volim te

svi me pitaju koji je moj tip muškarca,a kad kažem da ga nemam,čude se ko pura glisti.mislim,kakav tip muškarca?!netko me ili privuče ili ne.bilo je crnokosih,plavokosih,smeđokosih,ćelavih-daklem,kosa nije važna.bilo je nižih,viših,moje visine-daklem,visina nije važna.bilo ih je s osnovnom školom,mesara,doktora i danguba-daklem,ni škola nije važna.bio je onih koji su plaćali kavu,a i onih koji su žicali za pljuge-daklem,ni lova ne igra neku ulogu.ali je svaki od njih imao "ono nešto" što me privuklo.to se jednostavno osjeti ili ne...ok,volim nesavršene muškarce,volim ožiljke,ali to nije od presudne važnosti.jednostavno,nemam svoj tip muškarca.

sjedim i gledam u mobitel,ali ne dolazi nikakva poruka...telepatija ne ćini svoje.a tako bi htjela da se javiš,da zasvijetli mob jer mi je zvono zgašeno.toliko mi fališ.imam ti toliko toga za reći.hajde,iznenadi me i pošalji sms...

da vidite da vam je netko gledao profil i onda vam se javvi s istim pitanjima iz profila na koje ste dali odgovor?ne znam zašto nitko ne čita što piše,već mi je puna kapa dosadnih uleta.Svi pitaju isto,što radim,jel volim svoj posao,što radim kad ne radim i sl.meni se čini da su to neka prisilna javljanja,tek toliko da jesu.

mesec prosipa bokal fosfora...vitraž mraza na oknu prozora...jedne noći ko ova...znaće bog...doslikat ću portret života svog...silueta se davno nazire...neko uzdahne,neko zazire...isto vide,a razne tumače...đavo prste u farbu umače...prave si boje dodala... na taj portret života mog...talase plave...nijansu lave...vrtloge zelenog...i lila tamnu, čežnjivu...i boju breskve, nežnu i sramežljivu...setno sivu, nepogrešivu...roze nađoh med starim pismima...modru vrpcu nad teškim mislima...ukrah riđu iz pera drozdova...laki purpur iz prvih grozdova...uzeh oker sa sveće svečarske...drap sa svilene mašne bećarske...mrku s tambure tužnih tonova...a cinober sa nosa klovnova...prave si boje dodala na taj portret života mog...talase plave...nijansu lave...vrtloge zelenog...a crnu nisi štedela...ali bez nje bi bela još izbledela...bez crne bela ne bi vredela...srce je moje napuklo...ko kora starog bagrema...al u tvom oku...kao lane...zadrema...i jedva... kao šapati...niću po uglovima zlatne paprati...pramen sna u sliku navrati...vetar dokono senke spopada...huk u ambis tišine propada...jedne noći ko ova...znat će bog...doslikat ću portret života svog...

