hodam kroz zidove

ispod procvjetale breskve, u rano proljeće, sjedi starac izboranog lica, drhatvih ruku.. lovi proljetno sunce i njegovu toplinu u svoje umorne, staračke kosti..gleda dječaka kako trči i lovi leptire..podsjeća ga njega, isti on u tim godinama. livada je sva u zelenom ruhu, sve je u cvatu, miriše životom, a njega život napušta..dječak pun života, ne primjećuje ljepotu i rađanje novog života, nema tu sposobnost, ta on je samo dječak i njegova je jedina zadaća da bude dijete.. starac svjestan ljepote i prolaznosti života, nabaci smješak na umorna usta, smješak pun gorčine, ali i ravdnodušnosti..kada bi sada mogao ponovo, pomisli..ma rađe ne, kada bih mogao ponovo, opet bi isto griješio..ali kad bi..??? ma bolje ne... uto dječak protrči, sruši nehotićno starca i ovaj padne na tlo..lupi glavom o trulu jabuku i preseli se u vjećna lovišta. mrš starkeljo, što mi se motaš oko nogu..crkni mrcino stara, smetaš svima..i bi tako, starac crkne, a mladac ode šutat loptu..poslije je taj mladac igrao u županijskoj ligi na mjestu beka..a starac, starac je ostao na livadi, trunuo je dok nije istrunuo, pojele ga svinje i kukci balegari, koji ga je kurac tjerao da bude star i nemoćan.. a tako je lijepo biti u punoj snazi i jebat sisate komade..naravoučenje: nemojte si dozvoliti grešku da ostarite, ima i drugih poroka osim starosti, odajte se alkoholu, drozi, pornjavi..boli kad ostarite, ružno je.. nemojte reć da vas nisam upozorio..kako ja to znam..?? ne nisam star, ja samo uvik sve znam, imam svoje ljude na pravim mjestima.. jadranka s kosom je moj ljud, moj igrač, zli, brutalno opaki igrač..

jutros sam se probudio ludo hrabar, ali u obliku vode..na stražnjici sam primjetio naljepnicu od piva Pan. otresavši mušice koje su lebdjele oko moje vodene glave, sjeo sam na stolac, ali desno od kaktusa, jer lijevo se nekako smežuralo i gledalo me neprijateljski..oko mojih nogu je trčkarala upaljena žaruljica i svojim nedostatnim svjetlom, nervirala moje zatvorene očne kapke..moja neupitna hrabrost, našla se na kušnji, smirio sam je i reko da imamo prečega posla..morao sam potražiti svoje prezime, a današnji dan je idealan za to..na lijevom zidu, suprotnom od kante za smeće, plazila je neka radoznala muha..gleda ona mene, gledam ja nju i tako neko vrijeme. uzmem muhomlatilicu i tresnem je odvažno i hrabro..muha se pretvori u bezlićnu masu na zidu. zid je malo zajaukao, oprosti zide, nije bilo namjerno, nekad i nevini stradaju..odjednom se stvori sva sila sedme sile, novinari, fotografi, paparazi, političari, sportaši..svi bi da se slikaju sa mnom, čovjekom koji je ubio muhu..godila mi je takva pažnja. počeškao sam se po jajima, podrignuo i sve ih pogladio po kosi..mahali su nogicama i rukama od veselja i dragosti..ja sam pak uzeo gumicu i sve ih izbrisao, ostavio sam samo četri prazna zida i mrlju od muhe..dugo sam tako sjedio i gledao u mrlju..bila mi draga odjednom ta mrlja, podsjećala me na moju hrabrost, kad bi svi kao ja..ali, znam da to nije moguće, ovako nešto majka dva puta ne rađa.. uto uđe majka i pozove me na kašicu naraslicu, s tim da operem ruke i sve ponovo u sobi nacrtam kako je bilo..neka, i ja ću jednom biti odrastao, otac, očuh, starac, rogonja, ali bit ću drugačiji, jer ja nisam ka drugi..ja sam ka prvi..

