hodam kroz zidove

uputih se ja u šumu krasti drva..zamahnem, lupim sjekirom nekoliko tisuću puta, po hrastu, boru, smreki, jeli grabu lipi, kestenu, drenu, agaciji, bukvi, jasenu, srušim drva za dva šlepera i sjednem da odmorim..uto začuh glas..drvosječo, baš si naočit vako gol do pasa..ko to sere kvake, pitam ja i ugledam djevojku snježno bijele puti, duge, crne kose, sise kipuća petica, skladnog tijela i bokova i prekrasnih dugih nogu..bradavice su joj se nadimale, dok je govorila mekim glasom, koji je pozivao na blud. koja si pak ti sad mala..? ja sam Snežana, stanujem u šumi sa sedam patuljaka..hmm, jel te jebu ti patuljci Snežano.. da moćni drvosječo, jebu me, ne mogu bez sexa, bolje itko nego nitko..joj meni joj, jadna ti,pa ti onda nisi vidila pravu čunu..malena pocrveni, pa i nisam kaže ona..izvadim ga ja nako velikoga, ogromnoga, kvrgavog, prljavog i sapetog..mala u čudu gledi, pojavio joj se onaj pohotni pogled.. prvo ga je ogledavala, obilazila oko njega, malo vonja, kaže ona, onda ga je sramežljivo dotakla, poljubila, a onda je podivljala. i šta sam moga, mora sam je jebavat, jednom, pa još jednom, i opet jednom, pa onda još jednom i tako nekoliko puta još jednom..Snežani se vratila boja, hihotala se kao luda, ostala je ležat oblivena mojom svršotinom, a ja onemoćao, natrpam 10 metara drva na svoja široka pleća i zaputim se svome domu..tamo me je čekala vjerna ženica sa devetoro gladnih usta..reči ću ženi da sam umoran, da me boli glava, ne mogu više danas jebavat, Snežana mi je ukrala snagu, danas će je sigurno bolit glava kad patuljci pokažu želju za sex..hihi, a neki kažu da je život u gradu lijep..nema šume do šume..

šetam ja tako ulicom, moje gadosti, kad me netko vuče za rukav..hej, habi, stani malo..ja se otresem, ma ko me to koji kurac navlači za rukav, navučem ti ga ja mamici..pogledam malo bolje, kad ono, to mene crvenkapa vuče za rukav..šta je mala, koji kurac želiš, da ti ga nabijem sad ili malo poslije..ova sva porumeni, sise joj se nadigoše, bradavice poskočiše, a gaće spadoše na koljena..smilila mi se tako draga i navučem ga ja njozi, sada, odmah i bezuvjetno..kuja se pravila da ne želi, da nije za to, a posli je jecala i hihotala od veselja..svršim balavici po faci i kažem..jeba sam ti bakicu, vuka, lovca Luku, mamicu, sad i tebe i kćer ću ti jebat..jebi, samo jebi, ushićeno kaže malena, ja sam mala ali znam, da je habi prava zver...samo da još malo uneseš osjećaje u sve to..? marš đubre malo, glupavo, kakvi osjećaji, da sam te jeba sa osjećajem nebi sad imala taj izraz na licu, taj izraz se ne dobiva sa osjećajem, već pohotom..zapamti to malena i navrati ponekad..povedi i kolegice, striček habi je gentelmen i može sve pojebat..i bi tako..sad ne znam, jesam li spomenuo u ovom blogu sise, ako nisam moram sad, da blog dobije na kvaliteti..sise..

jednoć, kad mi je moj rob krepal, uginuo, od neishranjenosti i bičevanja, krenuo sam u nabavku novoga..sad sam znao šta tražim, kakav rob mora biti..trebaš imat roba, da posli znaš kakav rob treba biti..mora biti crnac, da radi kao crnac, mora biti jak, da me može nositi na plećima, mora imat snagu, moć akcijskih junaka, da me može braniti od lopuža, da ima meku kožu na leđima kao pičkica, da odmah iskrvari od biča, a ne da se mučim mlatiti ga...mora da ne jede i ne pije, ako i jede, mora biti spreman da se odvikne od te ružne navike, ne volim roba koji jede, samo trošak..mora imati manju čunu od mene, ili barem skraćenu verziju, kad pišamo u grmu da se ne sramim izvaditi svoju čunu kraj njegove.. da se ne kurči pred robinjama, fufetama, droljama, kujama i sramoti me svojim ogromnim udom..ne smije pričat, ako priča, priča gluposti.. masters, gladan sam, žedan sam, odmorio bih se, teško mi je, ne tucite me više, umoran sam, ma najbolje mu je odma cvaknuti jezik kmetovski, pa sad ti đubre robovsko pričaj i kukaj kaj te tišti..došal sam tako na tržnicu robova i dvoumio se između stasitog roba i rasne, sisate crnkinje.. odluka nije bila teška, na kraju sam ipak kupio sisatu drompfulju..ovako razmišljam..jebat ću je, opako je dobra, sise kipuća sedmica, guza iz snova, mlada, nevina, uska.. kao robinja ne smije prigovarat da imam maloga, da sam brzo svršio, da mislim samo na sebe, jašta da mislim na sebe, neću valjda na tebe, đubre jedno darkesko. što dobije, ima da bude sretna sa time..kuja može posli imati vražji okot, pa će proizvodit male crnce, još ću i zaradit..već vidim, tvornica crnaca KMICA d.o.o. imao bi ih puno, čak nekoliko..ja kao veliki direktor, manger, lova do krova, imam hrpu robova i mladih jebežljivih crnkinja, koje ću opet ja jebati..ne loše, imam dara za biznis, nekad me ideje stvarno krenu.. ja sam đinius.. možda posli doniram adze, što novcima, što mladim jebaljkama..nedaj bože, da adeze ode s vlasti, tko će onda krasti..?

