hodam kroz zidove

ima jedna emisija na HTV zove se normalan život..ne gledam je često, čak šta više rjetko..zatvaram oči kao i drugi od toga..što ne vidim, ne postoji. ne volim je gledat, jer me ganu sudbine tih malih bića..dobijem volju da im pomognem, a bespomoćan sam kao i drugi....teško je vidjeti taj pogled, kad vidiš da je dijete puno života, a zarobljeno je u tom hendikepiranom tijelu.. koja je to briga i patnja roditelja. nekad si pogledajte takve emisije..tek tada ćete shvatiti da svi ovdje nešto serendamo i laprdamo, a sretni smo što smo zdravi, što su nam djeca zdrava..sreća je prokleta stvar..nisi svjestan da si sretan dok je ne izgubiš. izvini bože, ali ne vjerujem da postojiš..rekao bi neki svećenik..bog nas stavlja na kušnju..nek sebe stavi na takvu kušnju..ako i postoji bog, to je onda neki narcisoidan lik. tko bi normalan volio da mu se stalno moliš i klanjaš..jel svršava on na to. šta ima od toga. ne bi li dobra djela više koristila od toga. da je to neki car na zemlji, svi bi rekli da je bolestan i lud....treba biti čovjek i činiti dobro, dobrota, to je bog..jednom je jedan mudrac rekao nešto, ali ne sjećam se što. nisam bio prisutam kad je to rekao..no ne vjerujem da je bilo mudro, jer mudraci laprdaju i sve su, samo ne mudraci..natežu pimpek u samoći i onda ponekad nešto kažu, što bi kao trebalo biti mudro..a mudro je kurac moj..da je mudar ne bi drkao u samoći nego bi jeba okolo i živio. potrate život na samoću i sjedenje..lijene budaletine su to..mudar čovijek radi i stvara, a oni stvaraju gluposti. ...ako sad podvućem crtu, onda se ni meni više ne da srat..a sad adio, a sad adio, i tko zna gdje i tko zna kad..evo crte.___________________________________.....baš su mi lijepo ispale ove točkice na kraju..

uvik mi ljudovi kažu da puno meljem, a malo brašna dajem..i to meni, mlinarevom sinu..to što imam blago teleći pogled i strah od semafora, nije razlog za vređanje..baš se spremam napisati knjigu koja će bit svjetski poznata i popularna..bit će bestCeler. samo nek se ispišam, nekako mi mjehur oslabio i pišam samo kap po kap. ne vjerujem da je tome uzrok celer u mojoj bašti koji slabo napreduje, bit će da je od mlade lućice..jednom je moja baba poznata vještica, sedam dana skakala po mladom paradajzu i ništa joj nije bilo od toga. paradajz je bio oštećen, ali njoj ništa, ni koji kurac..to je i mene poneslo i dalo nadu da smo mi Juratovići neuništivi i da nam nitko ne može ništa..evo ću sada na cestu pred šlepera i vidjet ćete da mi se neće ništa desit.. veselim se zaprepaštenome pogledu kamionđije. ima da skvikne kad vidi kako se dižem, kad prođe preko mene. obićno takvi onda završe u ludari i mnogo se drže za glavu. uvik kad napišem nešto ovako lijepo i pametno, užasno me boli glavurda..kao da se potroši, mora da mi je punjač slabi..hihihi, idem požurit do ograde slušat susjedu..saznala je da je muž vara.. ne bih to propustio, ovo je bolje od Ratkajevih. još da su mi krafni, sarma, gulaš,ćevapi, burek, grah za zeljem, kranjske kobasice, pire krumpir, mladi luk, paradajz, kukuruz kuhani, buhtla, crni kruh u boji,, ravnalo, šiljilo, štemajzlin, slićice pokemona i vesela narav..

sjećam se toga dana kao danas..nije ni čudo kad se to dogodilo danas. ja i otac moj jedini, stajali smo u redu za rođendan..gužva je bila u pizdu materinu i još malo veća. ja sam bio nestrpljiv po cijeloj dužini..širinu sam ostavio kod kuće..ona je užasna u redovima..ne leži joj gužva i strka..došli mi na šalter i prijavimo se za taj dan da ja slavim rođendan..od cijele one rulje samo meni je teta na šalteru, dala dozvolu da slavim rođendan..mora da sam joj se svidio..i ona se meni sviđala onako riboglava, sa prekrasnim repom i malenim rošćićima koji su nicali nasred riboglavog čela. sviđali su mi se i moji nacrtani brkovi i pogled zanesenjaka..ostalima se nije dopalo što ne mogu slavit rođendan pa su se povješali, udavili ili samoubili nekako, samo znam da nije bilo za pamćenje..mene je tatica odveo do ludog šeširđije kupio mi lude čavliće..te eksere moš sebi zabijat u glavu, a oni pri tom ispuštaju smiješan zvuk, od kojeg ti bude ludo smiješno..ja i tata smo si zabili nekoliko stotina ludih čavlića i smijali smo se kao blesavi..stvarno taj rođendan neću zaboraviti..na kraju je došao Clint Eastwood i prdio onako ispod pazuha.. ja sam umiral od smijeha, možda bih i umro da nisam morao sestri razbit glavu..dirala je moje ninđa igračke, ali to je duga i druga priča..ne bih ja sad o tome, ne navaljujte molim vas.. baš ste neki..