kaj ja znam, ljudi vele da sam fatalno zgodan i da se žene same lepe za mene..valjda je tako, ljudi znaju..nebi štel proturječiti dobrim ljudima..e sad, to kaj sam ja gad i iskorištavam žene.. zavedem ih, pa im prije sexa stavim drogu u piće i prodajem organe, bubrege, jetra, oči, noge, ruke, kosu, štikle, haltere, kišobran, proteze, leće, to je druga stvar..ostatake dijelova tijela držim u velikom frižideru..u svoju odbranu bih rekao, da sam imao teško djetinjstvo, da sam ovisan o mami i da ona sve odlučuje umjesto mene.. da sam nizak, da imam malu i mlohavu čunu, što je vjerojatno uzrok moje nastranosti, ali i to da sam po difoltu gad..jednom mi je majka zavirila u fižider i našla nogicu od jedne plavuše i opako me ukorila..ali majka ko majka, samo je toplo zagrila svoje čedo i pustila me da se igram, ta svatko ima neki hobi. eto sad sam ja otkrio svoju dušu, pred vama nepoznatim, virtualnim prijateljima..ajte sad vi, iznesite svoje nastranosti, koje čuvate iza svoja četri zida..znam da ste gori od mene..i još bih napomenuo, kako me jako smeta mučenje i ubijanje životinja, ubijanje indijanaca, crnaca, pigmejaca, slovenaca, gaženje trave, trganje grana drveća, lišča, zagađivanje okoliša, zapišavanje i kakanje u kukuruzi, pušenje, prdenje, prostačenje, čačkanje nosa, uha, prolivanje čaja od kamilice, ma sve kaj nije normalno i šteti majčici planeti zemlji..

crkva brani pobočaje, ali ipak masu vjernica, radi tonu pobočaja godišnje. crkva brani umjetnu oplodnju, a opet masu vjernica se umjetno oplodi i začne žifot. crkva brani sex radi uživanja, a nema vjernika koji se jebe samo radi produljenja vrste, svi se jebu jer im je lijepo..crkva brani krađu,a svi lopovi, političari, se nedjeljom nacrtaju u crkvi, lopov posjećuje lopova. crkva brani sve, osim doniranje novaca njima..ak se oš oženit, moraš na neke tečaje, gdje velečasni viče na tebe i to moraš platiti, ako umreš opet ga moraš zvat i platit, ako se rodi dite, zoveš ga i platiš, ako je božić, sam lupa da uđe i da mu platiš.. kad malo razmislim, šta je crkva radila kroz povijest, kako i sad stoji napredku ljudske vrste i brani sva istraživanja koji mogu pomoći čovječanstvu..pa crkva je i dan danas ozakonjeno, od vlade pomognuto i priznato zlo..crkva je definitivno mrlja čovječjanstva, dokaz da smo zaista postali od majmuna, ostali majmuni, ovce, ta tako nas i zovu..ali VRHUNAC svega mi je ispovjed..kad odrastao, nazovimo ga pametan homosapiens, dođe i ispovjeda svoje grijehe, tamo nekom božjem čovjeku..koliko je drkao, pomislio povaliti susjedu, ukrasti olovku, kosilicu, motornu pilu za drva, kokoši i ostala sranja..kako netko pametan to može uradit..svoje grijehe, griješne misli iznositi, griješnijem od sebe..jedino priznajem popovima da mogu jebat koliko žele, nije loše kad ti dođu labilne žemskinje i pričaju svoje griješne i pohotne misli..i na kraju, malene, malene mi dovedite, oni su moje stado...hahahaha, pa malo hihihi, ipak se bolje smijem od krivoustog..

