hodam kroz zidove

hodam nogu pred nogu, pa ne hodam, stojim nogu pred nogu, pa opet hodim..a cijelo to vrijeme nosim na glavi bure puno crnog vina, berba 1287 g. kad na uglu, sretnem gladnog i žednog policajca..jel oš kiflu, pitam ga ja.. ja bi kranjske kobase ako imaš..nemam, nis ti gladan kad neš kiflu. iza njega naiđe osjećajan policajac, hodao je kraj tužnog policajca, izmedju njih je bio policajac u sredini, a odmah do njega, nervozni policajac. gledam ja to u čudu, kad mene zaustavi nadobudni policajac..pita me jel oću puvat..ne, ja oću da mi daš potkupljivog policajca..malo se nećkao i onda mi ga na kraju ipak dao..stavim bure sa glave na zemlju, potkupljivi si odmah legne pod pipu i stavi mlaz na turbo..uskoro smo zajedno pjevali, ide majka s kolodvora, adija , dija de. a gdi je pjesma, tu se odmah stvori radoznao policajac, i policajac njuškalo..kad je sve vrvilo od drotova, osjećao sam se nelagodno..moja kriminalna prošlost, mi nije dala da se osjećam lagodno među njima..izvadim iz džđepa lopatu štihaču na napuhavanje, lupim svakog drota po tintari i zaplešem Užičko kolo..nikako zaustavit noge više, prestao sam tek kada je dojahao Koko BiLL, zvani deBiLL, i zapjevao meni omraženu pjesmu, o Suzana..taj mulac fakat, ne zna ništa drugo pjevat, a i to je pjevao loše..nabijem ja njemu zube u grlo, od toga se bolje pjeva..a Suzani sam i onako već nabio nešt drugo. drolja jedna, fufičasta..ja da imam maloga..nis ti onda maloga još vidla.
i ovo ne polušavajte kod kuće. jer se kod kuće kreči, sa jednom toplom bojom, mislim da je zelena u pitanju, pitat ću još nekoga, ne raspoznajem boje, ja sam DALTONist.

sad vi ljudovi rečite kakve su te žene kuje. kad se ženskoj na cesti pokvari auto, uvijek se okupe i stanu muškići da pomognu. i u svim prilikama, muški odmah priskoče u pomoć. kad sam ja jednom ostao bez benzina, prošlo je nekoliko žena i ne osvrnuši se, čak me jedna htjela pogaziti. pička vam materina, kujetine, nema ni mene više na pomoć ženama. jednom sam tako masturbirao u parku, prošlo je brdo žena i ni jedna da stane i kaže, evo ga, gurni malo u toplo, da ne moraš sam i ručno.
kad bi bilo obratno, svaki muški bi stao i pomogao djevi u samozadovoljavanju. mislim, kaj je tako veliki problem biti čovjek, makar si žena, i pomoći nekome u tome činu. žene, jebite se, niste fer i poštene, ugledajte se na nas i svijet će biti lijepo i krasno mjesto za život. samo nam vratite ono što mi dajemo vama i kako se mi ponašamo prema vama. zar je to tako teško.? i ovo ne pokušavajte kod kuće, počinje zima, i nema veze sa ovom pričom. sise su zakon, a ima ih tako malo, kao da su zakonom zaštićene.

