ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

Prije nego sto pocnem pisati zeljela bi da imate strpljenja sa mnom, ovo mi je prvi put a cak sam i nova na ovoj stranici. Nadam se da ako budete imali strpljena pa dodjete do kraja mog texta da ce te shvatiti da mi stvarno nekad nemamo pojma koliko nam neko znaci dok ga/je ne izgubimo.. Sjedim u ovoj hladnoj sobi..trudim se, stvarno se trudim da shvatim. Ali ne ide. Uzalud je... Prolazeci preko starog drvenog mosta sjetim se tebe i tvojih rijeci.."volim te..znam da ne osjecas isto prema meni..znam..ali ja ne mogu bez tebe.. nikad necu moci bez tebe..ne zelim da budem nekad bez tebe.." a ja sam samo sutila. Tu ljubav ti nisam mogla uzvratiti. Bolile su me tvoje rijeci. Bila sam ljuta na samu sebe sto sam takva bila. "Ja cu uvijek biti tu za tebe..uvijek.." To sam ti rekla, i to je istina. Uvijek sam u tebi vidjela prijatelja, prijatelja koji ce uvijek biti tu kad mi bude potreban neko..kad mi bude potreban neko da podijelim s njim i radost i tugu... Bilo me je strah. Bilo me je strah zavoljeti nekoga. Bila sam mlada, zbunjena. Voljela sam njega. Neizmjerno ga voljela. Tebi sam o njemu pricala. O Boze kako sam samo mogla? Gdje mi je srce bilo? Bila sta da se desi uvijek si me pokusao utjesiti i smiriti govoreci mi da nam je sudjeno..meni i njemu..a ti si me volio. Gledao si me i govorio mi da cu uvijek imati mjesta u tvom srcu. Znala sam da me volis. Trudio si se pronaci put do mog srca. Na sve nacine. Ja sam samo sutila. I kada si bio tuzan i umoran od svega vise i kad ti je srce govorilo da me ostavis ti si ostao. Nadajuci se. Svakim danom. Bila sam sretna kada sam se pomirila s njim. Ostvario mi se san. Dugo sam cekala to. I ti si bio sretan. Sretan jer sam ja sretna bila. Jako si me zagrlio i rekao: "Bilo sta da se desi..ja sam uvijek tu za tebe.." Sutila sam, nisam ti htjela priznati da ni ne zelim da pomislim na to da tad izmedju mene i njega nece uspjeti. Molila sam Boga da tad ostanemo zajedno. I ostali smo. Ti si kraj mene idalje bio..nudio mi sve sto pozelim..sve sto bi ikad mogla pozeljeti kroz zivot..ljubav, srecu, sigurnost, sve. Ja sam ostala s njim. Jer sam ga voljela. Jer ga volim. Uvijek cu ga voljeti. On mi je prva ljubav bio. Jedina ljubav. Uvijek ce biti. Ti si znao za to. Bila sam iskrena, nisam ti htjela lagati. Rekao si da je tezak put do mog srca, ali ako ga neko pronadje, a dovoljna je samo jedna osoba, tada ne idem od nje. I nisam otisla. I boli me njegova proslost. Srce mi para. Ali volim ga. Ne zelim da ostanem bez njega. Ti si bio cist..ne dodirnut. Boli me ta istina. Nisam bila spremna poslije svega da ga ponovo zbog toga izgubim. Mada sam se od kako znam za sebe borila protiv tog djela. To nije za mene..ja znam svoje. Kako ironicno zar ne? Jedina osoba kojoj sam se nadala pokazala se da bude ono protiv cega sam se borila. Ali ja volim njega. Neizmjerno ga volim. Neopisivo. Ti..ti si poseban bio. Za mene nisi mrtav. Necu nikad prihvatiti to. Desilo se je prebrzo. Kazu: "Imala si srecu pa si se oprostila od njega" ..Srecu?? Zar je to sreca?? Mrzila sam tu noc. Sjedila sam kraj tebe..gledala tvoje blijedo lice i te tamne oci. Molio si me da odem. Da ne ostajem tu. Znao si. Osjecao si kako nestajes. Ali nisam htjela otici. Nije me niko mogao otjerati od tebe. Sjedila sam tu..milovala ti kosu..gutala suze i bol..tek onda sam vidjela sta gubim. A nisam bila spremna da to izgubim. Drzala sam te cvrsto za ruku i onda osjetila paniku. Jos jace sam je drzala i govorila.."molim te..ne..sve cu uraditi samo..ne.." Ali bilo je kasno..rekao si mi da se cuvam..da ostanem kakva jesam. I ona sol na mojim usnama je bolila..."