juće dok sam čačkao nos i puštao vjetrove, došao sam na genijalnu ideju..zašto ovi doli na moru, nebi sadili kukuruz..preštihaju more, može plitka brazda, posade kukuruz i samo čekaju da izraste. ovako ono silno plavetnilo im stoji za kurac..samo da nisu lini i oni bi se toga sitili.. triba malo delat, još nijedan nije pokušao štihat more..da jeste, vidjeli bi da se to može..samo bi mrižu bacali i bombe na ribe, bacajtte sjeme ljenćine jedne. izmorio sam si glavu dok sam to smislio, idem je odvesti na sladoled od, čokolade, banane, pistacije, lješnjaka, limuna, kave, borovnice, jagode, vanilije i graha..pljuckam sa drugog kata doli po prolaznicima, neke gađam sa balončekima punim povraćetine..kako mi se koji svidi. da barem prođe koji političar, bacio bih mu hladnjak na glavu i tačke pune gnoja.. kud nas to koji kurac vodite..nemojte više, vodit ćemo se sami..imamo oči..moje su lijepe plave i velike..kao more, i nisu za sadnju kukuruza, ne bacajte mi gnoj u njih.. došla mi horda mrava u kuhinju..idem im smišljati imena i gazit ih.. baš vidim mrava hdz-ovca, evo i sdp-ovca..šljap, šljap, gaz, gaz.. mislim da ću ih bratu ugurati u uši dok spava, a poslije mu ih vaditi sa usisavaćem.. nosio je moju košulju i zaflekao je.. i moju curu  pohotno gleda..spavaj mirno gade..

svakih par stoljeća, čistim svoju glavu, onako temeljito..uđem ja tako u nju sa močo krpom i perem, perem, perem..naravno uz pjesmu, narodnog benda Pink Floyda..dok na drugom A peronu stoji vlak za Koprivnicu i Budapest..i njega je jedna kolegica po struci prala, prala i prala..bilo komu krivo ili drago, meni je krivo.. smetaju me dlake u nosu i papirići na podu. ružno je vidjeti nered i stoku..ljepša je Anja Alavanja, pa čak i ja dok se izdepiliram i odem u velnes centar. jednom sam se glasno nasmijao, ne znam koji dan i koji je bio razlog, ali sjećam se toga kao danas..a danas mi je dan za kurac..danas, je juće od sutra, danas je sutra od juće i danas je danas, od danas. čekam noć da odem u park i pokazujem curicama svoje spolovilo..hihihi, to me pali, kad se one hihoću i straše..možda jednom izdam knjigu, avanture budalastog egzebicionista..izdajica sam po prirodi i društvu, mogao bih ja to. baš si mislim kako su nastali sexi telefoni..kao nadogradnja u crkvi kod ispovjedi..svećenik sluša, a puk se hvali..svećenik drka, a labilne i jebe.. više volim sexi telefon nego svećenika..izvini svećeniće, nije ništa osobno..samo ti jebi svoje stado..ja sam crna oFca..i puno sam ti više prestar..bojim se samo brđANA.. i znam šta ti znaće oni vapaji...dovedite mi malene, oni su moje stado..oni su nevini, čisti...nisi ti bedasti..i ja bih tako..