već dugo hodam ja po zemlji, i kad se sad malo okrenem, onako iza sebe i šta vidim. nšta dobroga, sve zlo kaj mi se u životu desilo je došlo od žena. mrzim žene. dao bog, kojega nema, da ni njih nema. najviše su me povrijedili, oni koje sam najviše volio. ne nije to moj susjed Štef, kojega ne mogu smisliti ili netko nepoznati. uvijek te mogu povrijediti, samo oni koje voliš.
zato više ne volim nikoga, samo sebe, jer jedino ja to i zaslužujem. eto žene drage, sad znate zakaj vas ne volim, pušite kurčine, velike i male, zadavite se s njima, na moja vrata više ne kucajte, niste ni prije. kupit ću si puding od čokolade i neću vam dati ni malo, molite, kukajte, plačite, ništa od pudinga, to je samo za gospodina, mene. takođe nemate više pristupa mojemu pimpaču, niste ni prije. on je samo za mene i moju desnicu, izvini ljevica, nisi se pokazala efikasna i učinkovita. ako ovo čita neka Azijatkinja iz kišne šume i monsunskih kiša, znaj bejloputa ženo, da ovo nije istina, vas volim. vi ćete mi uvijek ostati, ne dosanjan san i želja. moja mržnja je uperena na Balkan i Europu. drolje bjelosvetske. i ja sam droljan, ali kod mene mi ta osobina nije važna i neko zlo. crnokosa djevojko sa Filipina, Tajvana, Japana,Vijetnma, Koreje, ionako ne znate Hrvatski pa ovo ne znate pročitati, baš ste blesave, ne znate Hrvatski, a to kod nas i mala djeca znaju. i vas treba samo Karati, samo se klanjajte i klimajte glavom, da gospodine. Konkubine, hmm.??

negda jako davno, davnije od davnina, kada su se palile vještice i vozio beciklin.
susjeda Štefa je optužila moju mamu da je vještica, samo zato da bi se spanđala sa mojim tatom.
u svemu je bila lošija od moje mame i mrzila je od malih nogu. smetalo ju je, što moja mama ima
veće cice, bolju guzicu, cijeli gornji red zuba, bez aparatića, zagriz,
normalan nos, a ne kao ona kljukasti, imala je ljepše cipele
od drveta, Jasena, u to doba to je bio turbo proizvod, u svim reklamama i na svim tv kanalima.
Štefi je bilo krivo i zato je otišla kod svečeNIKa i optužila ju da svake noći pleše vještičino kolo,
umjesto užičkog kola, da joj je urod na njivi i vrtu slabiji, jer to moja mati gazi i trga vrtni urod.
paradajz, kelj, kupus, vrući krumpir, igra se sa Teletabisima, i briše guzicu poslije nužde.
došla banda neuka, sa svečenikom na čelu, koji je baš taj dan jebavao malene na vjeronauku.
svezali su mamu i potjerali na trg da je užgu. ja sam vikao, mamice, jesi li ti zbilja vještica.?
nisam sine, vještica je ona Štefica, samo mene krivi za sve. stisnuo sam malene ručice i rekao,
pizda ti materina Štefice, ne buš moju mamu užgala, uzeo sam lančić oko vrata,
to su mi dali vanzemaljci, za slučaj nužde. i eto ti letećih tanjura i Aliena. laserom su sve prisutne
prepilili na pola, uskratili im zadovoljstvo dobrog paleža, cvrčanje ljudskog mesa i vrištanje na lomači.
ja sam im skromno i zahvalno rekao hvala, a dobra riječ, otvara sva vrata, koja mi nismo imali na svojoj
bajtici. pouka ove priče je da je Ibrahimović prepotentan, no dobar nogometaš. ali samo jedan je Messi.
i Ovo ne pokušavajte kod kuće, dosta je slavljenja tih poganskih običaja i grijanja oko vatre, mir koji
remeti, vještica koja urliče, kad se spaljuje. jecaj, jecaj, moj golube plameni, pa se ti zamjeri meni. bilo kome.?