kopam nos jednom rukom, drugom se češkam za jaja, fučkam malu florami i zavirujem djevojkama, majkama, curama, kujama, djevojćicama u sise.. kad na putu ugledam, leži malo mače..umiljato, malecko, slatko mače..mijauče i milo me gledi..kaj je maco, jesi napuštena, gladna, želiš da se brinem o tebi..maca me samo milo gledi i osvaja me pogledom..onda se u meni javi neki zli glas..šutni to habi, opizdi to malo kenjkavo mijaukalo u tri pizde materine.. pa ti si faca, nisi pičkica, ne padaš na slabe i nejaćke..taman zamahnuh nogom da je šutnem preko ulice, kad se u meni javi drugi glas..nemoj habi, nisi ti taki, uzmi macu, njeguj je i nahrani..nisi ti životinja, to je možda maca neke iskričarke...raznježim se ja i krenem da podragam macu, kad mi se opet javi onaj zli, vražji glas u meni..heej tupane..ne nasjedaj na provokacije..od kad si ti to fin dečko..opizdi mijaukalo i pokaži da si cONAN barbarin.. iživljavaj se prvo na maci, stavi joj petardu u guzu, viljušku u oko, moš ju i jebat ako želiš, onda je šutni preko krovova kuća..nemoj da moram mjenjati mišljenje o tebi..posramim se ja plači pizde u sebi, krenem prrema maci da je zgromim, kadli opet onaj anđeoski glas prekine moju nakanu..nemoj habi, znaš da si kao mali volio sve životinjice, brinuo se o njima, plakao kad su uginule, radio im grobove, organizirao sprovode, ne slušaj vraga što te rđom svjetovaše..ma gonite se u vražju mater, ti đavo sotonski okote i ti anđele upristojeni. jebem vam mater idiotsku, neću nikoga poslušat doli sebe..marš đubre jedno olinjalo, igraš na ženu u meni, na moju samilost, kurčevu samilost, koju nemam, ljutio šutnem to malo mijaukavo storenje..odleti maca u tri pizde materine, preko ceste i ravno pod jedan šleper, kamionđija se još vrati unazad i zašlajdra po maci, zalijepi je za veliki točak zimske gume gud jer od Fapa i ode maca u obliku točka, tamo nekamo.. od male mace ostane samo drek i nešto malo droba..nebu mene niko jebal, kaj ja bum, a kaj nebum, ja bum ono kaj ja bum..bum, bum, kao i Koko Bill, debil..

sjedim na gajbi od žuje, pijem pivo Pan, prdim melodićno, zbog jedne divne crne žene i buljim u plafon..blejim ja tako i brojim mrlje od komaraca i muha..za oko mi zapne krvava mrlja od muhe zunzare..bože, zašto ja ubijam te male božje stvorove..zakaj, zakaj, pa valjda zato kaj sam ja faca i mogu si to dozvoliti, a oni ne..taman bacim još jedan pogled na plafon, kad on meni..što me gađaš pogledom, jesam ti nešto kriv..? puši kurac plafon, gađam te ćime želim i kad to želim..nemoj da te sad išaram gašenim vapnom, da vidiš kako to boli. zašutio je ko pizda posli menge. ja ga nastavim namjerno promatrat, provokatorskim pogledom, a ovaj ni da zucne A BCĆĆDDŽEFGHIJKLLJMNJOPRTSŠUVZŽ...napetost je ostala u zraku, a zraku to nije bilo drago, no mene boli kurac za zrak, vazduh, oxiđen.. nek se žali upravi vodovoda i šoferu ministra Kalmete..uskoro je došo Horvat i moj brat..kaj ima brat, pita me brat i Horvat, pravi hrvat, što voli srat..? nikaj nema brate i Horvate, tek da znate, sjedite tu i pomozite mi buljiti, teško mi samom..uvik sve moram sam.. zubima su otvorili Pan i blejali sa mnom u plafon..plafonu nezgodno, meškolji se, crveni, kipti..odjednom zagrmi..bagro jedna pijana, što buljite u mene više, boli me vaše pijano blejanje, ovaj čas se budem srušio na vas..ma oš ti kurac velim ja, horvat i moj brat kurcomlat, idi lepo spat..otvorimo novi pan i nacerimo se..ali tad nas poklopi strop..pizda mu materina i plafonu, nije lagao..

