hodam kroz zidove

šetam ja tako sa velikim kišobranom od coca cole, a promjer mu je 3x3, tirkizno zelene boje, ofarban u žuto,a prevladava plavo.. volim da me se zamjeti..kiša lije, vjetar puše, tamo negdje u đungli majmun jede svoj drek, a mama mu iz krzna vadi kukce i ždere. putem sretoh curetak bez kišobrana, ponudih joj neka se poveze ispod moga..stisne se malena uz mene, a meni se odmah digne.. da je ne silujem, brzo započnem neki razgovor o nogometu, da ne mislim na njene jedre sise i mlađahni pićić..i tako mi počeli kako je Ćiro peder, Mamić je peder, Sanader je peder, Ciganović isto, i posvađali se oko Slaven Belupa..njoj se igra Slaven Belupa ne sviđa..kad sam joj odvalio trisku, ruka mi je utrnula.počeo sam skakati po njoj, pjena mi došla na usta, a bome i njoj..i kad je shvatila da Slaven igra dobar nogomet, opet smo si bili dobri. zagrlili smo se i zagugutali, sex nam je bio fenomenalan.. upravo mi sad mama kaže da se to nije desilo, da sam u to vrijeme bio na dodatnoj nastavi, i da sam ja jedan ok.dečko. ni lošiji ni bolji od ostalih.. to me toliko razveselilo da sam odmah napisao blog, i to onako preko reda, ispred svih i sa lijevom rukom.. inaće nisam vam rekao da sam dobio nagradu za najboljeg slušatelja radija, najboljeg gledatelja tv-a, i za najbolju publiku na koncertima..uočili su da sam u svemu tome najbolji. još moram biti najbolja publika na nogometnim utakmicama, možda me nagrade s nekim kurcem više..

siromaštvo je svugdje oko nas.. znam da postoji, nije to kao Amerika i crnci, to ne postoji..ne volim zatvarati oči pred time..nekad nekome i pomognem..samo kad je to jako teško i neugodno, za onoga koji to treba..ponekad te neka scena zna dirnuti i ganuti.. baš neki dan sam u trgovini na kasi, bio iza nekog siromašnog bračnog para..po izgledu vidim da su jadni, ne odveć bistri..a takvi su kakvi su..sa njima je bila curica od nekih 4-5 godina..bila je slatko dijete, dojmila me se.. a u košari su jadni imali kruh, mlijeko, ulje i neki sok..broje neki sitniš gdje je bilo više žutih novćića neg bijelih i razmišljaju šta će izbacit iz košare..a djevojćica izvadi par žutih novćića i veselo pruži roditeljima, evo mama uzmite moje, neću si kupiti kocoladu..a jadna nije imala 2-3 kune u sitnom.. ta me scena tako ganula, da sam htio malenoj dati 100 kuna..ali bilo mi neugodno..još sam dugo gledao za njima, i dvoumio se da im nešto dam..ali nisam..žao mi sad..teško je to, da se netko ne bi pred svima uvrijedio.. ponekad sam ljut, na ovu vlast, državu..nije štos u HDZ-u. SDP-u. svi su isti i loši..štos je u nama ljudima, što im dozvolimo da to rade iz nas.. vrijeme je za nekog junaka, i Superhik bi dobro došao.. možda obućem tajice, možda odglumim Robin Uda na biciklu.. možda se samo nastavim i dalje zajebavati, a tamo neka djeca neka i dalje žive siromašnim životom.. i ja sam tako živio, rado bih da im pomognem..ali tko sam ja, jedan obićan bedak.. ipak želim nekome pomoć..samo moram preći s rijeći na djela..slobodno me osudite, ako ste manje kriFi nego ja..gdi je tu crkva, don Anto Baković budala, množite se rvati, plaćajte državi, udjelite crkvi, a vas tko jebe.. jeba im ja mater svima, i crkvi i vladi. puna su im usta parola, a to nije za jest..i sad ti gladan, maši zastavicama..dao bog, da su svi gladni samo sisa kao ja..mada bi i to trebalo kažnjavat, one koje imaju sisa, a ne daju. glad je glad..ma rađe ću zažmurit, što ne vidim, ne postoji..