paradajz, rajnglica, rajsnedl, fajngla, žlica, rajpetel, cirkular, pimpek, kosovo republika, zna se hdz-e, to su meni smišne riči.. ja se tome cerekam ko lud, toliko da mi se piša od smija. a nekad kad mi je jako sila pišat, pišanje mi u tom času, bude ljepše od ičega na svijetu..osjetim takvo olakšanje, bolje nego da drkam. isto je i kad mi se jako kaka i onda se pokakam, ma svršavam, bude mi tako lijepooo, ludilo..nekad mi kakica bude gusta, a nekad rijetka. mama kaže da to ovisi o tome koliko molim boga, a ja boga ne molim..molio bih se, ali ne znam kojem, jel Budi, Alahu, velikom Manituu, bogu sunca Ra, Isusu, i inima.. u dilemi sam pa se ne molim ni jednom..još su mi ostali nekako, ali onaj Islam, đihad, điha, điha, a sve 4 krute.. to je koma.. ljudi su stoka, pogotovo oni s istoka, većina ljudi na svijetu je zla, i loša..jel se itko zapitao, šta će tom bogu ako postoji, sav taj ljudski šljam i ološ..zar samo da ih užge u paklu.. zabavlja li to njega, zakaj si onda ne kupi veliki LCD ekran, full HD i gleda cijeli dan sport i pornjavu..ponekad mi se pjeva, zaustavite zemlju silazim. a kamo..? sve je to sranje, a nekad i sranje može biti lijepo..uvik uživa onaj ki sere, a pati onaj ki bude posran..i znate kaj me jako nervira, nacionalizam, veliki Rvati, Srbi, Slovenci, Albanci, Tungguzijci, Somalijci, Makedonci i ostali..to bih postreljao, svi smo od istog čovika, ali ne po bogu, jebem im ja njihovu podjelu na crne, bijele, žute, crvene, dvorište, ulicu, selo, banana republiku, i lubenica republiku.. nekima je više stalo do psa nego čovjeka..ali i ti sa cuckima će me čuti.. haug, ja sam svoje rekao. baš volim stavljati zareze, ali ne znam gdje, pa ih stavljam gdje stignem.? ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, jelte da su lijepi, ovi moji zarezi, zna li itko tako. sumnjam.? tako sam nekad sam sebi važan i pametan, mora to netko primjetiti, ili pucam.

sjećam se božića kad sam bio mali..tata je radio na štandu i prodavao karakter i osobnost, ono sve po 15 kuna..kako je to bilo malo da prehrani 17 članu obitelj, naveće je krao kokoši, bio je i kokošokradica..mama je bila sitna ženica od 127 kg. mila i draga..nju sam jako volio, ona me manje tukla od tate.. jednog božića, tata nam je kao i uvik na musavom zidu nacrtao ugljenom jelku i mi smo goliždravi sjedili na kartonskim kutijama i gledali u za nas taj prekrasan bor..ja sam grickao neki ogrišak od jabuke, star par dana i bio sretan..mama nam je pričala priče o siromašnoj djeci kojima tata nije nacrtao ugljenom bor i koja nemaju ništa za jesti..odmah sam uzeo koricu starog kruha, valjda od straha da se i nama to ne dogodi, nisam želio da budemo siromašni kao tamo neki..volio sam te božićne večeri. kad bi legli na pod za spavanje, brižna bi nas majka pokrila starim krpama i najlonom..mi smo se djeca ušuškala i veselo žvrgoljili, žvrgolj, žvrgolj, a tata, ako bi nas čuo da pričamo, samo bi nas opalio kajšom po leđima. ali mi smo uvik bili krivi..zaslužili smo to. onda bi tata sjeo kraj hladne peći, potegao iz demižonke pletenke i dugo u noć pio. pijan nije išao krasti kokoši, kaže da ih uvjek vidi duplo..jadni tatica, nije ni njemu bilo lako..e bila su to lijepa i topla vremena, na prekrasne Božiće. kaj mi sad vrijedi božić , uz veliku plazmu i sve ostalo..nema više tko da me bije, da me voli, fali mi to.. gdje si sada tatica moj..?? kotlokrpa, JEDIni. ne mogu zaspati punoga trbuha, kao što nekad nisam mogao praznoga želuca, a skoro nas je tata naučio da ništa ne jedemo, ali je prestao kad je umro najmlađi brat. od gladi, a sam je kriv, htio je svaki dan jesti. I ovo ne pokušavajte kod kuće, nema više toplih Božića. a sise za Božić, to je san snova.