dosadno mi je doma, ubija me dosada, ubija me svaki dan, ubija me lagano, uvik kad sam sam....više mi se neda zvat nasumice telefonom ljude i lagat da im je netko doživio saobraćajnu nezgodu i uginuo..ne zovu mi se ni vatrogasci da je požar u nekoj ulici, policija mi se ne zove, znaju sve moje brojeve..ne zove mi se ni vrući telefoni da špotam te kuje što dahću i stenju na slušalicu..ne zove mi se ni svećeNIK obližnje crkve, da mu jebem mater popovsku, lopovsku, lažovsku, kurvarsku.. i kaj da delam..nos sam isčačkao, nokte izgrizo do krvi, izdrkao sam već sedmi put, neda mi se više.. ne podmeće mi se požar, već sam sve užgao, a požar po danu nije požar, daleko je još mrak..da šutam mace i peseke po ulici, za to trebam izaći van, a to mi se neda..djecu i ženu sam već premlatio i potjero čeprkat po kontejnerima..a šta sada..?? onda ugledam jedan zalutali shpageti od ručka na stolu..uzmem taj shpageti, našminkam mu oči, namažem usnice, obućem u mini grudnjak i gaćice..čuj špageti, jel oš da drkam na te..špageti čuti, ni da bekne..jebem ti mater mutavu, kaj ne pričaš sa mnom budaletino..špageti i dalje blene i šuti..iznerviran njegovom šutnjom, poblajhao sam mu kosu, izdrko i zasipao ga svršotinom, ali on i dalje čuti..onda ga stavim u krilo, pročitam mu novine.. kako se nadmeni Sanader samouvjereno vratio na mjesto zločina..e to ga je iznerviralo i progovori mutavac..samo je prosiktao, a tko donese vamo na Balkan špagete iz moje Italije...mama mia, picolo, grande, amore mia..bonđorno Italia, bonđorno Marija, špageti western, Đuliano Đema, la dolce vita.. njam, njam, mljac, mljac, više nije pričo, progutao sam ga..mater ti talijansku, ti ćeš jebat nas rvate..Trst je naš, a uskoro i Đenova, Udine, Verona, Venecija, Rim, Palermo, Milano, Sicilija i Patagonija.

krenem ja do Marka na prvom katu..popnem se na drugi kat i pozvonim lijevom rukom na vrata Zdenku na trećem katu....prozor mi otvori Fabijan sa četvrtog kata, desnom rukom..haj Franjo, jel doma Ivan..ne nema doma Zorana, Pero je otišao do Igora, na peti kat sa Lukom.. a kaj dela kod Hinka i kad će se vratiti od Andrije sa šestog kata..ne znam, ali Gordan je reko da će se vratiti do 8 zajedno sa Mikijem sa sedmog kata..ok, ništa onda Željko, reci Krunoju da sam bio i da ću svratiti, ali mnogo je visoko otišo na osmi kat, neću više pješke do devetog kata..ajd pozdrav Slavko, pozdrav i tebi Mladene..spustim se ja sa desetog kata, kad tamo, ide on ovamo..skrenem ja lijevo, on desno, ja ga pitam gdi ćeš ti, on kaže, a gdi ćeš ti..ja ću dole kažem, a ja ću gore kaže on..ništa onda kažem ja, ja sam već bio gore, ništa onda kaže on, ja sam već bio dole.. ode on gore, a ja odem dole..uto mene zaboli prostata, mjehur, hemeroidi, đigerica, i 20 novaca u đepu..poskočim dvaput visoko, pa jednom nisko..nisko se pobuni zbog manjeg broja skakanja, pa skočim još jednom nisko, samo za nisko, da ne vidi visoko..visoko kaže i mislio sam da će tako završiti..Matija se okrene i uplaši..što skačeš Hrvoje..eto mi došlo Ranko..uplašio si me Davide, i sebe sam uplašio Dejane, kažem ja..taj čas mi se svidi zvuk i boja mog glasa..krasan bas, tenor, mezosopran..zaljubio sam se..odmah krenem za svojim glasom i izjavim mu ljubav..glas se nasmije i stjera me u kurac..goni se u materinu, odgovorim ljutito, uhvatim Miroslava pod ruku, uvalim mu jezik u usta i postanem gay..od tada sam volio Hermana, Gustafa, Baltazara, Srećka, Damira, Davora, Velibora, Sinišu..Dalibora, Drageca, Tomislava, i brojeve 1234567891011121314151617181920212223242526272829230 i 098,099, 091,092, 600,800...