Bili smo tako zaljubljeni, nisam nikog voljela kao tebe... Bio si mi prvi a i poslednji. Sve sam ti prastala jer sam te voljela i ako sam te izgubila, Znaj Ludo Volim Te I Jos! Zasto si me ostavio kad si mi najvise bio potreban? Zasto si drugoj srce ukrao samo da se vratis na mene? Jesam ti ponekad slagala ali uvijek sam se kajala i rekla sam ti istinu? Dragi, Samo da znas kako sam se osjecala kad sam te vidjela snjom! Probao si ljubomoru da ni doneses ali donjeo si mi tugu i Bol u srcu sto nikad nisam osjecala prije zbog momka! Nikad nisam ljubomorna bila a nikad necu ni biti, jer shvati da je to najgora stvar na svijetu. Sjecas li se kada si me pitao da se uzmemo za 7 godina i da ces me vjecno voljeti bilo skim bio. Dali Je to istini i dalje? Dali me volis onako kako si pricao? ili je ono sve bila laz? Ja neznam dali te volim ili da zelim onog prajatelja da imam sto sam nekad imala? ali volim te ipak kako bilo da bilo!! Vjeruj da ces mi uvijek u srcu ostati... Ali ako jedan dan MOGNE jedan djecko da mi opet spoj ovo srce u jedno i da me vise ne boli jako kada ti cujem glas! Volim te dragi mladosti moje i voljecu te vjecno samo to Znaj!! Tvoja Jedina *_*_*_*"

Svati moje rjeci, ako mozes i ako znas. Netrazim nista vise, niti od sebe ni od ljudi okolo nas. Bila sam mlada, naivna i slijepa. Niti dijete, niti zena. Nesigurna u samu sebe i u svoja osijecanja.Voljela sam ga a udala se za drugoga.Ostavila sam ga bez rijeci bez objasnjena ali sad ubija me ovaj nemir sto krijem u sebi.OPROSTI MI!!! Ponekad je tako malo dovoljno da opet nastavimo dalje , ponekad je jedan osmijeh ili lijepa rijec dovoljna da nastavimo dalje , ali šta ako tih rijeci nema , ali šta ako je mrak jaci od dana , ali šta ako nemam nade za dalje. Mnogi ljudi i ne primjete da idu tim putem sve dok ne bude kasno a onda se svi pitamo , pa šta to bi , izgledao je sretan i situiran i sada ga više nema , šta se dogodilo , ostaje samo jedno pitanje u zraku.

zar ne vidis da te lazem,zar mi ne mozes citati misli i moju mrznju vidjeti?mrzim te jer si me ostavio samu kad sam te najvise trebala,kad mi se srce kidalo.kad sam sama lezala na tom krevetu,i tebe nije bilo da me drzis za ruku.....voljela sam te kao boga,a poslije te anestezije se probudio netko drugi,i netko sam.sama u dusi i sama u tijelu,mrzim da cujem ti glas,mrzim da gledam te sretnog,i da se ponasas ka da nista bilo i nije.patim,svaki dan sve vise,jer necu vise imat sansu za isto.suze su mi pstale najbolji pratioac.a ti si ok,tebe nigdje ne boli,ni u tijelu ni u dusi.....mrzim te.mrzim te

U mojoj glavi kreces se samo ti, u mojoj sadasnjoj tugi sjetim se kako smo se voljeli mi, mislim na tebe u sekundi izgubim sebe, trazim sokak od ove tuge, trazim sokak koji me vodi do tebe, voljela bih biti uz tebe, da mi moje srce vise ne vene, nadam se i danas da i ti nekada mislis na nas, tuzni su ovi dani, osjetim sve na svojoj ljubavnoj rani, kada pomislim na tebe u mome srcu se stvori tihi mir, i znam da volim tebe, suze lijem, rijeke stvaram i samo tebi svoje srce otvaram. Ljubavi nemoj me zaboraviti, ni ja tebe necu, oprosti mi sto volim te jos, sekundu jednu zatvorim oci i imam osjecaj da ti ces mi doci, kako stavljas ruke svoje na tijelo moje, otvorim oci.......i vidim, da nisu to ruke tvoje..........