šetam ja tako pustinjom..Sahara je zovu od milja.. vrućina, žeđ, sve me to mučilo..još me mučilo i to kaj Mađarska nema more, i kaj Mađarska radi samo do 21 h..jednom sam došao malo kasnije i bili su zatvoreni.. vođen tom mišlju, jurim puzećim korakom , kroz vrući pijesak.. odjednom usred pustinje, naiđem na jedna vrata.. jebate, kaj sam ja lud..od kud vrata u pustinji i kuda vode..da ne duljim, pokucam ja na ta vrata, nisam ih nogom razvalio kao pravi balkanez. vrata mi otvori portir, i pita.. kaj želite gospon..? ja bih unutra ako može i ako je unutra hlad i mokro.. može gospon, samo morate biti u kravati i odjelu, i operite se malo..pička ti materina, pa gdje da se operem..pa sve okolo je pijesak, jel ti mene pomalo prcaš:? kaj to mene briga gospon, pravila su jasna..ili budite čovjek kako treba ili vas ja ne pustim unutra..meni se zamračilo, uglavnom ovo dalje nije za one ispod 12 g. neprimjeren sadržaj. uskoro su lešinari kružili oko tog portira. ja sam ušao unutra, a unutra sam imao šta za vidjeti..odbor za doček me srdačno pozdravio..a tu su bili, spužva Bob, Zagor te nej, tata od moje kume, kuma od šogora i šogorice, mama od poštara, kuharica kaj samo palačinke zna ispeć, sestra od dimnjačara, George dabl We BUš, we ne bum, Clint Eastvod, John Vejn, jedan stari kombajn, Bambi i Ali baba sa 40 hajduka.. ignorirao sam ih i pročitao poruke..u jednoj je bilo, kako proći pustinju u šest koraka..e da sam to prije pročitao.. uštedio bih korak, dva, a to je u pustinji, mnogo. pustinja je desert, a čisto sumnjam da je kome, do toga deserta, ja bih rađe za desert, sise.

jednoć, na nekom mjestu, u nekom vremenu, neki ljudi i ja smo prepričavali svoje snove..svi su nešto sanjali i raspravljali kaj im koji san znači..samo ja jadan nisam ništa sanjao..ti neki ljudi, smijali su se meni, kako ja ne znam sanjati, da sam pokvaren, sa greškom i neka idem k doktoru da me popravi..a jadan kakav sam, nisam se znao dosjetiti da nešto slažem, da misle kako i ja znam i mogu sanjati..sprdali su se iz mene i ja sam pokunjeno napustio njihovo društvo, vjerujući da sam stvarno pokvaren kad ne mogu da sanjam..požalio sam se mamici, ona me ošamarila i poslala u podrum po ugljen, neka to sanjam..reko sam to doktoru, on me ošamario i neka ga više ne zajebavam s takvim glupostima..reko sam starijem bratu, on mi je obećao sanjat umjesto mene..onda jednog dana, točnije noći, ja sam konaćno usnuo san..bio je to san snova, majka svih snova, ali to nije bio moj san, nego od jednog starog pohotnika. svejedno, ja sam ga usnuo, makar nije bio moj, ali je bio pun sisa, golemih sisa, velikih ružičastih bradavica, malih čvrstih sisa, malih opakih bradavica i još nekoliko vrsta lijepih i manje lijepih sisa..uživao sam u tom snu..plakao sam kad sam se probudio, jecao kao malo dijete..odmah sam otišao do onih koji stalno sanjaju i ispričao im svoj san..jako ih se dojmio, svi su željeli sočne detalje, točan opis svih sisa i bradavica..a ja, ja sam uživao, konačno sam bio netko, netko tko zna da sanja i to dobro da sanja, nikome nisam priznao da to nije bio moj san, ali kad bih znao da sanjam, točno tako bih sanjao..jebeš snove bez sisa, jebeš život bez snova, ma jebeš sve to skupa, tko ne zna da sanja, ne može se uklopiti u društvo..a jakog mi društva, svi paze kaj drugi misle i kaj će reći okolina..a kaj je okolina, hrpa budaletina i sad da se ja ravnam po njima..jebe mi se kaj misli, Božo, Pavao, Mirko, Ivan, David Sonja, Zdenka, blogeri, indijanci Šošoni, spužva Bob skockani i ostali štrumpfovi, bitan sam, sam sebi i ja sam za sebe svijet..samo kaj ja nemam sisa, ipak ne mogu sam, ima li tko sisa za sirotana bez sisa, vraćam prvom ili drugom prilikom, ako ne budem pokvaren kao ostali, pa ipak ne vratim, ipak su sise, sise, a ja samo ja..