ovo se možda desilo, a možda i nije, nekad davno ili prije..bičevao sam svog vjernog roba, nisam ga mogao prepoznati od krvi..prestao sam s bičevanjem, ne zato što je jadan cvilio i molio me da prestanem, ruka me zaboljela..onaj tko nije probao, ne zna kako može boljet ruka od bičevanja.. još sam ga par puta maznuo bičem, što se koji kurac ti robe žališ, ja bih se trebao žalit, mene više ruka boli.odahnuo je baš kao i ja, sjeo sam da se malo odmorim i naredio robu da mi masira ruku. uto je netko pozvonio na vrata, din, don, din, don..ma tko je sad, tko to smeta kad se odmaram..iššš. robe, idi vidi tko je i tko god bio lupaj ga bičem, daj si oduška..otrči rob sav sretan da i on nekog može mlatit..bogami je dobro mlatio, samo sam čuo strašne krikove i jauk..kad se vratio, donio je neke račune koje je poštar kanio dostavit..kad sam vidio da je tu i pretplata za tv-e, brzo sam skočio i potjero roba da trči za mnom, da opet uhvatimo poštara i ubijemo boga u njemu. ganjali smo ga kroz cijeli grad, kapljice krvi su nam bile trag..ali svinja koja živi na državnim jaslama se nekud zavukla..bijesan što ga nismo ulovili, uhvatili smo prvog prolazNIKa i na njemu se iskalili..sva sreća pa je to bio član BBB i to zločesti član..ne volem da bijem nevine, nevine volem jebat..moram se pohvalit da sam jeba dvije nevine, ali to se ne računa, bio sam mlad i nisam bio svjestan kakvo blago imam..sad nikako da naletim na junfericu, a volio bih..mladim ženskama treba zabranit da se jebaju s klincima, kurac oni znaju kaj jebu..kraljevstvo, kraljevstvo dajem za junfericu..

znam da sam seljak, šta seljak, seljačina kmetovska, ali nikako ne kužim ove što nose pirsinge..nema mi ružnije stvari za vidit..zar nije na svakom licu lijepo, da je čisto i bez bradavica, a pirsing ti dođe kao bradavica. još dok ih imaju po nekoliko stotina na licu i tijelu..šta meni želi poručiti taj što nosi pirsing..?? da je ljepši od mene, pametniji, kuratiji..no ja sam kmet pa to ne razumijem, ali nek idu u kurac..kako se žvale kad im je to na usnicama, na nosu..ozbiljno je svijet zastranio i ide u kurac..to je sve ludo, moram otkriti neki novi nenastanjen kontinent, ili da su samo goluždravi, bosonogi indijanci tamo, koje ću silovat, otet im zemlju i preodgojit na svoju vjeru i civilizaciju..bez boga, alaha, horoskopa, pirsinga, gustafa, novih fosila, alke vuice, hdz-a, dinama, BBB, kondoma, kukuruznog kruha u boji, mirne berend, doris dragović, din-8 što jebe te glupe sladunjave blogove, jadranke s kosom itd..ali prvo idem kakat i onda skupit posadu, ima li koji iskričar da bi rado plovio za crkavicu, i mogućnost silovanja idnijanaca..

kaj ja znam, smetaju me ljudi, koji vjeruju u horoskope, karte, grah, vještice, tarot, demone, cekere, mlaku pivu, paradajz..još kad kažu za nekog, on je škorpion, a oni su svi loši, ili on je rak pa mi ne paše kao partner...men to bude smiješno i šašavo..i to oni ozbiljno vjeruju da je tako, i traže partnere samo po horoskopskom znaku. neki dan sam gledao one bogate na tv. kako idu kod budaletine koja ima čita horoskop i to za velike novce. kaže joj lik da je recimo vaga idealna za nju, a ova skoči da se jedva riješila vage do sad i da su to najgrozniji ljudi.. ljudi su bedaki, to sam zaključio nakon pomnog razmišljanja, na sranju u kukuruzi, kad sam si listom kukuruzovine brisao guzicu. uvik u nešto vjeruju, moraju vjerovati da postoji bog, razni bogovi, da ima netko tko će nam se svima jednog dana smilovati..ma postoji kurac moj, to je siguran, čvrst i dug dokaz, mogu ga pokazat ako treba, ma mogu i ako ne treba..volim pokazivat kurac, čini mi se lijep i drag. jednom sam ga tako pokazivao nekoj teti u parku, a ona je vrištala i zvala policiju..zagrnuo sam baloner i otišo od te budale, koja nema smisao za lijepo, a zbog nje sam drhturrio gol, cijelu noć vani čekajući je..ljudi su nezahvalna stoka, lakovjerni i jeba im pas mater svima..nego kaj sam štel reći s ovim, ah, da, jako volim sise. sise su nešto posebno, od prve uspješne pljačke si ih budem dao napravit, neću ja više tražit i ovisit o drugim F kao fuficama. imat ću braco svoje sise i to kakve želim..baš ću imat svoje sise i nemoj da neki kaže da je to nemoralno. smješno, čudno, nakazno, necivilizirano..tko to kaže, laže..samo treba otkrit s kojeg nika i s kojim ciljem..