mislio sam napisati nekaj lijepoga i tužnoga.. ali nisam, ne želim da netko plače..a da napišem nešto veselo i smiješno, može netko umrit od smija..zato sam samo sjeo na jedan od najboljih čovjekovih izuma, Fotelju.. zauzeo sam mislilačku facu, i zagledao se u jednu točku na zidu..to sam već jednom radio, imam iskustva u tom.. gledam ja točku, gleda ona mene..šuti ona, šutim ja..malo mi bilo ne ugodno, taman krenem da se zacrvenim, kad odjednom progovori ona. šta je Habi, šta me milo glediš..jel me ljubiš.. ma ljubim te budalo moja mala, ali sam stidan. oš da te zagrlim..zagrlismo se tako točka i ja, jedan topli zagrljaj, a mogla je temperatura biti oko 99 %, jako blizu vrelišta, a opet daleko od Požarevca..isplakasmo se od sreće, obećasmo si vjećnu ljubaF i nešto kranjskih kobasa, a možda i ljetovanje za dvije osobe, tamo negdje gdje putuju zaljubljeni. tko zna možda bi se još i podrpali, da se nije javila jedna druga točka sa zida..dobro priznajem, i u nju sam se znao zagledat, al neću to priznat ovoj točki.. tko nije vidio ljubomorne točke, taj nije vidio ništa..poželih pobjeći od tog ljubavnog trokuta, ali tad me ponjela muzika i zaplesao sam ples Bantu crnaca..i nikako smirit noge, evo i sad cupkam na mjestu, a u glavi ratnički bubanj..jel i za njega treba Calgonit..koje su to priče za naivne..teška voda..hihi..

jutros vam ne budem nikaj napisal..zasra sam se..imam proljev tri dana i stalno trčim do grma, preko puta moje kancelarije..ja ne serem na wc-u..ne želim svoj drek bacati uzalud..ovako zagnojim biljčice i dajem ono što im treba..malo mi je bed kaj nemrem jako stenjati, jer stalno netko tuda prolazi..ali ja se onda jako nakašljem, da ne bude sumnjivo..guzicu po starom obićaju obrišem u travu, samo se malo potegnem s njom  po travi..jednom mi je tako puž osta u gaćama..a kolegice s posla se uvijek sjate na prozor da vide kako ja to serem, a ne mogu ništa vidjeti, grm je tako gust da ni ja sebe ne vidim. zato im ja podnesem slikovit izvještaj, kakve mi je boje bila kakica..svršavaju od mog opisa kakice. zbog opravdane brzine nisam u cijelom blogu spomenuo sise..evo sad ću ga malo uljepšati i napisati siseeeeeeeee...ako vas zanima kako sam srao, nazovite me na mobilni bla, bla, bla, aparat, kad budem dostuPAN  PIFO..