krenem ja na simpozij fudbalera i mafije u fudbalu..obućem isfucani, masni, kockasti dres, dres pravoga rvata, uzmem jedan pan, ignorišući lošu žuju i karlovačko i zviždeći pjesmicu, beži, Jankec, beži Jankec, cug ti bu pobegel, trčim..inaće ja brže trčim, nego što se ovi vozadu sa autima po gradu. putem sam sreo čovika di leži na cesti. a cesta je mogla biti široka nekih 7 metara i 56 santima, sa asfaltom u dva sloja, s time da je prvi sloj bio dolje, a drugi sloj gore.. ne pitajte me zašto je to tako, nisam ja asfaltirao cestu.. čovječe, a zakaj ležiš na cesti, zakaj ne trčiš vako kao ja..? vidim ja čovac grglja, teško diše, krvav je, kako da mu pomognem..hejjj čovječe, zar ti je loše, teško i isprekidano dišeš, jel oš da dišem za tebe..? može dragi gospodine, bio bih ti zahvalan.. i disao sam ja za čovika nekih 15 minuta i 37 sek. posli mi dosadilo i kažem mu, ajde čoveče, (nazovimo ga Franjo) sad ti malo diši, ja više ne mogu..a ovaj ni da se makne, umrtvio se, poplavio i ni da mi kaže fala, što sam diso za njega 15 minuta i 37 sekundi..steram ga u kurac, šutnem nogom u jaja, pokupim sitniš iz đepova, jednu nepojedenu rum štangicu i nekoliko slićica životinjskog carstva i odem..jebeš ljude, ljudovi su govna, nezahvalna đubrad, pomozi sirotom na svoju sramotu..takve su sve Franje..uto putem prođe kiseli krastavac i ljuta paprićica, zagrljeni..lipo ih je bilo za vidit..no ja se sjetim da doma nemam nikaj za jesti, skočim i progutam ih..ustvari nemam ni dom, ali kupit ću ga jednog dana, nije dom sve na svijetu..krastavac mi je sjeo, ali ljuta paprićica me uništila..čvalje su mi gorile, lalovku mi ispržila, a guzica pekla ko sam vrag..proklenem svoju proždrljivost, nikad više neću jesti nešto sa ceste, osim kupusa, šljunka, paradajza u tubi i sarme u boji..na drugoj strani ceste primjetim jednog slijepog siromaška kako prosi i skuplja novac u šešir..kako se ja toga nisam sjetio prvi..pa ja znam cijele dane sjedit, i zapomagat, ide mi to, rođen sam za taj poso..uzmem slijepcu novac iz šešira, pa mu se unutra ukakam, a njega otjeram, iš, iš, iš, đubre čoravo, lijeno, radi nekog kurca, nesmiš tu prositi..sjednem na njegovo mjesto i počnem cviliti..sisu, udjelite sisu, ženice drage, siromašku bez sisa, udjelite.. ako ima koja sa kipućom sedmicom, može i sa kipućom peticom, pomagajte..milosrđe je božja zapovjed, tko neda sisa, a ima, gorjet će u paklu..osim toga, čovjeće, sjeti se da si prah bio i da ćeš se u prah pretvoriti, jebeš onda te tvoje sise u prahu, ženo ne ženo.. hihihi, sad sam skužio vic, koji je naosikaja imala na blogu prije dvije godine, ja bum umrl od smeha...o jebate čuk, kako dobar vic..šta ti kažeš Koko Bille, debile..? 