Nocas nisam sama, tuga mi srce slama, suza mi lice para, grijeh me nocas grije, nikad mi gore bilo nije... Stani suzo,! Plakati necu, za moju tugu nepostoji lijek, ali upamti rijeci ove; VOLJET CU TE ZAUVIJEK...! Sretno ti bilo u ovom zivotu, neka ruze cvijetaju na tvome putu... Meni ce biti sreca samo pusti san, tuga ce me slamati iz dana u dan... Mozda cu i umrijeti, ali nemoj zamnom zaliti, jer umrijet cu od ljubavi... Tiho cu u grobu patiti i tad cu te Vojeti, al me nikad niko nece razumijeti... To sto zajedno nismo, mozda je zivot tako htjeo, ali pratit ce nas uspomene i mladosti jedan dio... Nasoj prici dosao je KRAJ, mi smo bili zaista cisti promasaj... Plamen zarke ljubavi polako nestaje, al moje srce dalje za tobom kucat ne prestaje... Oborim glavu, stisnem srce rukama jace, oku nedam da zbog izgubljenog place... Ali voljeti te nikad prestati necu moci...

gledam u ekran i ne znam o cemu bih pisala....ako pustim rijeci da krenu same,bojim se sta bi mogla napisat i poslije morat procitat.sad bi trebala spavat,a ja kao da sam upravo ustala,samo ne odmorna nego slomljena...sve mi smeta,nista ne iznenaduje,i svakako nista ne veseli..opet mislim na njega,,i znam da i on ne spava,al on to ne zeli sam od sebe.,on je lazno sretan a meni ni to ne uspijeva.ne uspijeva mi nista....sigurno negdje pije al ne od tuge za mnom.ja ga ne bolim,mene se i ne sijeca,ja sam bila samo tren..a ja ne spavm jer mastam o njegovim poljubcima,rukama oko mene,i tim plavim ocima.Boze,zasto ga ne zaboravljam?Ubija me ovaj osjecaj,i to vec godinama,ni broj im ne zelim znat...Lazem,znam ga jako dobro,i svaki dan se nadam da je zadnji put.pozelim ga nazvat,i zelim cut taj glas,koji tako dobro znam al bojim se.taj glas laze i uziva u mojoj patnji...zelim spavat i ujutro zaboravit al ne ide,znam..isto ce bit sutra...ne mogu pustiti sjecanja.jer volim ga i patim zbog toga.ne zelim ovo procitat,ne zelim znat i bit opet svega svjesna.znam da cu procitat i isto nastavit patit..jer

Okrenuo si meni ledja ni pitao nisi dali me to vrijedja samo tek tako otisao si ostavijo moje srce sa tugom plakala sam cijele noci i trazila tvoje zelene oci Boga molila da mi te vrati al uzalud moje molitve sve...kada pored mene vise nema te vene i ruza na mome stolu i moje srce umire u bolu na mezaru mome izniknut ce ruza crvena umrijet cu ja jer te vise nema...Procvijetala ruza i ti dosao si...al nazalost mili moj... zakasnio si!

Prijateljstvo nije nista drugo nego ljubav koja dobija odrednice "nemoguce ljubavi" i na takvom ogranicenju gradi plodno tlo za razvijanje odnosa. Zato kada se odstrane sve psihicke blokade, svako pravo prijateljstvo sadrzi potencijalnu ljubavnu pricu.Zajedno su provodili citave dane i kada su verovali da se razumeju utonuli su u nesto neocekivano, nejasno, tajanstveno...Neki put je potrebno da neko bude povredjen, da se korjenito prekine sve.............Nikada nemoj toliko voljeti zbog koga moras plakati i vjecno tuzna biti,nikad ne dozvoli da drugi vide tvoje boli, tugu,neka ti srce bude hrabro i onda kada bude voleo drugu,smej se i kad bi plakati htjela ,smjehom ugusi sve sto ti srce skriva,jer tako se mora pred ovim svjetom koji u tudjim suzama uziva...........NE POVJERAVAJ SE NI NAJBOLJIM PRIJATELJIMA JER I ONI IMAJU SVOG PRIJATELJA........Nikada se ne okreci za onima sto odlaze! trpi.....umri..ali budi ono sto treba....

