hodam kroz zidove

bila je nešto posebno. žena iz snova.. prolazila je kraj kuće moje, lijepa, mlada, bujna i nikad se ne okrenuvši..nisam znao baš ništa o njoj, ni kako se zove, ni dali je sama, gdje živi i za koga živi. gledao sam je svakoga dana, i mada nisam znao baš ništa o njoj, postala je dio mene. tužni su bili dani kada je nisam vidio, satima sam znao čekat da prođe, pogleda uvik uprtog u smjeru iz kojeg je dolazila..onda je odjednom nestala, danima nije prolazila kraj moje kuće..i ja sam se razbolio zbog tog..tko zna što je sa njom, gdje je. možda je bolesna, možda joj se nešto desilo..ali kako da saznam, ta ne znam baš ništa o njoj..koga da pitam, gdje da je tražim..onda sam je jedne noći pronašao u snovima. bio sam sretan kao malo dijete, ljubili smo se, mazili, grebao sam je po sisama, svršavao u vulvu, u usta, u uho, nos, Pradinu torbicu, cipele, štikle, svijet je bio naš, ali i nju mi je odnio dan. bio sam zaljubljen u neznaku, neznanku koju sam poznavao i volio više od ikoga. dani su prolazili, mjeseci, godine..onda sam jednog dana, ugledao jednu slićnu njoj..nisam bio siguran dali je to ona, ali ova mi je svaki dan mahnula i široko se osmjehnula..po tome sam znao da nije to ona..ali opet, bila je ista ona..ma to je ona..ali čudilo me da je još uvik ista, nakon toliko godina. još bolje pomislim, volim mlado meso..ali kako nije ostarila, možda je to njena kćer.. i bi tako.. upoznali se mi, zapričali, zaprčili, našli toliko toga zajedničkog, upoznala me sa svojom mamom, sada oronulom staricom. nisam želio da mi ta starica kvari uspomenu na sebe, zagrlio sam kćer i otišli smo u nepoznato, ja i neznankina kćer..ja sam dobio kaj sam želio, makar sa puno godina zakašnjenja, još jedan dokaz, nikad kasno, nije prekasno..hmm, ovo ne pokušavajte kod kuće..i nemoj da neki pomisli, kako i ja nisam ostario, već samo ona.. ja ne starim, ne mogu si dozvoliti tu pogrešku..

bilo je to davno, davno, još u doba kad su ljudi hodali unatrag i nisu slavili rođendane..tog sam jutra pokucao na šumska vrata i otvorila su mi se. na vratima me dočekao moj rođendan, koji još nije znao da je moj. pozdravio nas je obojicu, jer ja sam došao sa svojim nevidljivim prijateljem, jeste da je nevidljiv, ali je ipak prijatelj i kao takav me ne svrstava u red luzera bez prijatelja..kada smo kročili u šumu, meni se rođendan dopao na prvi pogled i odmah sam se zaljubio. ponudio sam se da ga kupim, ali mi je on predložio neka kupim Triglav, Dunav, Tihi ocean, sredozemlje, Grčku, nasilje, kokain, jeftinu drocu, šiljilo, kao povoljnije je..pokušao sam mu objasniti, kako će se u budućnosti rođendani slaviti i biti atrakcija, ali očito nije imao sluha za komercijalizaciju i svoju promiđbu. iznerviran njegovim odbijanjem, izvadio sam trubu i zatrubio, trub, trub.. nikoga se to nije dojmilo, onda sam uzeo gi gitaru i ispjevao smrt Smail age ČeKića u rok verziji bez udarljki. sve uzalud, ja ih krstim, a oni prde..kad sam već mislio odustati i otići bez rođendana, pojavio se najljepši par sisa koji sam ikada vidio..očaran ljepotom i bujnošću tih prekrasnih sisa, zgrabio sam rođendan i strpao u DŽak..podrpao sise i istrčao iz čudne šume. nisam im ni vrata zatvorio na odlasku, neka ih bije promaja, ionako im je u glavi samo promaja..s godinama, moj se rođendan navikao na mene i voli me..evo čisti kuću, pere kuha, pegla, krpa, zida, reže luk i paradajz, a sise, hmmm.. sise volim najviše..