moram priznati da imam fobiju..u stvari ne moram priznati, ne misli me nitko zbog toga klati, kao moja baka piliće.. imam fobiju kad netko hoda iza mene..još dok mi gazi po sjeni..naježurim se i popizdim..nekontrolirano se počnem ponašati i to me stanje drži nekih 38 min. 45 sekundi i 67 stotinki.. za to vrijeme koljem, vadim oči, skačem po mokraćnom mjehuru dotične osobe koja je hodala iza mene..znam da jadNIK nije kriv, ali nisam ni ja kriv.. i ja sam jadNIK..poslije tog vremena se nićega ne sjećam..opet sam dobar i mio dečko..takvo ponašanje ima i jedan moj prijatelj..no on je plod ljubavi ružnog oca i još ružnije majke, tako da to nije plod ljubavi, nego neki isprdak. jednostavno rečeno ružan je, ogavan..i ja za sebe mislim da sam ružan..nedavno sam to shvatio..recimo idu tri ženske, dvije dobre i jedna ružna, i uvijek me zagleda ona ružna..ide mladi komad i stariji, i opet me gleda stari gabor..formula je jednostavna, i ja sam ružan..kao beba sam bio ružan, nikad nitko nije rekao, vidi kako slatko dijete.. svi su govorili, pfuj, pfuj, bljak, bljak, išš, išš, moje nije.. prosto me ružnoća boljela..vjerojatno sam i kao spermij bio ružan. idem zato na piFu, gajba piFe mi čini ružnoću lakšom.. i još sam si dozvolio da ostarim, a u pizdu materinu, na mene se sve lovi osim love i dobrih komada..idem uzeti špahtlu i istrugati starost sa svoga lica, uzet peglu i ispeglat bore, pustiti kosu, dugu i sjajnu, osvojit vlast i vratiti vrijeme u 80-te. mogu ja sve to, stvarno mogu..

kaj ja znam, budimo realni, mislim da se more pješke ne može proći.. ja sam jednom probao i pazite ljudi kaj vam budem rekao.. more je jako duboko. to si ne možete ni zamisliti kakve su to duboke dubiNE. čak i plitke dubine su duboke dubine. moj tata kopa bunare, ali mi uvijek kaže, sine, rađe budi portir nego mornar..mornare žene varaju, ma varaju i portire, ali si dovoljno blizu da zakolješ i jedno i drugo u tom slućaju.. Fala ti tata, sve kaj znam nisam od tebe naučil. jednom mi je tata priznao da me zamjenio u bolnici, jer njegov pravi sin je puno plakao i imao je malog pimpeka. dok nitko nije gledao, mene je ugurao na njegovo mjesto, jer nisam plakao, a imao sam velik pimpač...to čak ni mama ne zna..a mama mi je opet rekla da je moj pravi tata, upravo onaj tata, za čije me dijete tata zamjenio. a babica koja je taj dan radila, je slavila stiskanje svog prvog prišta i napila se kao prasica..poslije je rekla da je sve bebe pomješala i da ne zna čije je čije dijete. doktor koji je slućajno bio trijezan taj dan, opet tvrdi da se taj dan, nije rodilo ni jedno dijete.. ja čisto sumnjam u sve to, i mislim da je moj tata neki Viking..možda odem u Norvešku i potražim svoje korijene, ako nisu duboko pod zemljom, a možda si samo ispletem Vikinške pletenice i uzmem ime Bunar Soonn, odem na proščenje i kupim si sjekiricu i mač..fakat je to more, veliko i duboko. bez velike sile, ne idite na more..ako već morate ići, uzmite plivalice..pustite neka Čehi idu prvi..

i tako sam si ja konačno kupiJO kamiJONA. i to 2. 5 tona Tamića..onako lepe zelene boje...malo me jebe getriba, nema treće i prve brzine, ali kaj ti opće treba toliko brzina, ne mislim s njim na trke ići..napred na staklo sam si staviJO pločicu sa svojim imenom, JOŽA.. i anlaser me zajebava, vjerojatno bendix ili četkice, pali samo na guranac, zato ga uvijek parkiram na nizbrdici i stavim ciglu pod kotač.  dobro je kaj je dizelaš, pa točim lož ulje, a lož ulje kradem..natovaril sam ga sa šoderom (šljunak) i tako se vozim  po selu.. svako malo si stanem kraj lokalne birtije i onda se frajerišem s njim..kak ti sam ja veliki gazda i dobra prilika za ženidbu..mam su me cure počele drugačije gledeti..mada stalno vozim jednoga te istoga šodera, nemam ga kome prodat, ali bitno je da glumim, kao da stalno vozim i imam posla..još si moram dati oglas prek radiJA da vozim i selidbe..brat bratu,  jednoga dana mi mora posel krenuti. kad se malo obogatim, odmah kupujem većega Tamića, onoga od 5 tona. zato budem pričekal i sa ženidbom, nebi se štel sad oženiti na brzaka, s nekom polovnjačom, gda bude veći kamiJOn bude i bolja žemskinja..još bude selo čulo za Jožu..ne budu se oni meni više smijali..ja sam pravi kamionĐIJA..