Kao da sam pozvana da uèinim nešto veliko i trajno. Kao da sam s tvojom ljubavlju spremna da savladam sebe samu, svoju nemoæ, svoj strah i svoju nepokretnost. Da ti kažem da senke koje me progone ove veèeri imaju tvoje lice, i one koje su žive, i one koje su mrtve, i one koje su mi nanosile bol, i one koje su mi donosile radost. Senke nekih mojih života prepoznajem, a željna sam ih kao što sam željna tvoje ljubavi, dodira, postojanja. Volim te, znaèi tražiti smisao, biti spreman i otvoren. Volim te, znaèi živeti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo. Ljubavi, siromašni su oni koji nikada nisu voleli! Ja ne želim da te uèim veæ da te volim, to je viši stepen saznanja. Ako veruješ u sebe, za posledicu æeš imati nesalomivu savitljivost koja odoleva svakoj oluji. Tako æe ljubav i život biti jedno. Volim te, zaista te volim. Znam da mi ne veruješ i misliš kako æu te i ja jednog dana izneveriti. Zapamti, moja ljubav izdržaæe prevare, Izdržaæe veruj, izdržaæe. Tera me silna potreba za tobom. Tada i moj život dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike osmišljene tobom. Zbog tvoje ljubavi ti oblici imaæe neprocenjivu vrednost. Zar mogu oèekivati više? Trenutno jedino moja ljubav ima svrhu, jedino ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko oseæanje pripadnosti tebi donosi smisao koji iako polako izlazi iz mene, ostavlja me isceðenu i nemoænu ma koliko želela da te ljubim, da ponovo vodimo ljubav na vrelom pesku... Željo, postojiš uzalud! Zašto pobogu, mogli smo na taj tajni put krenuti zajedno. Šteta, jer moja ljubav za tebe nije ništa. Ne znam više šta govorim, pokušavam da ti objasnim, opišem stanje u kome se nalazim. Kako da ti opišem to stanje, taj mamurluk duše, taj instinkt i strepnju, to lutanje, to ponižavanje. Kako te ponekad mrzim, ne mogu da te se oslobodim,, da se odvojim, da poželim drugog èoveka, a opet samo tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, kroz snove preživljavam one dane dok si me valjda voleo. Nije teško biti rob onome koga voliš. Neæu da te pitam zašto je to tako oèigledno. Da bi samo uveæalo moj bol ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak izmeðu dva udarca. Kao neki tren u kojem svest pritiska moje biæe i cedi ga izvlaèeæi esenciju koja se zove ljubav. Ponekad postajem dosadna i sebi. Ljubav pa ljubav. Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, Odakle snaga i ta nemoæ istovremeno? Otkuda oblaci tvog lica sto me progone iz èasa u èas. Zašto si ti postojan u meni, zašto ne mogu da te odvojim od suštine mog života? Kako, zašto, nije dovoljno reæi samo volim te. Plašim te se, želim te i bojim se tebe, mrzim te i ubijam te svakodnevno, jer ti si moj strah i moja groznica i moje nemanje, moja ogranièenost, i moja tupost i sve moje gluposti. i sva moja dela, i ti si istina, i ona duhovna osama iz koje prolaze reèi èudesne kao putovanja. Kada kažem volim te pomislim na ono što èini ta reè, na sve ono što si živeo, što ziviš i što æeè živeti. Koliko samo može da nedostaje zadovoljstvo milovanja, neznosti.. Volim te u vremenu mnogobrojnih života znaèi pobediti smrt,,znaèi nadu i smisao života, puteve ka tebi..Možda je sadašnja ljubav u ovom životu naèin da se nauèim patnji..Ovaj svet ponekad je surov, ponekad nisam u stanju da razumem, ponekad ga prihvatam, ne volim ništa što znam. Predoseæam da æeš otiæi, da æe te tokovi života odvuæi od mene. Šta nam vredi traganje za sobom ako se izgubimo pre nego što smo sebe pronašli Na putevima života ne postoje prešice. To je jasna svetlost saznanja. Mogu. Odlazim od tebe. Spašavam te mog prisustva, moje komplikovanosti, mojih nesanica i prevelike ljubavi koja ti je prešla u dosadu..Ona je uvek nešto drugo od onog što trenutno mislimo da jeste. Od moje ljubavi mogu uvek oèekivati više. Zašto želimo da je se oslobodimo? Zašto obuzima tuga i radost, dva razlièita oseæanja istovremeno? Znam, odlazim od tebe ali ne od ljubavi moje. Razumeš njenu dubinu i moj bol. Ovaj odlazak nije smrtna presuda za našu ljubav. Ponekad želim da ti predložim da kreneš sa mnom da delimo život koji je ostao. Ali oseæam da bih pogrešila i uplašila te. Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, u sve što si mi podario za ovo vreme ljubavi. Sad znam odakle izvire ta ljubav i sa tom spoznajom mogu da odem na put znajuæi da æeš zauvek biti uz mene, u ledenom trajanju bez bola, patnje. jednom trajanju koje ne iskupljuje blažene ali i ne kažnjava grešne. To je sve za sada, za jedan život, za deliæ drvenog vremena u kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge, Ti si zaista moja ljubav za sva vremena