godina je 2059..ležim na letećem tepihu i mislim si..bem mu mater, mogel sam ga malo usisat, godinama si to govorim, sutra ću..stalno guram smeće pod tepih..vrijeme je da se oženim i tjeram ženu da mi usisava leteći tepih..ali opet, staromodno je ženit se..onda moraš gol raditi one smješne pokrete sa ženom, znojit se i lagat jedno drugom, da je bilo ok...daleko je jednostavnije uzet drogu koju su donjeli vanzemaljci prije nekoliko godina..ludilo od trave, malo prožvakaš ko krava i cijeli dan te drži..imaš osjećaj da cijeli dan svršavaš, bude ugoda kakve na svijetu nije bilo i nepoznata je nama zemljanima..jednostavno cijelo vrijeme kao da imaš uzastopne, turbo orgazme..prvo smo pucali po Jajomanima, (izgledaju kao kokošje jaje) onda su nam uvalili tu travu i sad jedva čekamo da nam donesu svježu pošiljku trave, nazvali smo je dobra trava..ja sam jednog Jajomanca uvatio i držim u podrumu..kad mi usfali trave, zaprijetim mu tavom i sudbinom, jaje na oko..jajoliki odmah ode gore i donese dobru travu..ali mu ja leteći tanjur zavežem za kanap, tako dug, da može samo do svoje planete i nazad, da mi jajolika svinja ne pobjegne..zemljani su poludili za jajomanima i dobrom travom, kad bi saznali da ja jednog držim u podrumu, linčovali bi me, samo da ga se dočepaju..evo, samo sam vam to štel reći, vama ljudovima iz prošlosti, koji nećete doživit 2059 godinu i nikad probat dobru travu..ali tko vas jebe, tko vas tjera umrit..bit će da je ta smrt, najveća zaraza, svi ste zaraženi..baš ste bedaki..fala bogu da imam cjepivo protiv smrti..

kad sam bio mali, imao sam maloga zeca. zvao sam ga Duško dugouško, Dule. bio je mali cakini, moj najdraži zeko. puno smo se igrali, natezo sam ga za te velike uši, navlačio za rep, šutao u guzicu, čupao mu brke, gulio kožu i krzno, volili smo se ka braća..jednog dana je nestao, tražio sam ga po svuda, ali zeke peke nigde..Dulee, vrati se plakao sam i dozivao jecajućii..ali Duleta niotkuda..tata je za ručkom rekao da je zeko peko otišo daleko, da me ne voli, jer sam loše postupao sa njim...lagao je, moj zeko je volio kako se ponašam prema njemu, nikad se nije bunio..a meso za ručkom mi je bilo čudno, nisam znao da jedem svog malog Duleta.. pojeo sam svog najboljeg prijatelja, a da nisam znao i još sam uživao u tome..kasnije sam to saznao i zamrzio tatu..pobjego sam od kuće, ali prije nego sam otišo, zapalio sam mu kuću, razbio auto, svezao baku i dedu gole u podrum, da kleče na kukuruzu, ukrao novac, njegovom starijem sinu, tojest svom bratu, nacrtao brkove na spavanju i izbio zube, sakrio mu komplet gedora ključeva i imbuse, pojebo mu ljubavnicu mlađu od mene..prošla je hrpa godina od tad, razmišljam da se vratim, nisam se obogatio kao gangster.. ja sam njemu oprostio ono za Duleta, mora da je i on meni..jebeš kuću, kuća se za čas podigne nova, ljubavnicu sigurno ima novu, ona je ostarila, i onih par sitnica su nevažne, novac nije nikoga usrećio, važna je obitelj, femili, to moramo imat na umu..deda i baka su ono sigurno shvatili kao dobru šalu, skupa ćemo se smijat tome..bratu su narasli pravi brkovi, ako nisu, nacrtat ću mu ponovo i zubi mora da su mu narasli, ako nisu, što će mu.. da, femili je najvažnija ljudi, bez njih si nitko i ništa, njegujte dobre odnose sa svojima, najbolje da se prašite međusobno..ja sam to kasno shvatio, ali za vas nije kasno..