jednog dana zaželio sam da uđem među obićan puk..da vidim kako žive normalni, siromašni ljudi..oni šta se vozaju u tramvaju, ili sami bez svog šofera u malim limenim ljubimcima..obukao sam neko staro odijelo, poružnio se i iskrao iz svoje velebne vile na ulicu..bilo mi je malo čudno da idem sam, bez svojih tjelohranitelja.. radoznalo sam zagledavao te ružne siromašne ljude, svi se nekud žure..čovjek bi pomislio da im je vrijeme novac i da su bogati.. neki jedu neke bljak sendviće na klupi, piju jeftino pivo ili žesticu. pljuju na ulicu, bacaju otpatke..onda dođe ružna faca sa odjelom komunalca i to sve pokupi. istrese šmrkalj iz nosa, uzme komad salame iz koša i pojede do kraja..cigan tuće ciganku i djecu, valjda nisu dovoljno naprosili novaca..a svi smrde, užasno smrde..smrad me otjerao od njih..smrde na zmazanoću i ubogost..zgadila mi se njihova bijeda..uzeo sam vreću novaca, pobacao po ulici nek se raja veseli..ali tek sam tada vidio kakve su svinje..potukli su se do krvi, izdrapali novac od pohlepe. mobitelom sam pozvao tjelohranitelje i samo kratko rekao..pucaj po toj bjedi, živciraju me i gade mi se..i bi tako..dečki su ih popucali..ako vidite još gdje kojeg siromaha javite mi...nećeš više sirotinjo trošit dragocjeni kisik, šta imate živit bez novaca. i naravno poanta ove priče je..nemojte biti siromašni, bolje je biti bogat..nemojte biti ružni, ljepše je biti lijep..i nemojte imati maloga..oni sa velikim su face...

imao sam svoj pješčanik u dvorištu..došli peseki i mace i zasrale mi ga..došla oluja i raznjela mi pijesak..velikim tužnim okicama sam to gledao i plakao kao kiša..i kantica i lopatica mi se zagubila.. onda se u meni probudio gnev prema svima onima koji su protiv mog pješčanika..naručio sam 3 kubika dravskog pjeska. to mi je dovezao Joža iz Hampovice sa svojim zelenim Tamićem..rekao sam mu nek mi ga istovari u dnevnu sobu..malo se čudio, ali ga je ipak skipao tamo...sad imam svoj pješčanik, ne sere nitko po njemu, oluja mu ne može ništa...sad je samo moj...samo kako da to objasnim majci kad se vrati kući sa posla..imam još 15 minuta da smislim nešto..to je puno vremena...mogu ja biti uvjerljiv kada treba..za svaki slućaj sam si iskopao grobeka u vrtu..ovisi jel se majka vrati pijana ili samo normalno neuračunljiva..ima li tko pješčanik u dnevnoj sobi ili kakav izgovor, da ne razbijam glavu..mogu fučkat za to vrijeme ili se našminkat.  moram si sredit trepavice pod hitno, želim onako tamne darkerske.. možda me majka ne prepozna..

odmah sam znao tko je ubojica u onom filmu..sve ih je zavarao osim mene..od početka me je taj lik nervirao..fuj, oduran je..a nitko da sumnja u njega..i na kraju se izvukao nekažnjeno. uzeo sam one kokice što su mi ostale, prosuo nekoj babi u krilo, zalio je coca colom i ljutito izašao iz kina..neću ja više u to kino da mi netko plati..i kakvu poruku sad taj film šalje..da se zloćin isplati..zloćin je gledati taj film.. dobro da sam sreo ona dva klinca u parku i na njima iskalio svoj gnev..baš mi je trebao netko slabiji od mene da se ispucam..a poslije sam umra od smija. stao sam cipelom u nečiji drek..to me tako nasmijalo da sam zaboravio na film i otišao na sladoled..a tamo je bio veliki red i mali ne red..u redu su bili, Talični Tom, spužva Bob ckockani, Elvis, Radojka Šverko, mama od poštara, susjeda Zlata, jedan peso i moja bivša..ogadilo mi se sve opet i na brzinu sam povraćao u vrećicu..povraćetinu sam ponio kući, kad budem gladan da ne kuham..a neki blesavci bacaju povraćetinu..ima nas svakakvih..

kao mali sam se naučio mjenjati oblik i tako mi je to ostalo do danas.. mogu da se mjenjam u bilo što poželim. u spužvu, u ladicu od ormara, u pincetu sa kosim nagibom, u zatelebanog glupana, u škatulu za jabuke, u bure, u tipku enter, u traktororsku gumu, u Toše Proeskog, u Elvisa, u pajser, u pasiranu rajćicu, u ringišpil, u sandale muške br. 45, i u pičku materinu...ma mogu još u svašta, ali mi ne radi mašta i više mi se ne nabraja, sad mi se jede špek sa lukom i 5-6 piFa..želim da sjednem na punu gajbu piFa, ispred neke prometne trgovine, onako dlakav i znojan, da se nažderem seljačke hrane, da se naločem i zapišam okoliš..da dobacujem lagano odjevenim curicama, pri tome se dirajući za svoju nabreklu muškost. da zavirujem mladim mama u dekolte, gdje su sise pune mlijeka i izazovno strše u zrak..kad mi sve to dopizdi, da se lijepo obućem u odijelo od managera, uzmem duplenjku i popucam nekoliko prolaznika..da ne kažu da samo sirotinja puca i radi svinjarije..zakaj i ja ne bi bio jednom u novinama, skupa sa svojim žrtvama u crnoj kronici. samo oni to neće čitati, a ja hoću..mogu u zatvoru naučiti sva slova..ne izgleda mi to nemoguće..pa mala djeca znaju čitat..