nekad, kad mi je dosadno, kad čačkam nos i pogledavam čunu, jel barem malo narasla od juće, razmišljam o velikim, velikim stvarima..o tim stvarima ne razmišljaju kmetovi, sluge, robovi, pučani, zagorci, njima je samo crni kruh u boji na pameti.. zakaj se sve kreće, okreće, ništa nije postojano osim moje čune, jedino ona stoji..vrijeme ide, nikad ne stoji, svemir se širi, planeti se okreću oko sunca, oko sebe, meteori jure, crne rupe se šire, proždiru sve, pada adeze, pada sdepe, pada vlada, pada mlada, sve nekud ide, a kamo..? ide u pizdu materinu, nebu to dobro svršilo..sve to treba užgat..jedino je moj postojan, čvrst i stoji.. volio bih imati kurac, koji se vidi iz svemira, i imati ženu sa sisama, koje se takođe vide iz svemira, a pičkicu da ima malu, koja se ne vidi ni izbliza, tako da svaki moj ulazak doživi kao porođajne muke, a ja da svršim, samo dok uđem, a drugi puta kad izlazim..lipo je jebat, ali ćemu se trudit dugo, kad moš odmah svršit..onda bacim pogled doli, a doli mravci, crvi, bube, gliste, žohari, stonoge, žabe, isto nekud jure, žure, ja dignem nogu i sve to pogazim, ode njihov svijet u kurac..prođe susjeda, podrapam joj sise, silujem je cijelu minutu, ova se dere ko da je siluju, dijete to gleda, plače, zove tatu, tata pederko dotrči izbezumljene face, ja ga nasekiram sjekirom i pomokrim se po njemu...podignem pogled, pogled kaže hvala na dizanju, sve je i dalje isto..nisam narušio ravnotežu u svemiru..sve se i dalje vrti u svemiru i okreće, a njih nema.. preduboko je to za mene, uvatim se za čunu i u par poteza svršim..nitko mi ne zna tako dobro izdrkat kurac, kao sam sebi..ja sam sebi najbolji, mora bi jebat samoga sebe, samo da mogu..ma ništa nije nemoguće, budem ja i to naučio..budimo relani, a kaj ja ne mogu.?

kako mi se onomad rob razbolio od batina. bilo je to za vrijeme pomračine sunca, ja sam dobio pomračinu uma..treba sam ići na kartanje kod svojih prijatelja, lezilebovića, skorojoveića, dendija, danguba i ništ koristi bogatih žohara.. uvik su mi bili laki plijen, uz pomoć roba i petog asa, znao sam ih oguliti do gole kože.. dođem po roba da me nosi na leđima do tamo..kad se budaletina praznovjerna uvukla u kolibicu i ne želi vanka..izlazi iz te izbe na sunce, smeće jedno garavo..koje sunce master, bojim se, to je wudu magija, čarolija.. plašim se pomračine sunca, to su vražja, sotonska posla..izlazi van mrcino jedna, šta se bojiš pomračine, ta i ti si pomračina vako crn svaki dan..zamahnem nekoliko puta bičem.. krele ni da se pomakne..ja već gubim živac, mlatim ga ko lud...marš vanka, đubre jedno darkersko..ali master, gospodaru, bojim se, ne mogu izać..ma pizda ti materina, kaj se biča ne bojiš..? bojim gazda, ali manje nego ove sile nečiste..nemoj da propustim ovo kartanje, trebaš me nositi tamo i pomoći varat one bogate budaletine na kartama, sa znakovima koje sam te vježbao danima.. popodne imam dogovoreno sa jeftinom droljom, od kud ću je platiti, ako ne odem na kartanje, jel želiš da tebe jebem..mlatim ja crnoga trolla, krv šiba, koža se dere, bič se dere, dere se on, derem se ja, ali ovaj ne izlazi vanka..puzi po krvavo blatnom podu svoje bajtice, ubijam ga batinama, dodatno je pocrnio od njih, gasim opuške na njemu, zabijam mu čavle pod nokte, pomokrio sam se po njemu, puštao mu gustafe, nove fosile, joleta, olivera, alku vuicu, grašu, karabatičku, ali govno ni da se makne..stvarno sam bio kreativan u mučenju, no u zadnji čas sam obuzdao mrak, zanos koji me obuzeo i prekinuo sa bičevanjem,, mrcina robovska, naučen je na batine, možda uživa i svršava na batine, prodat ću ga odmah, samo bolje ću ga prodat živa nego mrtva..okrenem se i odem čitavih 200 metara sam i to pješke, da ne okasnim na partiju karata..bez pomoći kmice i varanja, izgubio sam sve, čak sam i njega založio i izgubio..kad sam se vratio, još sam ga polumtrvog iscipelario..evo ti đubre jedno, evo ti, sve sam izgubio zbog tebe, sad marš u pizdu materinu i idi do novog gospodara, kad ti ja nisam bio dobar..na to kmica poskoči i ljubi mi noge..my good, my master, uzvišeni, čifute moj, nemojte gazda, ne dajte me boss..sve ću vas slušat, samo me ne dajte od sebe..gdje ću naći tako dobrog ćifa..smilio mi se nako krvav, dječačkog plača i cviljenja, znam da sam ljudina, duša od čovjeka.. suze mi navru na oči, sjednem i pročitam mu najdražu knjigu, kraljević i prosjak. voli kad mu to čitam, uvik plače na kraju..ma nekad stvarno pretjerujem u dobroti, možda da ipak malo poradim na sebi..dobrota, milost, to je fuj i za slabe, zlo, opačina, je inn i jača dušu i karakter..