ima tome već dosta godina, kako sam otkrio roken roll..u stvari nisam ga ni tražio. nisam tražio ispod kauča, iza ormara, na tavanu, slućajno je to bilo, naletio sam na njega. dopali smo se jedno drugom na prvo uho..odmah sam ispraznio sekinu kasicu prasicu, bakinu čarapu, maminu torbicu i kupio električnu gitaru..uštekao u struju i jako, jako svirao..što sam glasnije svirao, roken roll je bio kvalitetniji..onda sam pustio dugu, dugu kosu, opet je muzika dobila na kvaliteti, bez kose to nije to..onda sam se istetovira po cijelom tijelu, izrezo nožem, okovao lancima, a muzika sve bolja..no falilo mi je još malo nečega, da bude nirvana, zanos, polet, nebeska glazba..dugo sam razmišlja šta bi to moglo biti.. onda sam shvatio, da bi se trebao naučit svirat..ta spoznaja mi se nije dopala i krivca sam tražio u svemu..bio sam uporan, po cijele dane sam svirao jedno te isto i to jako glasno..onda sam jednoga dan čuo pink floyd.. poželio sam da tako sviram, želio sam ja biti pink floyd..posadio sam ilegalno polje maka, zarezivao ga, uživao u njemu..prsti su svirali sami, samo nikog da me snimi i to proda..zapjevao sam anđeoskim glasom, pjesma je postala tečna, pitka, milozvučna, nebeska..onda su došli anđeli, zaigrao sam se s njima, trčao za njima po zelenim livadama, ganjao ptice po zraku, više nisam bio svoj..sve je bilo ok. dok mama nije isključila struju i pokazala ček za struju..jebem im mater i elektri, kako oni znaju roknut roken roll. a bio sam dečko koji obećava, nova zvjezda na glazbenom nebu. ni mami to nikad neću oprostiti, teško je rintat u rudniku..teško se i oženit s tim zanimanjem, nebum ja nikad jebal, samo najebal..

u davno, davno doba, kad još nije postojao vjetar, šišmiši, paradajz, tv-e, osjećaji, ljubav, jutro, noć, Alka Vuica, mišovi, bube i mama od poštara. postojali smo samo ja i još jedan čovik..ali taj čovik je imao mamu koja je bila kuja, pa se to ne računa..znači ja sam na svijetu, imao sam sav novac svijeta..volio sam ga više od svega i živio samo za njega..jednog jutra, na vrata mi zakuca prosjak i onako smrdljiv i siromašan me zatraži novac..e, oko bih mu dao, bubreg, đigericu, neku lijepu riječ, ali novac, novac nikome..i otpravio ja njega lijepo u pizdu materinu, ružnu i siromašnu..idi i obogati se, tada si dobro došao..mislim, totalno mi je sjebao jutro..putem sam još sretao smrdljive siromahe s ispruženom rukom..svima sam mačetom odsjekao ruke..gade mi se siromašni..evo samo to sam štel reći, nemoj da mi neki siromašni komentira blog..odmah ga prijavljujem adminima..sramotno je biti siromašan i totalno je neukusno..zar se teško oprati, lijepo obući i imati novaca, mnogo novaca, crknite siromahi, lijene bitange, pakao je stvoren samo za vas..treba vas užgati, treba vas istrijebiti, nije da vas mrzim, ali ne volim vas nikako..