baš sam blesav kad mi je dosadno.. stojim na ulici i brojim prolaznike, ali samo svakog onog kojeg pogodim sa pračkom i koji zacvili onako elegantno..ne volim one koji cvile, jao, jao, buba me.. pa tu nema stila, takve ne brojim..gade mi se..onda ih bodujem i proglašavam pobjednika.. količina krvi je dosta presudna u tom natjecanju, ako dobro cvili, a nema krvi to mi je sumnjivo i dajem malo poena..da ih malo natjeram da orginalno kukaju, stavljam u pračku oštre željezne komadiće.. kad te to pogodi, ne možeš simulirati..ima da cviliš od srca i kako treba..jednom sam imao dvoje sa istim brojem bodova..presudio sam tako da sam ih obojicu ponovo pogodio u oko..poslije mi je bilo lakše odlućiti..nije lako na sebe preuzeti takvu odgovornost, lako možeš nekoga povrijediti i staviti ga na drugo mjesto..a to nije lijepo..treba biti pravedan..a ja za sebe znam da sam pravedan i nepotkupljiv..moš ti plakati koliko oš, ali bez krvi ti ništa ne vjerujem.. nekako mi se ova prostorija ćini širokom, izgubljen sam u njoj. osjećam se malen..moram si malo izdužit noge, povećat obujam tijela i nacrtati le mustač..na slikama mi brkovi dobro stoje..morao bih si izvaditi i čačkalicu iz oka..nabila mi je jedna bezobraznica, kad sam je na silu drpao u parku..slijedeći put ću je probat drpat bez sile..možda ne voli u troje..

a dan je bio kao i svaki drugi ili treći dan, onako za kurac..ja sam stajao na jednoj nozi i to onoj drvenoj, i lagano sam se dirao za jaja..tišina se zavukla u svaki kutak sobe, probao sam je istjerati,.iš, iš, iš, tišino, jeba ti se ja sa mamicom..ali nije išlo, odustao sam i nastavio češkat jaja.. zna to biti zabavno..s ušima sam klepetao, klepetao i klepetao..poslije sam to sve utrpao u jedan DŽĐak i ugledao jednu trudnicu kako šeta prema meni. bila je svjesna da je trudna, jer se držala za okrugli trbuh..samo sam joj prosiktao kroz zube..zakaj si trudna, bestidnice jedna..srami se..šta to uradi od sebe. posramila se po lijevoj ruci i malo po haljini, onda je snažno prdnula, uzela kuhinjsku krpu koju je nosila sa sobom i obrisala mi nos..to mi se jako svidjelo pa sam zaskvićao. skvik se pronio Smičiklasovom ulicom pa sve do jedne nove ulice, najstarije u gradu, u kojoj živi moj netjak. u toj ulici sam jednom izgubio bure, palo mi iz auto prikolice..zaželio sam se tog bureta, lijepe uspomene me vežu za njega..a život zna ponekad biti oKRUTan..jebem te živote, slijedeći put ulazim u život sa zapadne strane..kako sam ovo dobro rekao, kao da ovo nije moje..opako sam dobar..

probudih se ja danas sa strašnom željom da živim...i bi tako..krenem do kuhinje na wc..jer meni je školjka od wc-a u kuhinji..nisam standardni tip.. dok kuham kakam  i obratno. kad ono, sve neki blatni tragovi po hodniku i kući.. odmah sam se sjetio priča o serijskom ubici koji ostavlja svoje tragove i poželio sam da su to njegovi tragovi..tako bih nekoga mlatnuo zbog toga, a on mi se ćinio idealnim za to..tražim ja njega i zovem, ubico serijski, javi se..neću ti ništa, ajde samo da malo pričamo..zavirio sam u svaki kutak sobe, samo na tavan nisam išao..tamo se plašim ići..kad sam kupio kuću, ljudi su mi rekli da su gore duhovi i da plešu svaki dan Kan Kan. ja to nisam vidio, i ne želim. koga zanima ples duhova..umorio sam se od traženja, sjeo sam na kovački kamen, naoštrio sretnu sjekiricu i podsjekao si nokte na rukama i nogama..pri tom sam ostao bez nekoliko prstiju, ali što će mi ih toliko.. otvorio sam piFu i zaželio da je sad kraj mene Severina. svašta bih joj  radio po sisama, ako je zanima nek dođe da vidi..jes čula Severina..ja bih da te jebem..ako bi i ti isto, poduzmi nešto, ne očekuj da ja uradim sve.. imam i ja svoj poNOS..