hihihi, otvoren je novi sajt u britaniji, gdje se pronalaze samo gabori, ružnjikavi ljudovi..oni su u zaostatku, iskrica to radi već godinama i ima gomilu ružnih, počevši od mene na dalje..malo mi smišno, kad tu dođu likovi i fale se kako su lijepi, (pametni - no comment), kako jebavaju i biraju kog će jebavat..niti su oni krivi št su tobože lijepi, niti sam ja kriv što sam odurno, odvratan ka pacov..stvar genetike i nasljeđa..jeba ja njih, i muškijih i ženskijih..to je kao da se lovac fali, da je ubio međeda lovačkom puškom..odi ti lovče golijim rukama na njega, pa ga onda savladaj, iskopaj mu oko prstićem, i oderi kožu zubima..tako je i ovo, lako je kad nešto imaš, ajde ti braco kad nemaš..jebi ti ružnjikav i onda se fali..kad ružni, bledunjavi, malo ćuno, nosati Trollov patuljak kao ja, pojebe neku ljepoticu, to je ravno podvigu Đingis Kana u njegovim ratnim pohodima..šteta da više ne postoje horde barbara, osvajački ratovi, tada su jebali pobjednici, a ne lijepi..lijepe su pokapali, jer su se ružni borili ka međedi i uvik pobjeđivali..a pobjedNIK je jebo sve, mlado, staro, dobro, loše, ovce, koze, pobjedNIK je mogo sve..zato je važno biti pobjedNIK..bit će rata kažu svi.. daj bože što više ratova i pedera..neka budu svi pederi osim mene, ja ću ostat cONAN barbarin, borti se i silovati..ovim putem najavljujem rat svima, sve ću osvojiti, cijeli svijet, univerzum, mlječni put, vinsku cestu, a pojebat sve žensko, sve što ima sisa, što se miče ili se micalo zadnjih 24 sata..jebat ću i leševe, samo neka budu još malo topli..hladno mi smeta za prostatu i mjehur, ajde priznajem, malo i za želudac... nisam ja kao Štef Puškarić, taj je iskapao leševe nekoliko dana stare i zadovoljavao svoju pohotu...imao je dobar želudac, a čuna mu se dizala na koščurine, mokro, vlažno, i gnjecavo.. bio je naš idol, nešto što smo svi htjeli postati, ali nismo..ružno je biti ružan, jebeš samo ružne, jer si i ružnima ružan i oni imaju ružan stav o ružnoći i klone se ružnih, da nebi i okot bio ružan..pasji skotovi, pacovi, ljut sam, nitko se neće družit samnom, svi misle da je ružnoća prelazna, a ja samo trebam prijatelja, onako pravog prijatelja, da dijelimo sve skupa, osim kreveta..prijatelju, gdje si..dokle da te čekam..? ovo je već vapaj..cvil, cvil, kme, kme...

šepam jednom nogom, svojom stranom ulice, razmišljam nešto na bugarskom jeziku..obićno razmišljam o sisama, guzicama i prljavom novcu, rijetko kad razmišljam nešto drugo, jer mi mozak zna samo za sise.. moram Štefu Puškariću vratiti kockarsko kokainski dug..razmišljam o otmici, pljački, ali mi sise potisnu svaku misao..idem tako zamišljen, kad drugom stranom ulice šetala je smrt..smrtno ozbiljna, neugledna, namrgođena, nepristupačna..nitko je nije volelo, ali je ona ipak, sve nesebićno volela..đubre jedno, prešla je na moju stranu, prošla kraj mene i samo napomenula, svratit ću kasnije, ne moraš me čekati i dozivati, sama ću doći.. osjetio sam dašak, miris smrti..stisnuo sam nos, prestao disati, dok nije prošla..marš, pizda ti materina, kaj prdiš, ne diši mi za ovratNIK, šta ti imaš k meni dolazit, goni se u pičku materinu i da te više nisam vidio..otkad se mi poznajemo i otkad smo si na TI..? tko te još treba, idi si doma k mami, i poradi malo na pristupu..ćao mileni, vidit ćemo se ipak, kaže smrt i ode svojim putem..ode ona kod moga susjeda..malo sam razmišljao, dali da mu javim mobitelom, da ne otvara vrata, ali samo malo..kaj se to mene tiče, koga će ona posjetiti, a susjeda kad bude udovica, kruha i kurca gladna, možda joj više nebudem tako gadan i nevidljiv kao do sada..mogla bi ona drugu pesmu pevati, nešto od MIle Kitića, pesmu koju bih rado slušao..uskoro se sa susjedovog krova digla bjela golubica, smrt se veselo skakući iskrala sa stražnje strane kuće, vukući susjeda, koji je grebao zemlju, nogama i rukama, nikako nije želio biti njen prijatelj, ali ipak je to bila ljubav na prvi pogled, sada se oženio zauvjek za nju.. ignorirajući novopećene mladence. iz kuće je dopro jauk i lelek djece i ucviljene susjede. .zadovoljno sam se nasmješio..nije ta smrt ni tako loša, ali svejedno neću s njom imati posla, nek si traži osobu za druženje, ja nisam taj, ja nisam taj, mene mesto ne drži, izgubi se devojćice (smrti), idi pusti me na miru..tako je nekad pevao leb i sol, a sada ja, lep i gol.. hihihi, kako je meni smišna riječ, paradajz, kupus, šljunak, Ava Karabatić, Neven Ciganović, Alka profesionalka, štemajzl, šrafinciger, vriština, zrakomlat, jebivetar i cijena od 65 lipa za čokoladnu bananicu..