jednoć, na nekom mjestu, u nekom vremenu, neki ljudi i ja smo prepričavali svoje snove..svi su nekaj sanjali i raspravljali kaj im koji san znači..samo ja jadan nisam nikaj sanjao..ti neki ljudi, smijali su se meni, kako ja neznam sanjati, da sam pokvaren, sa greškom i neka idem k doktoru da me popravi..a jadan kakav sam, nisam se znao dosjetiti da nešto slažem, da misle kako i ja znam i umijem sanjati..sprdali su se iz mene i ja sam pokunjeno napustio njihovo društvo, vjerujući da sam stvarno pokvaren kad ne umem da sanjam..požalio sam sam se mamici, ona me ošamarila i poslala u podrum po ugljen, neka to sanjam..reko sam to doktoru, on me ošamario i neka ga više ne zajebavam s takvim glupostima..reko sam starijem bratu, on mi je obećo sanjat umjesto mene..onda jednog dana, točnije noći, ja sam konaćno usnuo san..bio je to san snova, majka svih snova, ali to nije bio moj san, nego od jednog starog pohotnika. svejedno, ja sam ga usnuo, makar nije bio moj, ali je bio pun sisa, golemih sisa, velikih ružičastih bradavica, malih čvrstih sisa, malih opakih bradavica i još nekoliko vrsta lijepih i manje lijepih sisa..uživao sam u tom snu..plakao sam kad sam se probudio, jecao kao malo dijete..odmah sam otišo do onih koji stalno sanjaju i ispričao im svoj san..jako ih se dojmio, svi su željeli sočne detalje, točan opis svih sisa i bradavica..a ja, ja sam uživao, konačno sam bio netko, netko tko ume da sanja i to dobro da sanja, nikome nisam priznao da to nije bio moj san, ali kad bih umio da sanjam, točno tako bih sanjao..jebeš snove bez sisa, jebeš život bez snova, ma jebeš sve to skupa, tko ne ume da sanja, ne može se uklopiti u društvo..a jakog mi društva, svi paze kaj drugi misle i kaj će reći okolina..a kaj je okolina, hrpa budaletina i sad da se ja ravnam po njima..jebe mi se kaj misli, Ranko, Pavao, Mirko, Ivan, David Sonja, Zdenka, blogeri, indijanci Šošoni i ostali štrumpfovi, bitan sam sam sebi i ja sam za sebe svijet..samo kaj ja nemam sisa, ipak ne mogu sam, ima li tko sisa za sirotana bez sisa, vraćam prvom ili drugom prilikom, ako ne budem pokvaren kao ostali, pa ipak ne vratim, ipak su sise, sise, a ja samo ja..