ovo nije klasicno ljubavno pismo.....ali je prepuno ljubavi.....slucajno sam ,lutajuci netom naisla na tekst gde muskarac recima docarava koliko voli....malo konfuzno,malo grubo,pomalo romanticno al prepuno emocija zaokupilo je moju paznju.......dakle evo teksta:"da ... a sa druge strane zena. ljudsko bice sa potrebama ... ... nevidjeno surova. da. trazi nemoguce. i uvek je u pravu. ako neces ... “znam sta mi treba i kako do toga da dodjem”. neko ko je odavno poznaje mi je rekao: „ Kada bi deset osoba jelo iste kolacice njen bi bio najsladji jer ona zeli da jeste tako. I ucinice sve da bi dokazala drugima da je to istina. Njena istina. Tebi ostaje samo da je pratis“ ... naravno ako mozes. po njenim pravilima. jezivo.auh ...... i svo to vreme dolazenja i odlazenja iznad svega je, pre svega u recima a mnogo manje u trenucima, sekundama koje je obecavala da ce produziti (zbog kojih bih umro za nju) ... ljubav..... ....t.o.l.i.k.o r.e.c.i ... ne mogu ja tebi da napisem sve to. verovatno i ne umem..... .... igrala se. tako je pocelo. nesto mi je jos tada govorilo da je upozorim da pazi na leseve i da u mnogim stvarima nije u pravu. nije vredelo. tvrdoglavo lepa i slatka. jezivo neustrasiva i provokativna. govorili smo: “moje drugo ja” ... sto je u celoj situaciji na izvestan nacin bilo ... pa morbidno pomalo. da. ... i ljubomora, i posesivnost, .. i mazohizam... zasto “monstrum”. pa, nekako na samom pocetku, opet instiktivno, sam je upozoravao da ne probudi “monstruma” u meni ... a mislio sam na ljubav. da. bas tako. nekako mislim da dugo nije shvatila. gledali smo jedno drugo u oci, dodirivali se, vodili ljubav pogledima a razum nas je upozoravao:” hej. treba da se razbezimo. ionako nema nade” izgovarano je... izgovarano je ... b.e.z.u.s.p.e.s.n.o... yebi ga, nije vredelo. nije vredelo. o moj boze...... koliko je samo puta izgovorila “MI” .. a opet svaka, ama bas svaka njena odluka je bila tako yebeno protiv “NAS”... jer ona “mora” ono sto ona “mora”. ... i nikako ... i nikako da mi nadje mesto... i gomila dvosmislenih, nedovrsenih ... recenica sa repovima ... ... sekundi, trenutaka, dogadjaja ... sms-ovi, meilovi, telefonski razgovori, sastanaka na nemogucim mestima ... pozuda, strast ... i da cekam, i da joj dam vremena koliko joj treba, pa makar ceo zivot ... uhhhh .... neko rece “tudje, prokleto” ... pa da. u realnom zivotu ... u p...u lepu materinu da se nosi ... kako to kada nekoga volis, volis sve. bas sve. cak i kada psuje ... nekako ...... voleo sam jednom. znam sebe. sebe poznajem najbolje od svih ostalih bica na ovoj planeti i u ovom zivotu. znam kako volim. znam kako umem da volim. i znam da previse je bolelo. i znam koju sam cenu platio. i sta je trebalo da se plati i koliko je trajala isplata. ... i kako do djavola nisam mogao da odmah prekinem. do djavola ..."