kaj ja znam, nikad nisam bil ružan, pa bih volio na tren biti ružan, da vidim kako je tim ružnim ljudima..kažu da je ružno biti ružan..možda samo preuveličavaju, meni ne smeta to što su ružni..no neka sam ja lijep, ja to zaslužujem..kaj ja znam, nikad nisam bil siromašan, pa bih volio na tren biti siromašan, da vidim kako je tim siromašnim ljudima..kažu da je ružno biti siromašan i gladan..pa neka jedu kolače ako nemaju kruha, i kaj će im opće kruh, ja puretinu, svinjetinu i sve ostalo jedem bez kruha, kruh deblja, a samo im još to treba, da budu gladni i debeli..mislim to bi bilo smiješno za vidit..no neka sam ja bogat i sit, jer ja to zaslužujem..kaj ja znam, nikad nisam bil star i nemoćan, kažu da je ružno biti star i nemoćan..samo ime starac mi nije baš nešto, mladić mi se više svidja..starci smrde i smetaju, neka sam ja mlad i vižljast, jer ja to zaslužujem..kaj ja znam, kažu da je ružno imat malog, mlohavog i tankog. to nebih htio probat, neka ja imam debelog, tvrdog i dugačkog, jer ja to zaslužujem..kaj ja znam, kažu ljudi da je ljepo živit u americi, e jeb ga, ja ne živim tamo jer to ne zaslužujem, baš kao ni ostala rvatska stoka sa mnom.. kažu da je naša zemlja najljepša, al to kažu bedaci koji nisu vidjeli ništa više od toga, kažu da smo mi izabrani narod, da imamo majku božju rvatsku, da smo najbolji, najljepši, svašta oni kažu, ali sve što kažu, lažu, baš kao i ja..mi smo stoka i govna..da imalo više i bolje zaslužujemo, imali bi to..zato čutimo tu gdi jesmo, jer i za tu gdje jesmo nismo..a moglo je bolje..

taj moj maleni Patrik, koga sam od milja zvao pa3četo moj, iako ne moj, a ipak moj, zavolio me da se to ne može opisati.. nije znao što sam mu ja, otac, očuh, prijatelj, znao je samo da sam ja njegov Josipel. ni ja nisam znao što mi je, sin, posinak, prijatelj, a bio mi je sve..slijedio me kao sjena, imao sam sjenu u sjeni, nisam mogao na wc-e bez njega, pratio je svaki moj korak, vješao se po meni, ništa nije radio bez mene, a ni ja nisam mogao ništa raditi od njega.. da, dijetetu sam bio cijeli svijet..ljudi su se čudili, kako mogu toliko voljeti nekog tko nije moj sin i obratno..često je znao sa mamom odlazit na nekoliko dana u svoj grad, jadan je plakao kao kišna godina, mislio da više nikad nećemo biti zajedno.. gledao me sa tužnim očima, očima tuge, koje su u drugiim očima izazivale tugu, gledajući taj pogled. znao se probudit i vikat na mene da moram progledat, da se moram igrat s njime..nitko ga nije smio hraniti, oblačiti, brisati guzu, samo sam ja to radio najbolje..onda sam ja jednoga dana umro..došao je do mene i skakao po meni mrtvom..Josipele, probudi se, otvori oči, idemo meni kupiti ben teena..šta je dijete znalo, šta je smrt, a ja više nisam znao šta je život..razljutio se na mene što se ne dižem, nisam ga nikad tako povrijedio..ta uvijek bih ustao i igrao se sa njime, sada to nisam uradio zbog jedne obićne smrti. pokušali su mu objasniti da sam ja mrtvac, leš, nitko i ništa, ali on je vidio u crtiću da se ne umire, samo se digneš i ideš dalje..kaj se ja više nikad nebudem igrao sa Josipelom, kaj on mene više ne voli. zaplakao je i ozbiljno se uvrijedio na mene..nije se više htio igrat samnom, nepokretnom, ležećom mrcinom..i mrtvom mi je bilo teško gledat suze tog malog djeteta, pobojao sam se da ne umre od tuge za mnom.. ustao sam ignorišući smrt i zagrlio ga..neće smrt pobjediti moju ljubav prema tom dječaku..tamo gore na nebu neću nikome nedostajati, nema tih nebeskih suza, zbog kojih bih ponovo napustio tog malog, zemaljskog anđela. no ipak se bojim, da neka druga ljubav, ne ubije ono što smrt ne može ubiti..

