Kvragu i naslov

Kak se na ovom jadnom svijetu stalno neka sranja događaju.. uzas..
Život je KUUUURVA !
I zato ga treba jebat...

zamislite da nekome otkinete supak i iskoristite ga kao gumicu za kosu...

Sjedim na krevetu i gledam tv, onak opusteno i stalozeno, prije moje omiljene zanimacije proucavanja kapaka iznutra... sve je pocelo kad mi je u sobu usao muzjak komarca kojeg se neizmjerno bojim. Organizam reagira na strah lucenjem adrenalina u krv. U mojem organizmu se i adrenalin usere kad vidim tog kukca kak leti po zraku i kruzi oko lustera, zaletava se u njega i proizvodi lupkanje svojim krilima  od silne zelje da dodje do zarulje, iako nema pojma da je proizvedena u tvornici osram (haha). I tako ja imam izraz lica ko da moram na giljotinu, a disem tak da zaboravljam kak se kisik konzumira..preplasenim pogledom pratim tog insekta, hvala bogu nije tak jako velik, samo kaj je velicine lastavice 'hehe'...odlucio je predahnut na plafonu, e pa neces rekoh ! plafon u mojoj sobi je dosta visok pa sam se sjetila uzet partvis kojim je moja mama do maloprije pometala odpatke paradajza koji je spremala za veceru. Otisla sam po partvis s namjerom da ga opalim po rilastoj tintari mu. Nije mi svejedno. Uperila sam taj partvis pun prasine prema tom dugonogom, strkljavom ali sablasnom kukcu i fino sam ga sravnala s plafonom, ovaj ostane razapet na vlaknima partvisa a ja ga s gadjenjem gledam i provjeravam dal je ziv. Ocito imam posla s inteligetnom spodobom, uz to i otpornom, a naizgled krhkom jer se manekencic pravio mrtav.. Puhnula sam u njega da vidim jel odapeo i kad vidim, gad je odletio! O majku ti, di si samo ? bio je na podu kraj moje noge malo osamucen, a gad se zakamuflirao i kad sam ga htjela opet opizdit,odletio je...Sarala sam pogledom po svuda i usrala sam se kad sa pogledala u pod i vidjela ogromnu sjenu na podu ispod mojih nogu. Uz sav strah, pamet mi jos funkcionira dovoljno da shvatim da leti oko lustera...jaci nego ikad- leti brzinom munje, zivcan, ljut, bijesan i neuracunljiv dok ja zbunjeno ne znam nis o nicemu s tim partvisem u ruci. Cekala sam tren kad ce dugonogi pozeljet odmorit svoj siljati supak... Ipak nije tak pametan kaj se namjerio na moju zarulju, a ima vani javnu rasvjetu, lampetine oko kojih se odvijao pravi insekt-party..
 
Rilac je izabrao zid za predah. Ja sam mu odlucila pruzit pravi predah tak da ga zauvijek zakeljim uz zid.. opalila sam ga opet ali ovaj put jos jace uz dodatni efekt partvisa, oblak prasine. Mrcina se srusila na ormar i lezala te naravno ostala ziva,ali ne  i poletna, hehe u ovom slucaju u oba smisla .Vec mi se gadilo mesarit kukca pa sam ga samo otpuhnula da padne iza ormara. Gotovo je. Krepavao je tam izmedju zida i ormara.. 'oces si zaruljicu da ti dofuram,pizda ti insektovska', mislila sam si..Ugasila sam svijetlo i slusala sam mjuzu na mp3-u uz osjecaj pobjednickog duha. Atmosferu je omela cudna vibracija uz puhanje povjetarca koji ritmom podsjeca na duplu pedalu bubnjeva u nekoj vikinskoj black metalcini. Umalo sam se udavila kad sam naglo, vidjevsi prizor, gotovo aspirirala kaugumu i istog trena ju naglo ispljunula u ruznu facu tog insekta koji se ocito vratio, i to veci od mene ! Aaaaa jel su to traume zbog prezivljenog, jel ja to sanjam? Ne, surova stvarnost je to bila. Bjezala sam, trcala po sobi, udarala, lupala insekta, ali radije bjezala. Spodoba je evoluirala naglim povecavanjem , imala sam  posla s demonom u obliku muzjaka komarca koji je veci od mene! Urlala sam, derala se, plakala, dok je ovaj lamatao krilima i stvarao propuh jeze u sobi od kojeg su padale stvari s regala. Kukac je likovao i napadao me a ja sam za to vrijeme povracala od straha, soka i muke. Bio mi je iza ledja i priblizavao mi se sa svojim ogromnim rilom zeleci isisati zadnji tracak zivota iz mene. Uzela sam slavni partvis i njime ga stisnula uz zid, iza vrata, otvorila ih i nabijala zivinu s vratima dok nije pocela nalikovati na suho granje za potpalu. Ubila sam ga.
 