cijela južna tribina je skandirala nešto na bolivijskom jezikom..nisam ništa razumio i za to me bolio kurac..sjedio sam doma i ubijao vrijeme. vrijeme u je u samrtnom hropcu uzdisalo, a ja sam ga i dalje ubijao..vidjevši to sa strane, neka prolaznica me  zamolila  da i nju tako lijepo ubijem..ne budi lijen, ubijem i nju nekoliko puta..po izrazu lica koje sam gazio, ne bih rekao da je uživala, ali ja jesam.. obukao sam nove čizme i bio sam si lijep..u predjelu desne ruke mi je zavidnom brzinom rastao jedan masni čir. brzina rasta mu je bila matematičkom formulom zadana..znao sam nekad tu formulu rasta prišta, ali sam zaboravio. od početka mi u ovoj priči nešto ne štima..vraćam se na početak i započinjem ovako..idite na kraj texta,  jebite se i množite.. a na kraju piše, mrzim ponedjeljak i moram delati.. gadi mi se vlastiti posao, a danas moram raditi i tuđi.. neka crkne rad...budimo realni, Ćiro je ipak peder.

Tarzan ima mamu, ali nema tatu, Supermen je siroće. Betmen je oduvjek veliki..Zagor Te Nej bi mi bio smiješan kao klinac, a smiješan mi je i Rodny Trotter.. kad obućem sandale, osjećam se ugodno, ali ne tako kao dok jedem šniclu i dudam piFu. zato sam prošle godine kihnuo u samoći, a nitko mi nije rekao na zdravlje..osjećao sam se napušteno i to me punukalo da se gnušam nepravde..od toga dana obavezno kupujem TV vodić, ali ne čitam ga..ima neka nepoznata slova, slike su ljepše..zato si ja kupim slikovnicu za odrasle..tu ima sissssa.  to se isplati čitati..kupite si jednom, ako niste škrti..javila mi se djevojka preko Arene, možda padne svadba, a možda ne..smeta me kaj vatreNI nisu u finalu, treba mi razlog da se napijem. gdje da sad nađem razlog..ispod kauča nije, možda na kauču.. imam osjećaj da mi se netko nastanio u glavi, kao da još neka osoba egzistira u njoj..kad se opalim čekićem po glavi, jebaće ježa taj u meni..i tak, petak je..valjalo bi nešto jebat..

nađem ja u oglasu reklamu DŽirlo  knjige, kako čitati misli u 7 lekcija..ukradem baki iz čarape nešto noFaca i naručim ja to..na vrata mi zakuca DŽirlo djevojka i isporući knjigu. zgrabim knjigu, njoj nabijem nogu u guzicu i brzo čitam..pročitao sam samo 6 poglavlja, u sedmom su bila neka slova koja još ne znam, pa sam odustao. izađem na ulicu i ide pičon prema meni..mislim,  jeba bi je da mi da, ma jeba bi je i da mi ne da.. dođem do nje i opalim joj čušku..pizda materina i tebi,  kažem. i ti si prasica, ružna i mesnata..ova se čudi ko picek glisti..kaj misliš da ne znam kaj si misliš o meni..imam ja DŽirlo knjigu..pičon zaplače, a meni bi ža..izvadio sam svu ušteđevinu, platio joj sladoled, kupio roza bicikl, uloške Olvejs, lizaljku sa Fučkom, papriku Baburu žutu, salatu endiviju, dvije glavice, sir Podravec,  kupio roza Golf, novi ispod čekića, onaj od 10 kg. kupio joj vikendicu na moru..no ona je i dalje plakala. a ja sam i dalje kupovao, ali ona nije prestajala plakati. i tko zna šta bi bilo, da nije prošao šleper preko nje..jedan kamionDŽija je drkao za vrijeme vožnje i pokupio nesretnicu..u ovoj priči ima poanta, a poanta je da se misli ne mogu čitati, bolje je uhvatiti dotićnu osobu i mučiti dok ne prizna kaj misli..ako se to dobro uradi, priznat će i ono kaj ne misli..još ako uhvatite Turčina..