ne volem...nikog,lutko...takva mi je narav...kao odžak star i garav...puno dima je kroz mene prošlo...ne volem...ujne,strine,šogorekomšiluk...nataknem ih na čiviluk...od njih ništa dobro nije došlo...ne volem...semenkare...cigane trubače....burek...ulične pišače...nek mi moju lepu varoš vrate...ne volem...džipadžije...dizel...butikaše...restoteke...tamburaše...svaku pesmu bar za strofu skrate...mater im...al tebe volem,to je fakat...ti si mi ljubav jedina...prodaću onu našu kućerdu na lakat...pa nek je stoput dedina...da kupim četir konja besna...da ih u oblak upregnem...pa s tobom di nas niko ne zna uteknem...ne volem...kad mi gaće uđu di već uđu...te što brinu brigu tuđu...košticu u štrudli od višanja...ne volem...zatucane...gratis...kravataše...hipohondre što se plaše da dobiju rak od razmišljanja....ne volem...krvoločne pse i gospodare...nađubrene trotoare...maskirne kad navale na pendžer...ne volem...lopuže što voze tuđa kola...znaju azbuku do pola...miću usnama dok sriću pejdžer...(njih se malko i gadim,pravo da ti kažem)...al tebe volem,to je fakat...ti si mi ljubav jedina...prodaću onu našu kućerdu na lakat pa nek je stoput dedina...da kupim čamac na dva vesla...i onaj šešir rogozan...pa tebe di nas niko ne zna odvozam...ne volem...šizove i nervne bolesnike...pre ih puštali za vikend...sad ih puste pravo pred kamere....ne volem...sve te lezibejke,da prostite...proročice...travestite...nek mi gospon-dame ne zamere...ne volem...teget girtlu na teget mantilu...šestu ličku...sedmu silu...opa cupa preko okučana...ne volem...izbore...televizor...plakate...dosta,ako boga znate...ludnica je kanda otključana širom ostala (proverite,molim vas)...al tebe volem i to je fakat...ti si mi ljubav jedina...prodaću onu našu kućerdu na lakat...pa nek je stoput dedina...da kupim adicu od peska...na njoj šumarak nakrivljen...da tebe di nas niko ne zna sakrijem...ne volem...uzdržane...trezvene...pa đoging...takve najpre trefi šloging...al ni krkanje mi nije blisko...ne volem...što odasvud čuješ samo:daj mi!-il se prosi il se zajmi...jebo te,ja nikad nisam isko?...ne volem..štreberčine...večne odlikaše...crne rolke i sektaše...ne padam na tibet ili burmu...ne volem...škrtariju...intelektualce,koji važno vrte palce...kupiš ih za špricer i kavurmu(koju također ne obožavam)...al tebe volem,to je fakat...ti si mi ljubav jedina...prodaću onu našu kućerdu na lakat...pa nek je stoput dedina......napuklo srce na dve pole...ljubav je teret pregolembaš ni to što te tolko volem...ne volem...

rekli su mi da je došla iz provincije...strpavši u kofer snove i ambicije...drug je studirao sa njom...pa smo se najzad sreli ona i ja...shvatih...bože...ovo je sazvežđe za nju provincija...srce stade kao dete da se otima...tražili smo se po prethodnim životima...ostavih iza sebe svet...zablude...promašaje koji tište...prosto...lako...ko neko beznačajno pristanište...i da mi je da se još samo jednom zaljubim...opet bi uzeo kostim večnog dečaka...i opet bi smislio kako da prodangubim...dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka...gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih...usamljeni galeb iznad mora osrednjih...reči bi sve pokvarile...samo se ćutke pokraj mene stisla...sami...svoji...izbeglice iz besmisla...i da mi je da se još samo jednom zaljubim...opet bi gledao niz kej...kao niz prugu....i opet bi znao da se u oblak zadubim...i čekao bi samo nju...nijednu drugu...(napiši mi pesmu,mazila se nisam znao da li ću uspeti...reči jesu moje igračke...cakle mi se u glavi kao raznobojni staklići kaleidoskopa....i uvek mi je druga slika pred očima kad protresem misli...ali...postoje u nama neke neprevodive dubine...postoje u nama neke stvari,neprevodive u reči...ne znam...napiši mi pesmu molila je,i nisam znao da li ću umeti...volio sam je tako lako...a tako teško sam to znao da pokažem...a onda,odjednom,raspored mladeža na njenim leđima mi je kao tajna mapa,otkrio u koje zvezde treba da se zagledam...i tako...eto ti pesma...ludo jedna...)