koja sam ja znatiželjna pizda od čoveka..mene sve zanima. otvarao sam televizor, da vidim od kud dolaze ti mali ljudi, kako to radi..otvarao sam radio, da vidim kako tu stane cijeli orkestar. otvorio sam seki glavu, da vidim kaj ima unutra, nisam nikaj videl. otvorio sam loptu, da vidim zašto skače, a unutra ničega, plivalice da vidim kako me drže na vodi, opet unutra ništa, tatine kotače od auta, opet unutra ništa, balon sam razrezao, da vidim zašto leti, vjetrenjaču sam rastavio, da vidim zašto se okreće, gumenu lutku, da vidim kaj to jebem, nema stvari koju ja nisam rastavio, ali nisam bio ništa pametniji od toga. rastaviš nešto da vdiš kako radi, a onda ne vidiš baš ništa..nemrem verovati, da se baš nikaj ne vidi..kako nešto može raditi na ništa, a kad ja nešto napravim da radi na ništa, ne radi ništa..mora da sam bedasti i da nisam za ništa, ali podvučeno ništa, jer za pravo ništa, ja sam veliko ništa. ništa više neću pokušavati sa ništa, neka ništa radi netko drugi, ništa me ne raduje više. još jednu želju imam, uvući se u redove hdz-a, da vidim kako ti trolovi rade ništa od nešta, oni su fenomen..možda dobijem ideju za svoje ništavilo, a možda me učlane, to mi je najveća želja u životu.. biti član vodeće, idejne stranke, stranke budućnosti, ništa me neće spriječiti da ostvarim svoj naum, neću više biti ništa za ništa..ništa je iza mene, a preda mnom, svjetla budućnost..ništa mi ne stoji na putu, baš ništa..

tog popodneva, sve je mirisalo na oluju, ali samo tako dugo, dok susjed Štef nije počeo čistiti svinjac..onda je mirisalo na đubre, gnoj i štipalo za nos..mama je u izbici radila krafne, koje je tata onako vruće odmah stavljao u sebe i svoju debelu mješinu, zaboravljajući da postojimo i mi, sedmoro gladne djećice..gledali smo sa tugom u očima kako sve proždire i nadali se, sad će se svinja najest i ostavit nešto nama..ali zalud nadanje, kad je sve pojeo, pljesnuo je mamu svojim masnim dlakavim ručerdama po guzici, uhvatio je pod ruku i odnio u kut sobe, gdje je bila navučena deka i krevet..stenjao je i dahtao kao svinja, jadna mamica je isto stenjala, ali malo drugačije..mi smo se skuturili u jedan kut sobice, pazeći da glasa ne ispustimo..stiskali smo križ i krunicu..bilo nam je žao mame. uskoro se čulo glo, glo, glo, glo, psovka, bacio je praznu flašu u zid, i glasno zahrkao.. a mama je razbarušene kose pohitala, da i nama nešto ispeće od ostataka tijesta..tada sam odlučio likvidirati tatu..nikad mi se taj čovjek nije obratio sa lijepom riječu, sve što znam, znam da me tjerao radit, šutao me i pljuskao..tako se ponašao prema majci i ostaloj braći..uvik smo bili gladni, goli i bosi zbog njega. kad je spavao, zabio sam mu škarice u oko, sjekirom razbio glavu, odrezao trbuh i tražio one silne krafne, no nisam ih našao..u trbuh sam mu stavio kantu gašenog vapna, stajskog gnoja i zašio bodljikavom žicom. poslije sam mirno otišao u školu..a u školi smo učili da je zemja okrugla..jebeš mi sve, ako ja to vjerujem..barem sam se dobro nasmijao..mislim, koga oni to u školi jebu i lažu, pogledaš van i sve vidiš ravno..ma ubit ću ja i školu, dosta je laži za danas..neće me zvati samo oco ubica, drekmen, fukodlak, bit ću i školo ubica..school s out..

jednog jutra, oko sumraka, začuo sam neodoljiv zov prirode..zvala me prezimenom jer mi je ime bilo prehlađeno, a ruksak mi je bio na kuhunjskom stolu, koji je mnogo višlji od mene..onako bez imen, krenuo sam k njoj..putem sam sreo dvije čudnovate, čudovišne gljive, kako se drže za rukice i nešto razgovaraju sa glavicom kupusa. sa strane je stajao smeđoglavi pasanac i jeo je šljunak.. meni od tog prizora, bilo toplo oko srca. izvadim pišu i zapišam nečije cvijeće, koje je posađeno baš za zapišavanje. osjećao sam se olakšano nakon pišanja i želio sam to s nekim podijeliti..no nitko nije imao vremena i volje da to s njim podijelim..razočaran u svijet i sve oko sebe, izradio sam avion od papira i bacao ga sa jednog visokog drva. ubrzo se skupila gomila i zaplakala.. u toj gomili su bili svi, baš svi, MIle Hrnić, Alka Vuica, Nikola Kalinić, spužva Bob skockani. Bob Dylan, rijeka Drava, dva goluba pismonoše, i jedan obićan golub, Zvonimir Golub, mama od poštara, i moj nesuđeni brat. molili su me za oprost,,hihihi, ovo mi se sviđa, kažem ja..ali oprost ne dajem, niti bih ga tražio. izvadio sam čokoladicu i pojeo je pred svima njima, onako halapljivo i još sam papirić bacio na pod, što ih je sve zgrozilo..neka im, nisam ja od juće, nebu mene niko jebal.. i bi tako...

