kraljica

zdanji dim...živijo malnar i njuegova ekipa.

sad bi kao trebali napisati nešto da svršiš ,od sreće al neda mi se život me umorio gibonni...želim popušit cigaru do kraja.:) ne pljičat s tebom

Živijo Malnar i njegova ekipa

ovo je virtuala mala nadasve načitana...laku noć svima dobro jutro pjetlovima

ne znam kaj me jebe
smetaju me trebe
al ne bilo kakve pice
one što imaju guzice i cice
te modrne fifice i fufice
što blejim im u guzice
onda sanjam da sam gej
inače je sve okej
 

prerasla sam te, i tužna sam i maškare su sve veće i veće i dolaze sve ranije i ranije....mislim da je sve uvrnuto i okrenuto...i svjet je lažnjak i ti i ja...ne postojimo

..-...a plakala sam da mi nos nije bio za prepoznati
da nisam mogla disati, u dućanu, na ulici, u snu, plakala sam da sam se izobličila od plača, i samo sam prestala uz nikad više, za šta? za koga? za čemu?....onda sam odlučila otići da ne plačem i odonda nisam i neću gubiti vrijeme na gluposti...od luksuza samo eto ovaj blogić i nikić na iskrici u spomen picicici

plakanje zbog dečka, postoje i bolji razlozi, zbog tog što sam čovjek ću se rasplakati prije ....

jedem ali ne mogu prožvakati, znam da ču tvrdo srat odte hrane, i ko me tera da ju jedem, dobro, opet je tu na stolu pa ću jest mislim si, uvjek proždrljivo i halapljivo kako samo ja to mogu sebistrpat u usta...a s druge strane si mislim koga jebe treba malo smeća stavit u sebe
sad se pitate šta žvačem,a nemogu prožvakat ni ja nemogu definirat, al ni prožvakat...elegantno ispljunem dio po dio, pazeći na svoje zdravlje

opet si tamo glup u ćošku, izađi više van, zvono za veliki odmor davnoi je odzvonilo itd

idem ja među mlade

danas sam hiperproduktivna, ovo je već treći super tekst koji objavljujem. želim si zahvaliti na talentu kao prvo, hvala i na pameti kao drugo hvala i na majstoru za kompjuter koji će mi sad doći...i popravit nešto-....cure, upoznala sam ga na iskrici....super popravlja i besplatno ako si sa iskrice....aje požuri

kad ne mogu sebi reći ne, a sve bi, ne mogu si reći ne...i zato je sve kako je....i baš sam se dobro osjećala ono prošle godine kad nmisam bila normalna....onda sam znala reći ne..ne baš uvijek jedan me zaskočio u mraku...koka i kokići...kokodak...da se skinem iz piđamce il ne? da gricnem nešto? da nađem izgubljeno? a gosti će doć, i šta kad dođu? kad dođu skuhaću neskafe, sakrit sve dokaze o nepoćudnosti njihove prijateljice...idem se družiti malo...možda ne, da otkažem sastanke sve...a kud da spremim dečka? idem se pružiti malo

Jednom davno, u kasni noćni sat, iz sna me prenuše glsovi po kući, zaboravila sam zaključati, baš sam se vratila iz ludog provoda oko šankova i po veceima , šan vc, šank vc...uilazi jedan radi na psihijatriji a drugi u šok sobi, obojca brijatelji, dižem se iz kreveta, što ću, i baš pružim desnu ispred lijeve a ovaj iz šoka me zaskoči...ej, što je zapšitam se, stavim ljevu ispred desne zaskočime na sve 4.....kaže on....volim ljeto nedižem glavu od zemlje...palcom mu namignem

...je smisao života...