quantna shizzika

vidi napretka, nemre čovek nestat na godinicu dvije, mam se sve popravi

kaj tu još ima živih

dala sam kumi da me pofarba. za nju njeni najbližnji kažu da nikoga ne voli. ja sam to sad osjetila na vlastitoj kosi.
i još se drzne reć, čuj sutra bu ti ovaj na poslovnom sastanku rekel pa vi niste zeleni zmaj. vi ste pile.

Tarik mi je mio. čini mi se da ima čuku i kliker. a najdraži mi je kad mu iskreno pozli od najave, naročito bistrijeg kandidata, da će isti upitati publiku. lako za Tarika i lako za kandidata, ja sam tu višegodišnje nadrapala, jer pokušavam shvatiti, a ne uspijevam. ZAŠTO, POBOGU ZAŠTO stišćete onaj gumbek ak' nemate blagog pojma. Analitični moj duh pokušao je raščlaniti, možda im stvara tjelesnu, možda duhovnu ugodu, možda misle da moraju ili da im je jedinstvena prilika, možda se potiho nadaju da će nakljucati točno, ko ćorava kokoš, ali što god je, pa zar nikome od njih nije nimalo neugodno kaj bi mogli zajebat čovjeka. A lepo veli dajte ljudi molim vas, samo oni koji znaju. Al bit' će da ih većina ni ne zna da ne zna.

sigurno sam zasluzila. ne znam jel zbog pameti il' zbog ljepote il zbog slobode. al opsovalome.

ako ti bog da beskrajnu darovitost, kolikotoliko funkcionalnu obitelj, nepresušnu žeđ za znanjem, ljepotu k tomu, a ti završiš u pripizdini u totalno nemotivirajućem okruženju, jamrajući i stareći od dosade, to nije ništa drugo doli slobodna volja.

nekak se fakat osjećam ko uljez ili čak špija. sambogzna bih li se ijope prilagodila?

smo zvali tako jer je bio totalno tup za interpunkciju. iza svakog diktata u njegovoj teki bilo je bezbroj riječi zarez. gle zarez malu voćku poslije kiše zarez puna je kapi pa ih njiše zarez itd.

e od njega mi je jedino miki gluplji lik. al neka, narod ima vlast kakvu zasluzuje.

da imao otac kćer, pa dobio sina. milli bozze.


a ima jos jedan. taj mi bivši poslodavac. kad ga je moj fiat punto inspirirao da ispriča vic o istoj marki automobila.

onaj debilni vic koji počinje sa renault 4, a završava sa fiat uno. uno debilu, a ne punto.
naravno da vic nitko nije shvatio.

bozze sto sve nema vlast. neka, ni 2012 nije daleko. prrrr

uvek mi je bilo nemoguće izabrat između kolaje i mene osobno kao najinovativnijih blogogoginja. al kao sto znamo, a znamo, o da, znamo, znamo, čak i kad sami sebi ne želimo priznati, kako učestali broj ponavljanja stvara naviku, a bogami i čvršće strukture, moram priznati, mala, prva si. to što samoj sebi prodajem da sam ja zadnjih mjeseci svoja slova obilato naplaćivala, nije utješno. jer sjaj zlata sa sjajem iskričave božanske svjetlosti apsolutno neusporediv jest.

a neka dice.

ja bi sve te plačomačke i plačipičke skupila na neki veliki stadijon. pa nek jedni drugima cvile. moze bit i natjecanja. npr, ko je prvi luzer. di je u stvari vrlo upitno koju bi cast ponio onaj zadnji. svakako bi dokazao teoriju relativnosti po neznam koji put.

jesu to konjske snage? pitam, a mogla sam i drzat jezik za zubiman. oma se nakostrijesi ka mačka ka vidi psa,vadi molitvenik. oops nije, nego neki memento za stojare i sve ostale koji se osjećaju fizičarima. nalazi i seamdesetpet kilograma na metar po sekundi. nalazi bome i kilođule i kilovate. pa mi prstom podvlači i crta uskličnik da sam ja pitala jel cetvrt kruha kila kruha. e, nisam, ja sam samo pitala jel to kruh. prrrr. zenski i muski mozak. muski je veci. dokazano. vise tu cak i stane. ma im je onaj mostic corpus neki callosum, jako tanaka pa im dodje da imaju dvije velike rijeke, ali nikako brate da ih premoste.

da cetvrt kruva. jizzz. iako je zlato moje učeno načelno u pravu. al to mu nije bas mudro. xixi.

danas sam na tramvajskoj stanici vidla po stupovima i plexiglasu da je netko isprintal valjda svoj blog, a dole je umjesto nareckanog broja telefona bila adresa bložjeg sluge.

bilo mi je nekako žao čoveka. al da je smešno, smešno je.

nou iksepšns.

jebi ga sad.

jeje. malo je razlicito srat iz topline tatinog stana mrveci mamin sendvic po neotplacenoj tastaturi i poginut za ideju. jelda fejzbukovci.

klinac bi se zemlja okretala da neko nije izgorio na lomacci.