jednoć, na nekom mjestu, u nekom vremenu, neki ljudi i ja smo prepričavali svoje snove..svi su nekaj sanjali i raspravljali kaj im koji san znači..samo ja jadan nisam nikaj sanjao..ti neki ljudi, smijali su se meni, kako ja neznam sanjati, da sam pokvaren, sa greškom i neka idem k doktoru da me popravi..a jadan kakav sam, nisam se znao dosjetiti da nešto slažem, da misle kako i ja znam i umijem sanjati..sprdali su se iz mene i ja sam pokunjeno napustio njihovo društvo, vjerujući da sam stvarno pokvaren kad ne umem da sanjam..požalio sam sam se mamici, ona me ošamarila i poslala u podrum po ugljen, neka to sanjam..reko sam to doktoru, on me ošamario i neka ga više ne zajebavam s takvim glupostima..reko sam starijem bratu, on mi je obećo sanjat umjesto mene..onda jednog dana, točnije noći, ja sam konaćno usnuo san..bio je to san snova, majka svih snova, ali to nije bio moj san, nego od jednog starog pohotnika. svejedno, ja sam ga usnuo, makar nije bio moj, ali je bio pun sisa, golemih sisa, velikih ružičastih bradavica, malih čvrstih sisa, malih opakih bradavica i još nekoliko vrsta lijepih i manje lijepih sisa..uživao sam u tom snu..plakao sam kad sam se probudio, jecao kao malo dijete..odmah sam otišo do onih koji stalno sanjaju i ispričao im svoj san..jako ih se dojmio, svi su željeli sočne detalje, točan opis svih sisa i bradavica..a ja, ja sam uživao, konačno sam bio netko, netko tko ume da sanja i to dobro da sanja, nikome nisam priznao da to nije bio moj san, ali kad bih umio da sanjam, točno tako bih sanjao..jebeš snove bez sisa, jebeš život bez snova, ma jebeš sve to skupa, tko ne ume da sanja, ne može se uklopiti u društvo..a jakog mi društva, svi paze kaj drugi misle i kaj će reći okolina..a kaj je okolina, hrpa budaletina i sad da se ja ravnam po njima..jebe mi se kaj misli, Ranko, Pavao, Mirko, Ivan, David Sonja, Zdenka, blogeri, indijanci Šošoni i ostali štrumpfovi, bitan sam sam sebi i ja sam za sebe svijet..samo kaj ja nemam sisa, ipak ne mogu sam, ima li tko sisa za sirotana bez sisa, vraćam prvom ili drugom prilikom, ako ne budem pokvaren kao ostali, pa ipak ne vratim, ipak su sise, sise, a ja samo ja..

kažu Doturi, da su Trampa, Krampa izliječili stanicama iz fetusa (pobočaja). pa me sad jako zanima, da li bi KatoliBANi, ovi što se zaLAŽU za zabranu pobaČAJA, da obole od Corone. htjeli primiti taj lijek.?? onda ih to ne bi smetalo.. itekako bi uzeli, i crnog vraga da treba, samo da ne hropču i ne umru. guzice dvolične. zato, sloboda vlastitom odabiru pri abortusu, sloboda svemu, a najviše sisama. prekjuće je bio svjetski dan ne nošenja grudnjaka, nisam vidio ni jednu besramnicu odavde, da se tome pridružila..sramota vas bilo, vas sa sisama. živjele sise, a ovima, kaži ne abortusu, kurac u guzicu. šta ih boli kurac šta će tko sa svojim tijeLOM. primitivci, vjerom zaDOJENI. I ovo ne pokušavajte kod kuće, meni je kod kuće ne RED.

isto tako je ostao ne užgani karnister i hrpa drugih stvari, ali važno da je kipek ostao cijeli, onako crni, pa zašto majka božja ne bi bila crne boje kože.?? ali eto, desilo se čudo. sad će ovćice pohitatii u Mariju bistricu, nekome se ispraznila blagajna, pa to valja nekako napuniti, uz priljev što više ovćica. koje će tamo jesti, jeftine sendviće od 10 dkg parizera ili Tirolske,i piti skay colu, kupovati krunice i kipeke, uz to ide ne izostavni miloDAR-mar. majko božja Bistrička, moli se za nas, ako nemaš drugoga posla, i ako nisi tako jako crna.? nekako nama bijelcima, ne odgovara da je Marija ili Jezuš crne boje. kaj GOOD. sad samo čekamo da se jave vidjelice. vidjelice, su u čudu, od čuda.
i ovo ne pokušavajte kod kuće, ne užgajte svom dom, od prave vatre, neće ništa ostati. vatra je od Sotone, a s njim nema šale.

