mecucuncungangkvva..đubre jedno robovsko, kakvo ti je to ime, jebem ti narod s takvim imenima, i nisi drugo nego za roblje..stvarno sam bio u dilemi kakvo ime da mu dam.. Marko, Ivan, Tomislav, Krunoslav, Eustahije, Zvonko, MIhaell, Pero, Dragutin, Mišo, Zdravko, Hrvoje, Srboje, Milenko, Dušan, Borislav, Dalibor, Neven, Gigi, Lukrecijo, Henrik, Heraklo, Aristotel, Adolf, Kevin, Ken, Ben ten, robić, robetina, robonja, robinjo, retardinjo..dugo bih još tako mislio, da nisam čuo komešanje u špajzu..to su došli svemirci opet u špajzu po bakin pekmez..uvatio sam jednoga od njih sa rukama u pekmezu i pitao kako se zove..ovaj mi na tećnom Grčkom kaže da se zove. Dmitrosbutrosputros..uzmem rukavice za šamaranje robova, ošamarim roba i zaurlam na njega..evo ti govno robinjasto i Alien ima normalnije ime od tebe..sad ću ubit boga u tebi, ili ću te prozvati, Ivo gljivo, rit pišljivo, glavu vežeš, rit natežeš, narod kradeš, samo to znadeš..rob zaplače, ne masters, ne gospodaru, samo me nemojte tako zvati..tucite me i zovite kako želite, samo to ne, ne zaslužujem to..ma zaslužuješ ti kurac moj, odvalim mu šljagu, naguram praznu bateriju u guzicu, dvije čačkalice u nos, viljušku u oko, let lampu u uho i nadjenem mu ime Campi..jebem mu mater, to mi je prvo palo na pamet, poslije mamine sarme koju sam taj čas poželio..

moj tata, zvani tataica, otec, japica, dedi kull, je hodao po žici u cirkusu.. mama, zvana majćica, mater, roditeljica hraniteljica, je hodala na tečaj heklanja.. dida, zvani pohotni dedica, pedofil, je hodao na štakama, baba zvana stara luda, veštica, je hodala na štiklama..sestra, zvana sekica, balavica, kuja, je hodala sa uličnim kriminalcem.. brat, zvani braco, idiot, krelac, je ošo od kuće, odhodao u daljinu, nekud u pizdu materinu, a ja sam hodao po vodi, ono baš pravo po vodi..svi smo nekud hodali, a nismo se prezivali Hodak nego Puškarić..ljudovi su sumnjali da ja za stvarno hodam po vodi, da je to mogao samo đizus, da sam ja bedak, opsjenar, ludak, čudak, idioto..no tko ih jebe, tako su i za sestru govoril da ne hoda sa kriminalcem, a hodala je baš s njim..ljudi su zavidni i pričaju bedastoće..i hodam ja tako jednom preko tihog okeana, koji baš i nije opravdao svoje ime..puhao je vjetar ko blesav, valovi su bili visoki nekoliko metara, ( legenda kaže, nekoliko metara = puno, puno metara ). fakat je teško bilo hodat po takvim uvjetima, a druge uvjete nisam imao na raspolaganju, valja plačat dopunsko..no, nedam se ja, i uporno pičim, utabanom vodenom stazom, taki smo mi Puškarići, tvrdoglavi i kurati ko mazge..kad sam stigo na cilj, na cilju nije bilo nikoga.. ni toplog dočeka, ni toplog čaja, ni stisak ruke pobjedNIKu, ni golih sisa, ni pačeta, ni mačeta, ni papige, ni kišne gliste, ni smranadera, ni jadranke s kosom, ni bez kose, ono baš nikoga.. razočaran krenuh opet pješke nazad, pizda ti materina i praznom cilju, neš me skoro vidit.. krenem oklen sam došo, nisam se ni osvrnuo, samo sam čuo cilj kako iza mene cvili..vrati se habi, izvini, nismo ti se nadali, oprosti, neće se ponoviti..jašta da se neće ponoviti, rečam ja, požurim i zapjevam, kuća poso, kuća poso, poso kuća... i opet bi more protiv mene, jeba mu ja mater slanu, po tko zna koji put sam sebi obećo, da ću izorati to more i posaditi neku kulturu..dohodao sam nekako doma, do svoj haus i reko da više neću hodat po vodi..od toga dana samo hodam i izbjegavam vodu, more i okeane..više niti vodu ne pijem, samo pelinkovac gorki, slatki, amaro, votku, konjak, vino, crno, bjelo, pivo svih marki, ako su te marke pan i heineken.. i kako sam jedared rečal, ne znam gdje i ne znam kome, nebu mene NIKo jebal, baš NIKo, Kranjčar ili Kovač ... i bi tako..