naoružan samo smješkom, hodam ja kroz grad, prolaznici meni viču, da sam gad i smrad. ma tko vas jebe i pokažem im golu posranu rit..produžio sam lijevom stranom ulice i desnom štakom šutao praznu limenku od podravkinog graha 450 gr. sviđao mi se taj šut zvuk, svissss, cajngrrrr, plonngg, splashh, grunchhh,broomm, ciju, piju, gurnem ti ga do ušiju. po lijevoj strani boka sam odmah osjetio olakšanje, a po desnoj malo kasnije..negdje kod 24 bandere nizvodno, primjetio sam komešanje domaćih zlih duhova. neki klinac bez glave i sa sendvićom od somerice, projurio je na trokolici brzinom od 27 čvorova na sat rolex.. tro oka baba koja je gledala meksičku sapunicu, ridala je ovako nekako, jao meni, kuku lele, cmizd, pizd, plač, kme, kme...moš mislit prizora od tog čušpajza, uzel sam gumicu, stavio na kuku i sve to izbrisao. idemo ponovo, kuc, kuc, tko je na vratima, ja sam, kapetan kuka, a kaj trebaš, ruku ili kuku..? kaj te briga, puši kurac, gledaj svoja posla..nastavio sam klofati tepih, uzeo svoju sretnu sjekiricu, i napravio si manikuru na nožnim prstima, pardon batrljcima, jer sam već jednom radio takvu bolnu manikuru..desnu štaku sam samo malo bolje zaoblio, i krenuo na trening. važna je tekma pred nama, veliki, veeeliki derbi, stoper sam u Slaven Belupu..nosim znak stop i sjekiricom pokazujem da se ne šalim...svakom protivNIKu, ću od štaka napravit čačkalice za zube i drvca za ražnjiće..neće nas invalidi pobjediti..

neki dan sam konačno upoznao čovika u sebi. nisam ni znao da postoji, tek kad sam ga čuo da grčevito jeca, da rida, da mu suze bučno padaju na tlo, postao sam svjestan stanovNIKa u meni. dobar dan ja, rekoh ja.. dobar dan ja, reče ja...imaš li ime upitah, ili se zoveš kao ja..moje ti ime važno nije, kaže moje ja..mogu se zvati Koko BIll, Mile Tanasijević, Luka Bebić, robot boy, ben10, crash bandicoot, Zagreb, Bugarska, spužva Bob, Karamarko, gosn,Klještić, tata od poštara, tata od lessija, bitno je da postojim. dobro, a kaj ti delaš u meni..? zakaj nisi recimo na utakmici Slaven Belupa, Vlaznimija, Čukaričkog, Slavonca iz pobrđana, znaš da volim nogomet, zakaj si baš u meni i zakaj si baš ja..mnogo blesavih pitanja postavljaš, kaže moje ja..malo se sramim da sam tvoje ja..teško mi je biti ti, a ne postojaTI..nek si moje ja, ali mnogo sračkaš, ako te sada opaučim, dali ću lupiti sebe ili tebe, hoće li me boljeti..odalamim ja njega, to jest sebe po njušci i zacvilim samo ja..ja se smije u sebi, a to je u meni, njemu to jest meni ništa..boli samo mene, a mene ne boli..tad se sjetih, da sam krenuo na časove baleta i da ću danas virit sise u ženskoj svlačionici. napustih svoje ja, koje je mene napustilo netom prije.. dugo smo se osvrtali jedno za drugim, nitko nije htio prvi mahnuti, zaplakati, tvrda smo srca i kurca oboje..po tome znam da smo svoji. pitam se u noćima dugim, tko je pokupio moje ja, osjetljivo je, nije moglo preživjeti samo, možda smo mogli i drugačije. prokleti ponos i predrasude, tvrdoglavost. idem se vratit po svoje ja, sigurno i ja mene traži, ja bez ja nisam ja, niti je ja, bez mene ja..ako ga vidite, prepoznat ćete ga po izgriženim noktima, javite meni, a ne njemu, ja sam glavno ja..jajajajajajajaja i samo jajajajajajajaja..