ovakve priče se pričaju još samo uz logorsku vatru ili na nekom tulumu, ali kunem se Sanaderovom imovinom da je sve istina. kenjao sam u svom kukuruzištu, kakica mi je bila smečkasto crna, ako vas baš zanima, kad čujem buku i svjetlo u kukuruzu..ili mi je lopina došao krast kukuruz ili su svemirci..ako su svemirci, ukrast ću njih i njihov brod..no desilo se da su ukrali oni mene i odveli me na svoj čudan planet u obliku sisa..mora da se nalazi na kraju svemira jer putovali smo čitav sat..izveli su me na neki trg i pokazovali okupljenoj masi, koja je rigala od mog ružnog izgleda..vidim da su htjeli da me odmah linčuju..onako jadan i bez nade zapjevah od Slavka Perovića, samo jedan dan života..kad ovi svi zastanu i počnu se diviti..tek poslije sam shvatio da oni ne mogu pjevat, nemaju razvijene glsanice, pa im se moje očajno pjevanje činilo kao rajska melodija..odmah sam ja njima otpjevao i snimio na cd-e Woman in Love, tike tike tačke, Graciju, smoke on the water, shine on you craze diamond, school out, zmija i žaba od Oskara i Slavice Cukretaš..čovječe, bio sam njihov idol, obožavali su me, obećali su me vratiti na zemlju, ako im preporučim još nekoga tko tako dobro pjeva na zemlji..reko sam da nitko ne može pjevat tako dobro kao ja, ali da ću im preporučiti dobru zamjenu, pa sam im preporučio Gustafe i Alku Vuicu..nek voze te ljige na svoj ljigavi sisa planet..sad mi žao, mogao sam im napuniti svemirski brod sa novim fosilima, oliverom, doris dragović, matija vuica, simonicu i antu i još hrpu estradne starudije,ali neka, drugi put ću pametnije..zašto bi samo ovaj dio svemira, bio zagađen njihovim pojem, kad se gadi svemir, neka to bude kako treba..

sjedim na terasi i čistim pušku..u daljini netko pušta cajke, gustafe, tomsona.. predaleko je da ga smaknem..pogled mi skrene na štrik, gdje se suše novčanice..žena svako malo viče, jesu suhi noFci mužiću, moram na plac..najrađe bih je upucao, ne stignem štancati novac, koliko ta aždaja brzo sve potroši..puši kurac ženice, promrmljao sam ovo.. još mi je ruka i noga u gipsu od zadnji puta, kada sam joj nešto prigovorio. zakaj si ne nađe ljubavNIKa, zakaj me ne prevari i ode..ja nemam hrabrosti prvi, prebila bi me..jedina mi je šansa da se ona vani pojebe..ali to je malo teže, debela je i dlakava, ružna kao kosilica, kao slonica..a oženio sam je malu, slatku, sexi, kako je nastalo ovo čudovište iz onog malog angela, nemam pojma..a rekla mi je mama, pogledaj joj mamu, ali kurac sam ja onda gledao dalje od njenih sisa..ljut na sve, opalim s balkona na jednog šetača sa psom..prvo sam ubio pašče koje je sralo i napinjalo guzu, onda i čovika..koprcali su se u samrtnom hropcu i cvilili, pozvao sam ženu neka dođe da se malo smijemo zajedno i da je odobrovoljim svojom gestom pucanja..samo se malko nasmješila, opalila mi šljagu, poskidala novac sa štrika i ošla u šoping.. a kaj je meni preostalo, nastavio sam čistiti pušku, a posli idem dalje štampat noFce.. da mi bar jednom kupi metke, nego moram kupovat od svog đeparca.. ovi što vodaju cucke na sranje, sve su brojniji, s čim nek ih popucam..s grahom valjda..moja žena mrzi cuckove, cuckovodače i njihove drekove, uvik zagazi u njihov drek, a ja joj moram čistiti cipele..ženooo, kupi mi metkove..želim slobodu, želim popucat svoju ženu, čelav pustiti kosu, kupiti si Harlija,  i neku bjesnu pilu, te zavoditi curice. da to želim, ali prvo sloboDA.. o slobodo slatka, o slobodo mila, gdje si se skrila, da si ovdje bila, moja bi bila, o slobodo, slobodo, o tebi sanja sužanj što ga mori glad, pa čak i ja  gad..