u jednom od prošlih života, ja sam se oženio za indijanku iz plemena Šošoni. djevojka se zvala TAKAHANKAPOKAMOTALUMITODAVATALULI,  a svi smo je od milja zvali skraćeno,  TAKAHANKAPOKAMOTALUMITODAVATALULI. bila je lijepa kao, hmmm, ma kurac je bila lijepa...tako sam barem morao govoriti pred njemim ocem. u stvarnosti je bila ružna kao i cijelo njeno pleme. upoznao sam je preko interneta, na iskrici..možete si misliti kako je bio spor internet te 1867 godine..poruku su nosili jahači Pony West company. privukao me njezin NIK, traži se bludNIK, a moj NIk je bio konjaNIK.. lagali smo oboje u profilu i nismo bolje zaslužili....kaj da vam pričam, jesam se najebal, kaj je, je..imala je debele cice, grijala me s njima po zimi, hladila po ljeti. kad sam bio u opasnosti, smradom iz pičke je tjerala neprijatelja. kuhala mi prala, bila je ok. ženska..ali ja sam ipak jednog dana uteka..naime, izdao sam konjici cijelo pleme. nemrem si pomoći, jako sam pohlepan i pizda od čovjeka..zašto je to važno.. ja sam sada uspješan manager, imam krasnu ženicu i djecu..radim u ministarstvu, i neki dan sam vidio oca od moje drage TAKAHANKAPOKAMOTALUMITODAVATALULI.. zvao se UMPAH PAH, pojavio se kao prodavač knjiga..još uvik obožava vatrenu vodu i skalpirat..bojim se, kad će mi zakucati na vrata. a bio je opaki poglavica, strašno je mučio neprijatelje..ako se pojavi na iskrici i pita za mene, pravite se da me ne poznate..plizzz, nemojte me odati, HABUCIBE je ime koje su mi oni dali. evo neću vas više gnjaviti glupim blogovima..priznat ću vam koliko imam nikova, sve kaj tražite od mene..spasite me, moram preživjeti, u slijedećem životu ću biti precjedNIK jedne velike države..povijest se ne smije mjenjati, zbog par zavidnih iskričara..

šetam ja na posao, brzinom od 12. 67 km na dan. dosadilo mi pa počnem skakutati na jednoj nozi, zato što samo jednu imam. iznenada put mi presjeće crna mačka.. kaj sad, da čekam ili idem dalje..ma idem dalje, nisam praznovjeran, ja sam punovjeran..to su gluposti, nebu mi se nikaj desilo. samo kaj sam to pomislio, zapela mi drvena noga u pukotinu i padnem na nos. dignem se sa krvavim nosom i nacerim, hahaha, ako je samo to, dobro je..dok sam se cerio, upala mi golublja kakica iz zraka, ravno u čvalje. a u pizdu materinu, idem se vratiti gdje je prošla mačka. idem odvrtiti film. krenem natraške i upadenm u rupu i kroz rupu u jedan Spilbergov novi film. a tu je bilo svačesa, gusjenica od 27 metara, puž od 13 m,  kišna glista, od 56 m. wc školjka za lijevo guze, maskara iz Maybillina, tri debela njemca, ušna resica od nekoga, čunjoglavi, riboglavi, Slavica Cukteraš i još nekaj velikoga i nekaj maloga, te nekoliko iskričara.. ja sam od nekud izvadio opaki gan,  sve popucao i vratio se doma u kinderbet..mama mi obrisala guzu i dala flašicu, a ja sam za gugutao, gu, gu, gu, gili, gili, digao nogice i gledao na tv. napeti turnir u šahu..tamo negdje u nekom selu, jedna je muha zunzara dosađivala nekome, ali ne bih ja pisao o tome.. mene se to ne tiće..ja pišem o sportu.