Tajice, su đavolje djelo, Sotonski izum, pa u kombiNACIJI. još mokra majica tregerica. mogu se koprcati ko mladi majmun, ali tome ne mogu odoljeti. i sada, jel gladan čovjek loš, kad ukrade hranu. jesam li ja loš, ako silujem nešto takvoga.? ne, sigurno da ne, ja sam u toj priči zaveden, ja sam osoba koja treba sažaljenje. a besrmanicu sa takvim izgledom svi trebaju osUDiti. i bi tako. molim da se pod hitnno mjenja Ustav i zakoni.
i ovo ne pokušavajte kod kuće, dok se zakoni ne promjene. demokracija je zlo, nekada toga nije bilo, vodili bi se ratovi, kralj bi dobio carstvo, rulja bi silovala poražene i svi sretni i zadovoljni, osim muškog djela poraženih, nisu jebali ni svoje više, a kamoli tuđe. pobijedNIK jebe sve. živio pobijedNIK... ja sam po BIJEDNIK. živio ja. volim ratovati sa manjima i slabijima od sebe. tko želi jakog protivnika.?

koji si ti idiot, da me staviš na ignor a nikad nismo komunicirali. napišem ti normalan komentar, a ti mene na ignor. jesi pobjega iz Vrapča, ili ti je mama rekla, da ne komuniciraš sa nepoznatima.? baš si idiot.. ili te smeta što danas imam smeđu košulju.

nekad davno, jako davno, davnije od svih davnina (majka svih davnina), točnije da budem precizan, jućer, poslije dnevnika,
kojega ne gledam, niti slušam, začuo sam jauk i lelek susjede. njen sin je odlučio otići u Irsku raditi.
nemoj Ante, majka te moli.
naći će se neki posao i za tebe ovdje. ne idi sine, možda te više nikad neću vidjeti, stara sam, sine, trebaš mi,
ostani uz svoju majku. ne mogu majko, imam puno godina, ovdje bogu kradem dane, kako ću se oženiti, siromašni
smo kao crkveni mišovi, ne mogu trpiti ovo siromaštvo više. i bi tako, majka je i dalje plakala, a Ante je otputovao
u tuđinu, daleko u pizdu materinu. prošle su godine, majka je ostarila, kad je jednoga dana dobila brzojav da je njen
Ante poginuo, tamo u tuđini, u pizdi materini. starica je pala na zemlju i od šoka za svojim jedincem, jadnica
je zaklopila oči. e sad, kaj da rečem posli ovoga. tko je kriv, zašto Hrvati i svi ostali moraju otići i tamo daleko,
jako daleko, moraju raditi dan i noć, da bi nešto prištedjeli i slali svojim roditeljima, ženama i djeci. i onda ti isti troše taj
novac u Hrvatskoj, sa pun kurac PDV-a, carina ii ostalih nameta. tako država tura svoje ruke u đepove jadnih, kojima je
taj novac jedina veza sa najmilijima, sinovima i kćerima u tuđini, pripizdini.
ja sam za to ljudovi, da mi potjeramo vladu i vladine vandale, neka oni idu van tražiti posao i patiti se. a mi idemo
urediti državu po mjeri obićnog čovjeka, čemu rat, čemu sve, kad se svi isele, tko će hraniti te naše lopine, pa
neka uvedu porez na dimnjak, na kvake na vratima, ali crkvi neka daju njeno, ne daj bože da oni nemaju.
a njihov vapaj, množite se, nas Hrvata imam malo. neka ih potakne i vrate taj novac koji dobijaju od naroda
(kmetova) i neka izdržavaju siročad, i onda neka viču sa oltara, malo nas ima, roditelji rađajte više djece.
nije nas malo, previše nas je, bit će nas koliko treba, kad ne bude sirotinje. onda je znak da nas treba točno
toliko koliko nas ima, još malo pa će svećenici krstiti vlakove i autobuse kojima narod odlazi u tuđinu,
u pizdu materinu. vlado, a da se vi malo vozate u jednom smjeru.???
i ovo ne pokušavajte kod kuće, još moram spomenuti sise, da ne bi neki mislio da nisam NORmalan,