šta ja znam, nekako se dobro osjećam, kad sjedim okrenut istoku i zviždim kokolo, kokolo, kokolo moj..ponese me pjesma i s lakoćom vadim balce iz nosa ili si istiskujem čvimbe na čelu i nosu..onda me preplave ubojite zelene misli, pa pričam nesuvislo, ali glasno .sjetim se svih prizora iz moga kratkog i dugog života. ćemu moj život, šta sam ostavio iza sebe..nikad nisam uradio dobro djelo, nisam volio nikoga, povrijedio sam sve koje poznajem i ne poznajem..uništavao sam prirodu, životinje, srao po livadama, zapišavao tuđe cvijeće.. napravio djevojćicama djecu, za koju nisam ni pitao, a kamoli se brinuo. šta ja znam, po mom mišljenju nisam bio baš najbolji čovik, ali znam da i nema boljih od mene..tko je bez grijeha neka prvi baci kamen, ja sa ga već bacio susjedu kroz prozor. često su me čončike pitali, pa dobro zašto kradeš.. jel misliš ja,,,, pa zato, da bi ja imao.. no ova rekapitulacija mog života, nije znak da sam ja kanio mrijet..dapače, opet me ponjela elegija, pjesma tugaljivog sadržaja, pjesma puna boli, jer me nitko ne voli..odjednom netko zvoni, a na vratima, Šaban Šaulić, Zvonimir Štulić, Šerif Konjević, Dušan Dančuo, Slavko Perović, Suzana Mandić, Doris Vrečko, Miki Maus, All Bundy, Kelly, Monika Magić, Patrik Magić, Šekularac, mama od poštara, maca od Nikoline i sjena od NIkoline..sjeo sam na prag i počeo se ceriti..ovako nekako, hihihi, hahaha, hihi, hohoho..

ponekad poželim biti dobar, činiti dobra djela, ali onda napravim neku opačinu, psinu, i svršim od ugode. nisam ja za te stvari, zlo je u meni i volim biti zao. smetaju me filmovi i priče gdje na kraju dobro pobjedi zlo..moš misliti kako je dobro jače od zla..zlo je jače, raširenije, ima moć, dobro je pičkica i osuđeno je uvik na poraz..biti dobar je znak slabosti, nemoći.. volim šutat male mace, peseke, djeci otimat stvari i davat im čvoke, pojebat dobru susjedu, ukrast im nešto..koje dobro djelo može ovo nabrojano nadomjestiti..ne vjerujem u raj, osim onaj na zemlji, a taj si možeš samo silom priuštiti..zato sam ja stalno u teretani i streljani..to je moć, duga devetka za pojasom i duga devetka dupla u gačama, i onda znaš da si bog. volim krasti jer volim novac, volim sve što vole mladi, i samo zbog toga, možda jednom uradim neko dobro djelo i odstrijelim sve političare na zemlji..znam da ih je mnogo, znam da ću se naraditi, ali ja sam jednostavno taki, ako si nešto umislim ostvarim, mogu sve što želim, a želim sve što mogu, hvala bogu..poanta ovog zapisa je u nećemu, samo sam zaboravio u ćemu, možda u sisama. da, tako je u sisama je..