uvik kad mi je dosadno, a dosadno mi iz čiste dosade, onda se nećega sjetim..tako sam se i onda sjetio nećega..kad se toga sjetim, onda sjednem i gledam nekud u zid..zid mi ne uzvraća pogled, pravi se blesav i dobro mu ide..tek nakon 2 sata, 43, min i 16 stotinki, on popusti, ipak je samo glupi zid i priupita me..habi, kaj me tako milo glediš, jesi se zajubija u me..jesam kurac glupi zide, uzmem zelenu Hilti bušilicu, stavim borer fi 18 na vibraciju i bušim rupe u njemu..izbušim ga načisto, sjedim, pa ga opet gledim..ovaj više ništa ne pita.. to me podsjeti na onu priču o vuku i sedam kozlića, kada je mama otišla i kasno se vratila..onda mi suze navru na oči i sperma na glavić.uzmem viljušku pa si kopam krmelje iz očiju, i zamislim. tko je napisao tako glupu priču, zašto je vuk morao pojesti kozliće, kaj pisac nije mogao dodat nešto erotike, da ih je recimo sve silovao i bludničio nad njima..pa sačekao mamu i njojzi udario pečat na vrelu picu..kako može ostaviti male kozliće same, a ne uputiti ih u tajne sexa..kad bih ja bio pisac, onaj pravi pisac sa velikim, pisao bih lijepo i smisleno. neću se ni truditi naučiti pisat i čitat sva ta slova, to su obićne črčkarije..kombinacijom tih črčkarija, judi svašta seru na papir..još je moj otac kotlokrpa, uvik govorio..seljak jesam, ali jebat, jesti, piti, čoriti znam..sve drugo u životu je glupo i bedasto..pametan je moj tatica, sretan sam da sam na njega..dida je bio još pametniji, ali ne bih sad o njemu..on još mrzi 1785 godinu i sve ljude, od te godine su se počele raditi cipele, posebno za lijevu, a posebno za desnu nogu..on to nikako da nauči..obratite pažnju, kako sam kozliće napisao sa meko ć..pametnica habi mali..

ležali smo goli na livadi. ja i moj prijatelj Štef Puškarić..odmarali smo ruke od bjesomućnog drkanja..ja sam brže izdrkao sa desnom, a on sa lijevom rukom. pobjedNIK je trebao postati onaj, koji brže izdrka sa obje ruke..kad smo krenuli, bio sam brz, strahovito brz, nešto kao Talični Tom, Koko Bill, doc. Holiday. pretekao sam ga za jednu sperminu kap..postao sam pobjedNIK. volim pobjeđivati, a volim i drkati, drkanje je moj život. zato su mi ruke uvik hrapave, brža i ljepša je izdrkotina od tako grubih ruku. Štef mi je pružio ruku da mi čestita, no zgadila mi se njegova ruka, ta s njom je maločas navlačio svoj UD. još kad mi je reko da bi me pretekao, samo da je kasno počeo misliti na Jessicu Albu..zamračio sam, nikome ne dozvolim da misli, a kamoli da drka na moju omiljenu starletu..izbo sam ga na skroz sa križnim šarafcigerom, luzer, ni drkat nije znao..NIKome neće nedostajati, svijet je pun drkađija. ni ja nikad neću postati jebač, jebeš jebanje, samo gnjavaža, teško je doći do pičke, kad dođeš, teško je to zadovoljiti..imam lanac livada, na kojima ću drkat dok ne zasnježi, a kad dođe zima, drkat ću u haustoru..još da mi je nešto novaca užicat, pa da sebi stavim sise od silikona, da se diram dok drkam. no još nisam došao na taj viši nivo, ali budem, dečko sam koji obećava..volim sise, volim siseeeeeeee...