kiša pljušti, orao kaka u zraku, prasica doji mlade prašćiće,  krava je uganula nogu, no ima ih još tri, ali zato ima puno sisa, bem ti miFa, koliko krava ima sisa..?? ja bi oženio kravu, možda i budem, vidjet ću kaj starci misle o tome..ja se uparavo šetam, ispod svake ruke nosim po jednu glavu od Talibana..unutra se ugnjezdili oni bijeli debeli crvi, ukusni su..no moram paziti na svoj izgled, malo sam ugodno prepuNJEN. imam nove seljačke čizme, ostavio mi dida koji je umro naprasnom smrti. kurve su ga došle glave, a ja čizama. moram do susjednog sela, u našem selu nema groblja..volim plesati na groblju, jebe mi se kaj je muzika loša..moje su noge lagane i kao da lebdim kad netko svira, samo vas molim, stvarno molim, svirajte mi, jesen stiže dunjo moja, a meni fali dobra dojka..

sjedim i slušam pjesmu, na brigu kuća mala, na njoj su prozora dva. pjeva mi se u sebi.. no mnogo sam lijen, da pjevam u sebi, zato tražim neku pevaljku, da mi pjeva u meni dok slušam, i da mi zapisuje misli.. imam fine duge prste, mogao bih da sviram, a mogao bih da diram, kartam, slikam ili kradem..izabrat ću ono što je sad u modi..sad mi pala na pamet ideja.. jebate što to boli, kad ti nešto padne na glavu. uvik me zanimalo, tko baca te ideje i zašto baš na glavu. a ideja je ta..tražim curu, raskošnu, bujnu, prsatu, guzatu, lijepog lica, ne mora biti prekrasna.. ja bih je crtao, a ona mi pozirala..zvao bih se umjetničkim imenom recimo mazalo, i sve djeve bi žudile da ih ja razgolitim i ovjekovjećim na platnu..postao bih besmrtan ja i moja djela. a možda bih i jeba koji put, ili barem drkao iza platna, dok me moj model ne vidi..svršotina je dobra za mješanje boja, od nje boje imaju poseban ton. no sve je to samo san, realnost je ta, da ću opet drkat doma sam..imam novi usisavač, pa kad ga gurnem unutra i stavim na turbo..imat ću osmijeh oko glave..poslije toga ću opet na iskrici glumit BIG jebača, bit ću nedodirljivi..bit ću faca. a za istinu, ne znam nabrojiti dijelove pizde..jel zna netko, da ne ispadnem bedak..mlad sam, ispred mene je dug, nepoznat put. ajde starci na odlasku, ispričajte mi mudrost života..

jupiiiii, ubio sam ga..konačno sam ga pospremio u vjećna lovišta..a sumnjali su u mene, kao ja nisam za to..jesam, ubica sam, ali ne sramim se..i mogu živjeti sa tim, ne bojim se noćnih mora..ne bojim se nikoga..ja sam čovjek koji je ubio strah u sebi..da je bio u bilo kom drugom, ja bih ga opet ubio..jednostavno sam takav čovjek..bog prašta, ja ne..ja pucam..ovo me sad malo podsjeća na špageti western, a bolji su mi špageti bolonjez..uhvatio sam se rukama za uha, podigao 3 metra u zrak i treskom bacio na zemlju..volim se tako samobacat u zrak i dolje. onda se uvijek okupi masa ljudi oko mene i ja budem važan..prije toga si zapiknem po 10 čačkalica u svako oko, da to lijepo izgleda..nos si probušim i u njega gurnem 13 viljuškasti ključ. mada kamionđije vješaju slike golih anonimnih droljica po svojim kamionima, meni je to neukusno. no jebeš kamionđije, oni su uspaljeni prasci. izvadio sam si novu zdravstvenu knjižicu, idem si razbit nekoliko zuba, da barem nešto iskoristim. visina snijega u Alpama se smanjuje, što nije za čudit, a možda i je. jebe mi se za to. jebe mi se zato, kaj mi se jebe..nekak mi se sve ovo ćini ne povezANO, povežite si sami..da vam možda ne bi ja..jel imate još koju muzičku..