jednom sam vam ja išo na more, a more, to vam je ona velika plava voda, puna soli, što leži neizorana i neiskorištena od lokalnog življa..da je moje more, ja bih ga izorao i posadio neku kulturu na njemu ili neku nekultruru..zamislite polja kukuruza na moru, moš hranit ribe ispod i onda ih lovit dinamitom, turistima prodavati pečenu kukuricu, sakrit se od morske psine u kukuruzištu, ma svašta moš..i došo ja tako na tu veliku vodurinu, iskako se i ispišo od dugog puta u nju..pišaka je nestala, a drek je još dugo plutao vamo, tamo, nekud u daljinu u pizdu matrinu..lomili gi vali, grickale ribice, posli su te ribice popali lokalni lokalci, a kaj su oni znali kaj su ribe pojele prije..ošo ja odma na onu plažu, gdje su samo odrasli i gdje nitko nije obućen..bilo je i djece, ali njih su neki stranci jako slikali..bit će da su djeca te godine bila u modi..ja zalego na trbuh, da sakrijem svoju sramotu, i počnem motriti tete sa velikim i malim sisama..lipo je to bilo gledat..odmah sam se sjetio onog kukuruzišta u koji bih sad išo izdrkat, da nisu ti lijeni dalmoši tako lijeni..ovako sam se odvuko ležeći, puzeći do vode i lagano se uvuko u more..jebem joj mater mrzlu, ledeno je to more, pasala mi je nako napaljenom..zacvrčilo je, kao da si vruće željezo stavio u vodu..zaronim nekih 200 metara u dubinu, izdrkam ga pred začuđenim ribicama, rakovima, koraljima i odplutam na površinu..taman nekoj babi među dlakavu picu, opet se napalim, opet zaronim, opet izdrkam i tako nekoliko puta..kad se smračilo, jedva sam se izvuko iz vode..nije lako ronjat 200 metara u dubinu, nemre to svak, nemrem ni ja, ali eto moga sam tada..tko ne vjeruje, ne mora, ni ja ne vjerujem da je kalmeta nevin..

jedared, mislim, to je ono jednom davno, davno, kad sam još bio mali, ali ipak veliki, ma serem bez veze..idem odmah na radnju i srž bloga ili da odem u kurac..ma samo sam želio, da ovo bude najbolji blog u povijesti blogova, kad ono, ne znam ja to, ne umem.. krenimo vako, kuc, kuc, tko to piše blog..ja sam, habi,, ja sam bio jedini u selu koji sam jeo gvožđe,(željezo), šljunak, sarmu i malu decu..uz to sam još mogao razgovarati sa životinjama i ponekad sa ljudima..neki su me zvali čudak, željezni, gvozdeni, a neki samo bedak..samo me mama zvala, sine moj..ona je to znala izgovoriti najnježnije od svih majki na svijetu, pogotovo kad bi me prebila i provjeravala dali dajem znakove života, a ja bih davao samo znakove prkosa i inata, onda me ona tukla tako dugo, dok nisam počeo davati znakove života, uvik je moralo biti sve po njezinom..pošto sam ja jeo gvožđe, ono slistio bih ukradeni bicikl i mašin gever za doručak, stari zeleni tamić za ručak, a ladu 1300 crvene boje i škodu mb tamno zelene boje za večeru..s tim da je škoda morala biti 61 godište, posli je bio loš lim, išo mi za zube..ljudi su se na taj način rješavali starih krntija, a ja sam se tako prehranjivao..onda je nama jednom u posjet došla poštareva mama sa sarmom i ja sam se ko klinac zaljubio u tu staru krezubu babu..imala je velike dude i to me privuklo k njoj, a nisu bili loši ni pereci i lizalice koje mi je nosila..često smo znali raditi điđi, miđi na izvađenom sicu od starog trabanta..onda je jednom baba zanijela i rekla mi da budem tata..ja sam to reko svom tati, on je to reko svom tati, pa je tata od mog tate, prebio tatu od njenog tate..onda je njen tata prebio mojeg tatu, a ja sam njojzi reko da neću biti tata, jer se tate samo biju i otišo sam na poljski wc-e..tamo sam se dobro izasrao, guzu obriso šakama i turio debeli drekavi prst u nos i otišo od kuće, toplog doma i još nećega, čega se sad ne mogu sjetiti, a nadam se da ni vi nećete inzistirati da se baš sada toga sjetim..ako baš budete inzistirali, jebite se, jebe mi se za vas..nebu mene niko jebal..idem pričat sa svinjama, nemaš ti razgovora, do razgovora sa prascima..njok, njok, rok, rok, tko razumije svinjski, zna da ne pričam bez veze..

hodam ja unatraške ulicom i sretnem ženu, koju nisam nikada sreo i koja me jako podsjećala na nekoga, koga nisam nikad do sad vidio..izgledom me podsjetila baš na takvu nepoznatu osobu, odmah sam je prepoznao, čim sam je ugledao..hej nepoznata ženko, izgledaš mi poznato tako nepoznata. i ti meni mužjače izgledaš poznato i znam da te ne poznajem, ali sličiš mi baš na tog nepoznatog, kojeg inaće dobro znam, a ne podsjećaš me na nikoga do sada....pošto se tako dobro ne poznajemo, mogli bi se upoznati..ok. kažem ja, ja sam Klement, a ti...? ja sam Klementina, kaže ona, a ja crknem od smija..navalio smijeh na mene, drži me od ušiju do nogavica..tresem se od smjeha, a smijeh se trese od mene..Klementini neugodno, cupka s noge na nogu, meni isto neugodno, od neugode natežem maloga..da razbijem neugodu, odvalim Klementini šamar..ona u čudu, ja isto..gledamo se tako, gledamo, pa gledamo i onda se povalimo..bio je to moj prvi sex sa nepoznatom..nikad više, nikad manje..i sad se ti klad,i da će adeze dobit izbore, oče moj kurac kao i Klementina..