 Sva znojna i izmucena spustila sam se u dnevni boravak da vidim di su mi starci bili za to vrijeme i jel je sve ok. Otvorila sam vrata od boravka i nisam mogla proc jer je prolaz bio zatrpan nekakvom ogromnom spuzvom. Izasla sam kroz prozor da pokusam uc s druge strane, ali bez uspjeha. Boravak kao da je bio hermeticki zatvoren iznutra. Uzela sam onaj partvis u nadi da probijem tu izolaciju. Bockala sam, mlatila s partvisem po neidentificiranoj masi dok nije iz nje pocela teci crvena tekucina nalik krvi. Kako je curila tako se susila...tamnjela...grusala... pa to je krv ! Cija je to krv, kaj je to ? Razbila sam prozor od kuhinje, usla unutra i nasla ostatke posranog paradajza na stolu i pored njih ogromnu mrtvu vinsku musicu.
 
Doslo mi je iz dupeta u glavu- moja mama je kupila paradajz kojeg je zarazila ona pticurina iz prvog bloga, tako da se posrala na njega. Tocno se vidjelo da je to onaj otrovni kiseli izmet koji kuri sve oko sebe. Otpad od paradajza pao je mojoj mami na pod kad ga je rezala , ona ga je pomela i tako su ostaci GMO susptance ostali na vlaknima partvisa. Ja sam se pomocu tog partvisa borila protiv onog insektovskog gada, a za to vrijeme su moji starci u denvnom boravku strastveno, gurmanski  jeli zarazeni paradajz. Ja sam pobjedjivala u dvoboju dok su se moji starci zarazili, poceli su se napuhavati i bujati masom sve dok ih nije ubio nedostatak prostora...vakumirali su se u dnevnom boravku, natiskali, izguzvali,ugusili i umrli. Partvis objasnjava i to sto je insekt postao enormno velik. Ostala sam sama..poludila sam i otisla sklopit pakt s Rusijom kako bi se domogla atomske bombe ili nuklearke. Amerikance treba raznjet.
 
 
...............................................Fin.............................................................

ne znam zakaj mi je palo na pamet to da sebe vidim u novom obliku, npr. brijaceg aparata... onak.. bila bi tehnika.. vrlo korisna..
nagutala bi se dlaka i dlaka i dlaka.. al nebi mi smetalo to.. zato kaj sam brijaci aparat.. u biti ja bih tad bas jedva cekala da krenem na posao... da sisnem, obrijem nekoga i tak, nije bitno koga ni sta ni kak.. jer sam brijaci aparat... ne bi mislila kak bi mi bila puna usta dlaka jer nemam usta- jer sam brijaci aparat.. ne bi mislila kak mi se bljuje od dlaka i kak me pikaju te dlake po jeziku, jer nemam jezik- jer sam brijaci aparat.. dobro pa kakav sam ja to brijaci aparat koji razmislja o nekim ustima i jeziku ? kaj je to uopce ? ccc al ok sad vec jesam, sad je gotovo.. samo ne znam dal sam na struju il na baterije...  hmm stvarno ne znam...kolki bi mi bio vijek ? ni to neznam... ne znam ni kak izgledam.. nemam oci da se vidim.. ne znam ni kak zvucim.. znam samo da iako nisam ljudsko bice i nemam jezik, ipak mogu zabrijat s nekim ;) ..

kak je meni super kad sam si za kompom i sjedim fino i surfam i kad si padne vecer onak fino (jeeea) i onda si dodju sugave usrane smrdljive i dosadne glupe KOMPJUTERSKE MUSHICE jebene i kad mi hodaju po ekranu i onda ih ja tjeram onak i popizdim u sekundi ali one se opet vracaju nadobudno, ko da znaju da sam na rubu zivaca, pred slom, a ne mogu ih ubit jer su premale i lete ko lude.. mogu ih ubit jednostavno pritiskom prsta na ekran al onda mi se gadi jer ce mi bit prljavi prsti i ostat ce mi raskeljene po monitoru i onda cu morat ic po krpu i prat to a onda ce mi bit mokre ruke pa cu morat opet prat ruke pa ce mi bit suhe od sapuna pa cu morat namazat ruke kremom i onda ce bit mozda premasne joj a vani je vruce. bas volim to.  mmmmmmm