kako smo Mirko, Slavko, ja, Horvat i njegov brat Strbat, koji je volio srat, ušli u rat i razguzili švabe za vrijeme 1347 ofenzive..zima je bila, kaj se drek u guzici smrzaval.. pa sve ofenzive su uvik bile po zimi, tko bi po vrućini ratovao..hodam ja na čelu male kolone, iza mene Mirko u klompama, pljucka i zviždi kroz rupe na zubima, koje je zadobio na ukradenom biciklu, kad se vozio bez ruku, zviždi danke dojčland i lily marlen. iza njega je Slavko u sandalama isusovkama, koji se odjednom sagne i vikne, Mirko, pazi metak..Mirko se baci na tlo i kaže, hvala Slavko..metak zaora prazan zrak i rani ga u nešto, uskoro je vazduh mučki izdahnuo..ubiše švabe zrak, majke im švabske..Horvat i njegov brat Strbat su natezali čunu i mjerili čija je veća, od korjena do vrha glavića..došli smo do nekog mosta i ja kažem..RUŠII..zakaj pitaju dečki..zato kaj ja tako kažem, kaj vi znate o ratnoj taktici i strategiji..rušiii, most mora pasti..BUMM, NEBUM; BUMM; NEBUM, srušimo mi njega i nastavimo dalje... kad smo izbili na proplanak, jel to rvatski rečeno VRIŠTINA..?? odjednom se pojavi četa švaba, naoružani do zuba i neprijateljski nastrojeni..dečki, jebali smo ježa, velim ja.. zakaj pita Mirko..? kaj je to bil njihov most, pa nigdje nije pisalo čiji je..buš videl za čas, veli Slavko..i bi tako..ali se prije toga digao snažan vjetar..ja sam se uspravio na svojim Gucci štiklama i zavičem, zaustavi se vjetre, nešto bih te pito..vjetar stane ko metkom pokošen..švabe u čudu, nikad nisu vidli da netko zaustavlja vjetar..Thompsonova fora, a kaj oni znaju..ljube mi guzicu, titraju jajca, predaju se, bacaju oružje i mole za milost.. ja još bih, ali Mirko i Slavko su partizanske zvjeri, ne znaju za milost..Mirko već guli kožu s jednog švabe, Slavko drugom reže jajca, a Horvat i njegov brat Strbat su opet ošli srat..izvinite švabe, neću protiv svojih, ajde tražite nešto drugo osim milosti..imate neku drugu želju..ovi se pogledaše i nikako da se složiše oko druge želje, glupe švabe..još da nam niste ubili vazduh, pa za to vas moramo kazniti..kaj bi vi da stojite u kutu ili da idete spavat bez večere.. tu su se posramili opako.. uskoro su ih Mirko i Slavko sve priklali i zapjevali.. po šumama i gorama, naše zemlje ponosne, idu čete partizana, slavu borbe pronose...dečki, dosta je, rekoh ja..televizija kvari ljude, nesmijete više gledat partizanske filmove, filmove nasilja i pornjave..mogli smo švabe zarobiti i za njihovu slobodu tražiti, da nas švabe zaposle na baušteli, da nekaj zaradimo..ovako ste sve zajebali svojim primitivizmom..od sad pljačkajte sami, a s vama neka ide Horvat i njegov brat, ovo više nije moj rat..lupim petama i kažem, ovo je za hrvatsku..hrvatska kaže hvala molim, a ja njojzi, opalim te golim.. hahaha, sad sam se sjetio kako me onomad golicalo, kad sam ležao bez majice na mravinjaku..hihihi..