ZNATEL PRIČU O VASI LADAČKOM?I JA SAM JE TEK ONOMAD ČUO...JEDNOM DEVET DANA NIJE IZLAZIO IZ BIRTIJE...KAŽU DA JE BIO ČUDNA SORTA.OTAC MU JE BIO SITNI PAOR.HRANIO JE SEDAM GLADNIH USTI...MATI MU JE BILA PLAVA.TIHA.NEŽNA.JEKTIČAVA...UMRLA JE S TRIDESET I NEŠTO.IMALI SU PAR JUTARA ZEMLJE,MALU KUĆU NA KRAJU SOKAKA.NA ASTALU NAVEK LEBA,TAMAN TOLKO KOLKO TREBA,AL JE VASA HTEO MNOGO VIŠE...ŽELEO JE KONJE VRANE,PO LIVADI RAZIGRANE.SAT,SA ZLATNIM LANCEM...I SALAŠE...ŽELEO JE NJIVE PLODNE,VINOGRADE BLAGORODNE.U KARUCE PREGNUTE ČILAŠE.SAMO...NIJE MOGO DA IH IMA...VOLEO JE LEPU,AL SIROTU...UZO BI JE SAMO DA JE ZNAO...VOLEŠ JEDNOM U ŽIVOTU...SAD BOGATU IL SIROTU...TO NE BIRA PAMET,NEGO SRCE...SVE SE NADO DA ĆE JUBAV PROĆI...ZANAVEK JE OTIŠO IZ SELA...NIKAD NIJE PISO NIKOM...VENČO SE SA MIRAŽĐIKOM,JEDINICOM,ČERKOM NEKOG GAZDE...DOBIO JE KONJE VRANE,PO LIVADI RAZIGRANE...SAT,SA ZLATNIM LANCOM...I SALAŠE...DOBIO JE NJIVE PLODNE,VINOGRADE BLAGORODNE...U KARUCE PREGNUTE ČILAŠE...SVE JE IMO-NIŠTA IMO NIJE...PROPIO SE,NIJE PROŠLO MNOGO...DUŠU SVOJU ĐAVOLU JE PRODO...ZNALI SU GA SVI BIRTAŠI,TRAŽIO JE SPAS U ČAŠI...ALI...NIJE MOGO DA GA NAĐE...MLAD JE KAŽU BIO I KAD JE UMRO...SRED BIRTIJE...OD SRČANE KAPI...KLONULA MU SAMO GLAVA...KO DA DREMA..KO DA SPAVA...I JOŠ PAMTE ŠTA JE ZADNJE REKO:"DŽABA BILO KONJA VRANIH PO LIVADI RAZIGRANIH,DŽABA BILO SATA I SALAŠA...DŽABA BILO NJIVA PLODNIH,VINOGRADA BLAGORODNIH...DŽABA BILO KARUCA...ČILAŠA...KADA NISAM S ONOM KOJU VOLEM...E...KAD NISAM S ONOM KOJU VOLEM..."

kada ti se nakn dugo vremena javi neki bivši i daje komplimente...svi oni shvate,kad-tad,samo što je obićno prekasno.

zašto ljudi ovdje dolaze liječiti svoje frustracije kad je danas normalno ići psihijatru?mora li uvijek netko nekoga vrijeđati?što je to tako ružno u čovjeku da ne vidi dalje od svog nosa?nije li ljepše svakom podariti lijepu riječ pa bio on pravoslavac,musliman,vegetarijanac,homosexualac ili šta god već?zašto ljudi ne gledaju sebe i svoja posla?čemu vrijeđanje?svatko ima pravo biti što želi.svoje probleme treba rješavati na drugi način,a ne vrijeđajući druge,od toga nema koristi,samo si truješ dušu.meni ako se netko ne sviđa nemam posla s njim,ali ne moram ga zato vrijeđati i napadati.za mene je svaki čovjek -čovjek,ako jest čovjek bez obzira na vjeru,nacionalnost,sexualne sklonosti,prehrambene navike,izgled i slično.

svima onima koji ga slave na današnji dan.nisam od onih što pljuju po tuđem,poštujem svakog.svoje ne dam u tuđe ne diram,tako nekako

a uopće ne postoji razlog za to...jednostavno se osjećam sretnom.