Cudan zoo vrt gdje ima vise betona neg zemlje.. nalazim sebe u njemu na jednom betonskom puteljku kak obucena u pregacu, s nozem u ruci krecem rezat sirove spagete (?).. nekak je tesko islo.. ne znam zasto sam htjela stavit te spagete u juhu umjesto povrca..
nakon kuhanja svojih spacaka otisla sam se prosetat po zoloskom.. 
hodam po tom toplom betonu i nema ni jedne zivotinje i sve gledam nekaj mi je cudno, prolazim kraj jednog kaveza i u biti skuzim da sam ja u kavezu jer je poluotvoren,  a nigdje niceg... u biti nisam ni skuzila da sam u kavezu zato kaj je ogroman...prolazim kroz njega da stignem negdje gdje cu jos razmislit gdje,dok mi se ne pocne zaletavat u mene nekakav izrod od zivotinje, neki mjesanac lemura,mungosa i ne znam cega.. sa crnom njuskom, i bijelocrnocrvenim tijelom...
zaletava se prema meni brzinjom munje i dere se bla bla bla, ja bjezim i nemam di pobjec jer se iza mene stvori neki zid i ne mogu dalje. za cudo zivotinja je stala pol metra od mene i ljuto me gledala i trabunjala sa svojim supskim pogledom, a nakon toga otisla.. sva prestravljena pokusam ponovo proc,kad vidis evo ti nje, jebem joj nemrem proc jer ova trci prema meni ko navijena i opet ista stvar ja se prikeljim uz zid i cekam da mi se nesto ruzno desi, al opet ko i prvi put, stane pol metra od mene i nemoze mi nista osim trabunjat mi i nakon toga otic..
ja sam vec bijesna, zovem zaposlenike i kazem da ne mogu proc zbog te cudne zivotinje, da se zaletava prema meni i stane uvijek redovito i tocno  pola metra od mene i ne moze dalje... zaposlenik mi je rekao da se ne brinem, jer to nije ziva zivotinja.. to je bio robot na struju.. samo mi je rekao nek malo pogledam taj kavez...
zivotinja je na ledjima imala nekav spremnik iz koje je isla zica koja se doticala sa zicama na stropu, dakle bila je na struju...  svaki put kad sam bjezala, nisam mogla dalje od onog zida, a taj zid vise nije bio obuhvacen u taj sistem..to je razlog zasto zivotinja nije mogla do mene.
Nakon sveg tog uzasa skuzila sam da sjedim pred kompom i da sam razmisljala o ovome i pisala.. a zasto... ne znam...

ovi kaj sami za sebe govore da su ludi, zapravo su posve normalni.. pravi ludjak misli da je posve normalan, ali je u biti lud. a ne zna da je lud. jer je on sebi normalan. prema tome on ce za sebe rec da je normalan, sta bi znacilo da je lud...AAAAAA !

Postoji li Bog ?
ako da, sve mi se cini da je izvanzemaljac.. sve je puno nekih prenesenih znacenja... npr. aureola podsjeca na planete s omotacima... a svaka konstrukcija crkve podsjeca na  nekakvu raketu...
 

        Dabog da ti dodje genetski modificirana pticurina koja jede genetski modificirano grozdje i koja genetski modificirano puno sere i da ti se posere na zicu od antene i onda ti genetski modificirana kiselina iz genetski modificiranog pticjeg,pticurinskog govna izgrize gumu od zice od antene i onda zicu i tak sve dok ti ne nestane slika na tv-u ! i onda ta zica padne dole i strese i ubije frendicu od te pticurine i onda se ova razbjesni i posere ti se na stup od rasvjete ispred kuce i onda tvoja stara susjeda padne i zove elektru i jos te tuzi za nemar i slomljeni kuk.. 
u medjuvremenu ova pticurina ti pocne srat po satelitskoj anteni pa i bez toga ostanes... i tak to traje po pet dana, ova ti sere po okolici kuce i sve je skureno od genetski modificiranog grozdja preradjenog u crijevima genetski modificirane pticurine... i sere i sere i sere ( imas srece,postedila sam tebe...jer nisam napisala da ti je srala po krovu jer bi ti skurilo krov i padala bi ti kisa u usta dok spavas, ali kisela, aha a i pticurina bi ti srala isto,aha) i tak sere pticurina dalje i onda prestane srat jer nema sta srat vise.. ode ona opet jest genetski modificirano grozdje da ostvari svoje genetsko modificirano govno jer si indirektno zbog utakmice ubio njenu frendicu u nadi da ce zasrat jos malo toga sta imas,ali....
pojela je genetski modificirano grozdje koje je genetski modificirano na genetski modificiran nacin pomocu genetski modificiranog sredstva za genetsko modificiranje.. i to preradjeno genetski modificirano grozdje se pretvorilo u opaku genetski modificiranu kiselinu koja joj je spalila crijeva, govno se rasulo po organima sta znaci da joj je uslijedila (genetski modificirana) smrt...
..ti si bio ljut i sretan u isto vrijeme. ljut jer nisi mogao vidjet utakmicu a sretan jer je genetski modificirana pticurina napokon odapela na 'dostojan' joj nacin.. ali znas sta... kraj ove price je taj da ... iako je sad sve u redu jer nema pticurine ( izgrizena od kiseline i nema ostataka, i kad tad ces nabavit zicu za antenu i satelitsku ) ona njena frendica ti smrdi tam iza.