jedno jutro, netko mi lupa po poklopcu od kontejnera, gdi ja spavam..sav snen, razgrnem smeće sa sebe, da vidim tko to jebe mene i moj san, tko mi radi nemir u mom domu..kad ono musava glava jedne cigančice..kaj tražiš ovdi đubre jedno cigansko..kaj ne vidiš da spavam, da je ovo zauzeto, odjebi u skokovima u drugi kontejner..pa izvini gospon, ali kad si tu, jel imaš kaj novaca da mi daš, možda malo kruha..e jebem ti mater cigansku, ti meni gospon u kontejneru, mene žicaš novaca..a jel ti imaš sisa ciganko..? imam, ako mi daš 20 kuna, dam ti da ih diraš i nježiš..a jok, kažem ja, puno je to..evo ti 10 novaca i moje su na 20 minuta..lako se s cigankom dogovoriti oko cijene..izvadi ona sise, bogami prekrasne sise, poveće, nabrekle bradavice, kao sisa u sisi, malo prljave, ali uskoro sam ja to jezikom sve očistio..grickam ja bradavice, napalim se ja, napali se ciganče..obećam joj dodatnih 5 kuna i da ona pičke..uff, nije bilo loše, vatrene su ciganke, istreso sam se brzo i kvalitetno..uto se na poklopcu pojavi stara ciganka i viče, da kaj sam joj pojebo maloljetnu kćer..morao sam dati i njoj 20 novaca da zašuti, ali eto ti i cigana tate.i njemu sam dao 30 kuna kao gazdi..skupo me došla mala ciganka..posli smo svi skupa sjeli na kontejner, pojeli neke ostatke hrane i popili gajbu piva..cigo je častio mojim novcem.. naveće sam se sjetio, kaj ako mala ciganka ostane trudna..jebo sam ježa, to me bude koštalo..za svaki slučaj sam se preselio u drugi kvart, u drugi kontejner..pustio bradu, postao višlji za 20 cm. pocrnio kosu da nebudem plav, smanjio nos, promjenio boju očiju, oblik ušiju, pustio nokte, promjenio čarape, pustio da mi izraste nova lijeva noga, koju prije nisam imao..sad me sigurno neće prepoznat, i molit ću boga da mi ne pokuca na poklopac, opet neka mala ciganćica sa dobrim sisama..slab sam na sise, a dosta mi više seljenja iz kontejnera u kontejner..slijedeći put nosim kuću sa sobom i nek više donesu zakon o zabrani čeprkanja po smeću ciganima..mi rvati ne podnosimo konkurenciju..i mi pravi rvati, volemo rvatsku više nego ona nas, ona nas uopće ne voli..srami se rvatsko, što imaš reći u svoju odbranu, za neuzvraćenu ljubav..? kaži sad, ili umukni zauvijek..

taman sam jednu vješticu ubjedio (razgolitio), da odjelo ne čini čovjeka (ženu), kad je nebo odskakutalo i prekrio nas mrak. gola žena se prestala stidjeti svoga golog tjela, a ja sam je ipak pokrio svojim golim tijelom, tek toliko, ako netko naiđe, neka vidi mene golog, mene nije sram..volim golu golotinju..na guzici sam ispod repa imao istetovirano, stop kurcu, ali ona to nije mogla vidjeti, jer sam ja guzio nju, a ne ona mene.. usred naše pohotne radnje iznad glave se pojavi anđeo..zakaj to radite, to vam je smrtni grijeh..odmah da ste prekinuli ili ćete gorjeti u paklu..malena se uplašila, a ja sam joj ga još više turio, da ga ne izbaci van od straja.. slobodnom rukom, koja nije dirala sise, sam odalamio anđela da je odletio kroz prozor van..mrššš, mamu ti...malena se odmah smirila i zamješala guzom tamo gdje je stala..uskoro se pojavio đavao..tako je,, samo se prašite sotonski okote, jebite se i bludničite, imate moj blagoslov..dobro je pričao ovi đavo, ali i njega sam opizdio za angelom..mršššš i ti, idite vanka i jebite se, pustite nas da se jebemo..i bi tako..zadovoljan, pogledao sam na zid.. tamo je visila slika tita, franje tuđmana, severine, auto kalendar za 1967 g. moja diploma kotlokrpe, krunica, križ, i lažna novćanica od 1000 novaca..na stolu od sanduka za jabuke, bio je prekriven starim večernjakom, a na njemu, stari kruh od 1978 g. jedan neprepoznatljiv Albert keks već sav pljesniv, i ogrišak od jabuke..na podu flaša badellovog pelinkovca, u nju sam piša, kad mi se nije dalo dizat ići vanka pod bor. zadovoljna malena je cugnula flašu, misleći da je pelinkovec gorki, a meni se pak nije dalo objašnjavat, da to i nije baš za popiti, postanem neki bezvoljan posli sexa, lijena bitanga..a i bolje je da to ona popije, nego da to prosipam s balkona ljudima po glavi..općenito, petak zna biti težak dan..