išla sam malo čitati oglase pa me to natjeralo da se zapitam što uopće nekima znači brak?svi traže neke usputne avanture...zar je sex za jednu noć bolji od sexa s osobom koju voliš?meni je to neshvatljivo.izložiti se riziku da pokupiš neku boleštinu,samim time si ugrozio i bračnog partnera,a i dijete...pa još ako imaš "sreće",ona avantura ostane trudna i pravi ti probleme...nije li puno ljepše sexati se s nekim tko pozna tvoje tijelo,čije tijelo ti poznaš?sex između dvoje u vezi bi trebao biti vrhunski i bez tabua.ako sam s nekim ništa nije bolesno ni perverzno sve dok je to između nas dvoje.ne znam,nemam običaj varati,nepojmljivo mi je to,pogotovo da sam u braku.brak bi trebalo ostvariti tek kad si siguran da je to osoba s kojom želiš ostariti,a ako slučajno napravim krivi odabir,radije bi se rastala nego se potucala okolo.kao fol,ostaju u braku radi djece...moš mislit.mislim da djeca više pate u lošim brakovima nego pri rastavi.to je moje skromno mišljenje...

TEK JE 5.1.,MOJA NOVOGODIŠNJA ODLUKA JE BILA BEZ MUŠKOG RODA,A VEĆ MI SE LJUBI....TO JE VALJDA PROLAZNA KRIZA

UMESTO MOLITVE REKLA SI "O TOM ĆU MISLITI SUTRA"...SA ŠMINKOM OD GARA KO SCARLET OHARA...TVOJ PRESLIKAN LIK...I DUGO PLUTALA KO BRODOLOMNIK KA OBALI JUTRA...NEKAD TIŠINA ZNA PREPASTI ĐINA KAD ISPUSTI KRIK...JOŠ JEDNU NOĆ SI IZGURALA SAMA...ČEHOV JE ZASPAO BLAŽENIM SNOM...NI NE ZNA DA JE ORGIJALA TAMA...POD PROZOROM...VETAR JE VEŽBAO VIOLONČELO...ČEZNJIVE SKALE U NEDOGLED...ZORA TI BRIŽLJIVO PIPNULA ČELO...NEGDE U TEBI JE GOREO LED...PRINCEZO,JAVI SE...JOŠ IMAM DŽEP U KOM SE HLADNI PRSTI ZGREJU...POŠALJI PORUKU...DA VIDIM JEDNOM TO PISAMCE NA DISPLAYU...SVE MI NEDOSTAJE...ČUVAM U DAMASTU JOŠ KALUP TVOGA VRATA...PRINCEZO,DOSTA JE...DVE I POL GODINE SMO TAOCI INATA...ŠTA TI JE?...PLIMA BANALNOSTI TVOJ SVET ZAPLJUSKUJE KO ATLANTIDU...DOK ŠMRKA BIOSKOP FALI TI NEKO DA NAPRAVI GEG...DA TI ZA ROĐENDAN ISPIŠE SONET NA KOMŠIJSKOM ZIDU...I S BANDOM CIGANA POD TVOJIM PROZOROM UTABA SNEG...NA PODMETAČU JOŠ CRTAM TVOJ PROFIL...SUVIŠNA PITANJA IZBEGNEM FINTOM...IME TI ISPIŠEM U SVAKOJ STROFI...NEVIDLJIVOM TINTOM...POD MOJOM JELKOM DO PROLEĆA STOJI...JEDINO DAR TEBI NAMENJEN...ZAUVEK FOSIL TVOG STRUKA POSTOJI...NA MOME DLANU OKAMENJEN...PRINCEZO,JAVI SE...NEKE SE POBEDE DOBIJEJU NA JURIŠ...NE TVRDOGLAVI SE...PRIZNAJEM JAVNO DA SE GENIJALNO DURIŠ...OPASNO POSTAJE...NA DURSKE AKORDE SE PAUČINA HVATA...PRINCEZO,DOSTA JE...DVE I PO GODINE SMO TAOCI INATA...PRINCEZO,DOSTA JE...

DA TE MOGU VRATITI MOJE SUZE PONOSNE,ISPLAKALA BIH MORE,UMRLA BIH ZA TEBE...AL SVE JE UZALUD...