jednom sam povraća i to baš na nečije govno..gledam ja tu ružnu povraćetinu..drek ju čini još ružnijom..kaj da radim s tim..onda sam se sjetio, kaj sam sve lipoga pojeo i da je to ta povraćetina..a nebum ja to hitil, uzmem povraćetinu i nazad je progutam..dreka sam ostavio, ne želim jesti tuđa govna, da nebi počele priče..pa kaj sam zabadav trošio krnje žute zube, jeo onaj fini paprikaš, roštilji, grah, špek, luk, paradajz, sarmu, kotlet, hot dog, gnoj, ščavu, rajsnedle, žnirance, smrdljive čarape, malu decu, i pivo pan..to je sve to, samo malo tečnije..ljudi su se oko mene zgražali, bedaki jedni, zato i jesu siromašni i kukaju, a bacaju povraćetinu i još se je groze..pojedeš povraćetinu i onda par dana ne moraš jesti, sve ti se gadi.. jako dobar način da se odvikneš od glupe navike jela i pila..jednom sam tako izdrka spermu sebi u zube i bilo mi bljak okus..od tog dana svršavam bez svršotine..nemam više problema s kurtonima i apstinencijom..jebem sigurno i koliko želim..dobro, nemojte me tako gledati, lažem da jebem.kad mi partNERICA kaže, dečec, nebumo se tako igrali, gdi ti je sperma, odvalim joj šamar i pitam, gdi su tebi sise..istina bog, i policija mi je zabranila da se razmnažam i imam potomke, ali to nije za javnost..jednom ću probat da mi se zgadi disat, ide mi na kurac disanje..evo već 16 dana ne pišam, ako izdržim u tome, budem i sa disanjem..mogu sve što želim, a sve što želim mogu. samo mi se jako piša, kad bi se sad ispiša, svršio bih od dragosti i ugode.. ljudi, piša mi seeeeeeeeeeeeeee.. obratite pažnju, kako lijepo pišem povraćetina, sa meko Ć.. ja sam idiJOT, ne družite se sa mnom, širim zarazu, imam sidu, sifilis, gonoreju, zanok(T)Lice, herpes, hermes, karte ben 10 i motor APN 4. i da, mrzim Talibane, Alku Vuicu, političare, Olivera, Gibonija, Gustafe, Nove Fosile, Gotovčeve, nacionalizam, siromaštvo, crni kruh u boji, a volim samo siseeeeeeeeee...

sjećam se doba, kada nisam živio u kontejneru, kada sam bio siromašan beskućnik..spavao sam na klupi u parku, pokriven samo novinama..često bi dolazili objesni drogeraši, skinsi i pijanice te me zapišavali tijekom noći i uznemiravali mi san. uvijek sam se budio popišan, jednom i izkenjan..onda sam odlučio da prekinem to i otišao sam na auto otpad..tamo sam našao prekrasnu traktorsku gumu od zetora i odmah sam se zaljubio u svoj novi dom..kako je bilo udobno spavat u toj traktorskoj gumi.. bio sam imućniji beskućNIK, ostali lezilebovići su mi bili zavidni i htjeli otuđiti moj topli dom..krvavo sam se borio kao puž, da sačuvam svoj točak, kućicu i ognjište..posebno je bilo udobno spavat u njoj, onako blago zaobljenoj..jednog dana, kada sam bio na svom radnom mjestu, đepario i žicao sitniš, bagra beskućnika je došla i iz zavisti mi izkenjala moj topli dom..kad sam se vratio, to je bila gomila izmeta u točku..smrad je bio nesnosan..odustao sam od čiščenja doma i nerado se oprostio od dragog mi točka..od toga dana sam se preselio u kontejner, noću izlazim i ganjam ostale bekućnike. kenjam i pišam po njima dok spavaju, i svojim mačem im zarezujem slovo Z, što znači ime Zoro osvetNIK..strah je ušao u taj najniži sloj društva, šljam je u paNICI. nema više mirnog sna za njih..boje se više otvoriti kontejner u potrazi za hranom, jer iz svakog iskočim ja i narišem im mačem slovo Z. na čelo.. konačno Zoro osvetNIK dijeli pravdu, tamo gdje pravde nema..kaj sam štel reči s ovime...?? ne gubite nadu, pravda postoji, ako je nema uzmite je u svoje ruke..dosta je bilo nepravde u pravnoj državi..pravo svakog je da ima pravde.. ako nisam u pravu, pravo me boli kurac za to..pravit ću se da pravda postoji samo za pravedne, samo za mene..a vi, ako želite pravdu u ovoj nepravednoj državi, uzmite vile i lopate, ili radite ili zatucite one što žive od vašeg rada, pravo vam budi na pravednom odabiru..još uvik imate izbor, točak može biti vaš dom, ali u kontejner mi ne zalazite..čeka vas slovo Z..