jednom, kad sam bio kod tete u posjetu i ostao prespavat kod nje, smjestili su me u sobicu od njene kćeri..negdje u noći, pa tu negdje oko 12 i 34 min. meni se jako prijebalo..sve oko mene su bile neke barbi lutkice i ja navalio na njih.. sve sam ih počupao, rastrgao, svakoj sam pokušao turiti svog pitona. ujutro je bio rusvaj, sve barbike istrgane i pošpricane svršotinom..kad je mala ušla, kosa joj se digla na glavi, zavriskala i izletjela van iz sobe..mamaaaaaaaa, kmeee, kmeee..dođe mama i sve joj je bilo jasno..iš, iš, iš, barabo, istjerala me van i više nije htjela čut za mene..pokunjeno sam izašao, kao zadnji kriminalac, hvala vam, čut ćemo se opet..e sad, prošlo je 14 g. od tada..ona ima 7 djece, rastavljena je, ja sam veliki direktor malog preduzeća i došla je k meni tražiti posao, da joj je užasno jako teško i da su gladni kruha.. kaj da ja sad napravim, i meni je onda bilo teško kad sam jeba lutke, pa ona nije imala razumjevanja, zakaj bi ja sad imal razumjevanja kaj oni nemaju za kruh.. neka jedu kolače..kaj deca moraju u školu, neka budu neobrazovana, kaj ako im je zima, nek se zamotaju u dekicu, najlon, papir, travu..neka prose po ulici, ima ih dosta, mogu pokriti cjeli grad i sva dobra mjesta za prosidbu..jebale ih lutke barbike, da sam se bar najeba, nego kurac..pamti pa vrati..sad joj je kćer kao Barbika, neka da nju, ako joj je žao lutaka..ja se nebum bunil..može biti moja tajnica. joj, nekad sam duša od čoveka, prosto ne vejrujem da sam to ja..

kupil sam i ja za svoj mali vrtek flance za paradajz..tak su mi bili mali cakini i svakome sam dal neko ime..razgovarao sam s njima, zalijevao ih, brinuo se o njima kao o svojoj djećici. šprical sam ih protiv nametnika i boleština, okopavao ih, pazio da ih nitko ne zapišava, a oni su mi samo rekli, hvala ti habi, bumo ti dali puno paradjzeka.. onda su jednoga dana narasli, pa je došao vjetar lomio i slomio mi Danijelu u struku..plakali su i zapomagali, pokolči nas habi, poveži nas, zaštiti nas od oluje....ali mene nije bilo da čujem njihov vapaj..kurvao sam se, zbog pizde sam izdao paradajzeke.. kad sam drugi dan došao, pohitao sam u svoj vrtek, k svojim flancima.. plaKAKAO sam za Danijelom, nije joj bilo spasa.. ostale sam nekako spasio i povezao uz stupiće.Danijelu sam sahranio na komposištu i dugo jecao za njom..falit će mi taj paradajzek..ostalima sam rekao da sam bio bolestan, kako flancima paradajza objasnit, da sam se kurvao i zanemario ih.. nebi to preživjeli..onda je došao poštar i donio mi paket od sina iz Amerike, kojega sam prije 28 g. prodao nepoznatim Američanima..brzo sam otvorio paket, dobio sam dugo željeno kaubojsko odijelo, šešir, revolver colt 45, 1397 krava dugorogih simentalki, konj sivac, pas žućo, usnu harmoniku, 4 crna roba i ranč duplo WW od 34 jutara soćne ispaše..sam bog, da je to sve stalo u paket..idem si baš pripremiti jedan biftek sa paradajzom, šta idem, sad će to rob uraditi. dosta su se izležavali u Americi i paketu, tu se dela, nije ovo Amerika..