konaćno sam se naučio gledat na sat i znam koliko je sati.. malo mi je dugo trebalo. bez muke prepoznajem mali i veliki cajger..nisam previše pametan. no od nedugo znam razlikovat desnu i lijevu ruku, uvijek sam ih brkao kad su iste.. ali sam zato jak..pobijedio sam na seoskoj olimpijadi u tučnjavi..smlavio sam ih sve od šale. ja sam se prijavio, jer najstariji brat koji je duplo jači nije mogao doći, pošto ga je mama prebila..sad se pitate kako je ta majka jaka..ma kurac se vi pitate, čačkate nos  i vadite žuto iz uha.. još da se sam znam vratiti doma, ma to bi bilo previše. to nitko ne traži od mene. a kaj budem opće doma, moji su kanibali, opasno je samo dok nemaju ništ za jesti..inaće smo fina obitelj.

uh što volem hodat okolo sa vaser vagom i  mjeriti jel sve u vaser  vagi.. mrzim kad je nešto na hero i odudara od sklada..smiješno mi je kad moj stric kaže strini da ima ružnu pičku i da joj je pička za kurac. ta koja pička nije za kurac..no pošto sam ja momak iz ovog kraja, zaželio sam se štrudle od trešanja, bez obzira što na spolovilu imam neko gljivićno oboljenje. zato uvijek mahnem rukom i kažem, ma pusti to, sve će to narod pozlatiti. jeste primjetili kako mi u zadnje vrijeme Sanader ide na živce..to je tako očito da ću mu opaliti čušku slijedeći puta. a Severini zamjeram to kaj se jebe sa svima, osim sa mnom..halooo Seve, kaj ja smrdim, jesam li nevidljiv..ako sam nevidljiv, idem opljačkati banku..baš bih se danas tukao sa nekim, ali sa nekim tko je duplo manji i slabiji od mene. da ga kinjim i šamaram. i pjevaju mi se ustaške pjesme, ali ne znam ni jednu..zato znam onu od trešnjevačkih mališana, ide majka s kolodvora..znate kaj, nekak mi nije dobro danas, možda sutra bude bolje, ma bude kurac moj..

jutros u 6 i 43 sam primjetio da je 6 sati i 43 minute..to sam lako saznao jer sam pogledao na sat i vidio da je 6 i 43. po ćemu je bitno to vrijeme, ni po ćemu..samo sam vam htio skrenuti pažnju na to nepravedno zapostavljeno vrijeme..ako mislite da me 6 i 43 zamolilo da vam pišem o njemu, varate se.. nije 6 i 43 takvo vrijeme. ono je skromno i samo zatajno vrijeme i ne bi nikad to tražilo od mene..o mnogim vremenima se već pisalo, ali o 6 i 43 nije nitko..zato to radim..želim ispraviti tu nepravdu. nisam ja sad neki svjetski junak sa letećim plaštom. ja sam samo maleni grbavi pajac koji vas podsjeća da primjetite nekad vrijeme 6 i 43. pogledajte i vi na svoje časovnike, možda je baš sad 6 i 43..ako jeste, zagrlite ga, primjetite ga, kažite mu neku toplu rijeć..ako nemate tople rijeći, hodam po kućama i grijem rijeći..mogu vam to uraditi, samo molim vas, primjetite vrijeme 6 i 43..pička mu materna, tad sam prdnuo i usrao se..