Evo jos jednog ljubavnog pisma, koje nikada nece procitati ona osoba kojoj je namenjeno.... Ne znam zašto, ali uvek kada kiša pada, setim se prošlih dana... i zapitam se: Koliko je zvezda na ovom nebu? Da li svaka sija za nekoga? Za neko usamljeno srce koje èeka... i gleda u zvezde, isto kao ja sada.. i razmišlja... Svaki put kada podignem glavu iz ove sive svakodnevnice i ugledam taj beskrajni svod, ja pomislim na TEBE. Svaki put kada ugledam neki sjajni treptaj, pomislim na tebe i pitam se da li ti misliš na mene ili na neku drugu? Da li ta zvezda sija baš za NAS dvoje? Znam da æu te voleti zauvek... Ta reè zvuèi tako... dugo... Hej, kako je moguæe nekoga voleti toliko? Znaš li da baš ona prava ljubav traje zauvek... Tog trenutka kada sam te ugledala, znala sam da je potreban momenat jedan da mi oduzmeš dah... i jedan otkucaj srca da shvatim da bez tebe ne mogu dalje... A taj jedan momenat je momenat za sva vremena... Ti si za mene bio sjajna zvezda, koja uvek sija u mom oku i mom srcu. Svaki put kada sam pored tebe srce prestaje da kuca, a ti ga svaki put oživljavaš! Ti si zrak koji osvetljava put. I kada nema nikoga- tu si TI! Ti si moje sunce i daješ mi snagu da nastavim da koraèam napred, bez obzira na sve. Ti si duga posle mraène oluje, senka koja krade svetlost. Daješ mi ljubav, koje sam gladna. Spremna sam sve da ti dam, a da ne dobijem ništa! To je ljubav na prvi i poslednji pogled. Na žalost- fatalan po mene. Uzalud pokušavam da spojim delove svog razbijenog srca... Koliko god se trudila, to je nemoguæe! Jer kud god da krenem i šta god da uradim, ja mislim na tebe. Potreban si mi bio samo ti- tvoj topli osmeh i ljubavi do neba. Ali ti to nisi umeo da mi pružiš, jer ne poznaješ ljubav i nikada neæeš znati šta znaèe reèi VOLIM TE! A mene si mogao da voliš... to je bilo tako lako. Trebalo je samo da imaš SRCE, koje oseæa i koje nije hladno kao stena... Sve je bilo isuviše dobro da bi bilo istinito. Nisam mogla da pronaðem reèi koje bi opisale kako sam se oseæala i koliko sam bila SREÆNA! I sama nisam razumela kako tvoja ljubav može da uèini ono što niko drugi ne može! Nikad sebi nisam bila jasnija kao tada. Zahvaljujuæi tebi uvek sam lebdela u oblacima, ali i još èvršæe stajala na zemlji. Ti si bio ostvarenje mojih snova, sve ono što sam sanjala, maštala, trebala... Ti si za mene bio moja ljubav, èežnja, moje srce, moja požuda, moj DRUG... Ispred tebe sam stajala takva kakva jesam. U mojim oèima ti nikada nisi video lažni sjaj... Moji pogledi su ti govorili sve! Reèi i nisu bile potrebne da shvatiš da volim te više od sebe! Takvog kakav jesi... Ne ni tvoje ime, prezime, veæ TEBE, u isto vreme tako jednostavnog i komplikovanog... Volela sam te kada ni jedan razlog za to nisam imala... Kažu da dok god volimo nekoga zbog njegovih vrlina, da to i nije prava ljubav. A ja sam volela svaku tvoju manu. One u mojim oèima nisu ni bile mane. Noæu sam mislila na tebe, a danju sam živela za tebe... Naša dva života bila su data jedna drugome, a ipak je svako otišao na svoju stranu, da ponovo luta... I na kraju smo postali samo stranci i ništa drugo... Želela sam da sa tobom doživim prve pahulje, i da zajedno budemo deo te snežne bajke... Kažu da kada padne prvi sneg, treba da se zamisli želja... Pala je i ta prva pahulja, samo što je nismo doèekali zajedno... A želja? Ostala je neispunjena i prazna- baš kao i moje srce. Ostavio si me na pustoj stanici. A ja sam èekala i èekala da se vratiš. Opet mi je duša sve o tebi sanjala... Prolazili su meseci, dani, sati, a ja sam i dalje èekala sama na peronu gledajuæi kako odlaziš, i kako nemaš nameru da se vratiš... Zamisli kolika je tišina nastala, kad je jedini zvuk koji se èuo bio plašljivi otkucaj moga srca. A još uvek na zidu preko puta ulice moja senka sa tvojom luta... Neuspeh nije ako smo nešto uèinili pogrešno, veæ ako nismo ni pokušali... Ali, kod nas je, na žalost, sve bilo pogrešno, iako smo pokušali... U ovom ludom talasu života smo se izgubili... Nastavila sam da idem dalje, kao da te nikad nisam poznavala... Ostavio si rupu u mom srcu koju ne umem da zatvorim. Ali ne mogu da te pustim iz srca... Jer bole me i usne, i duša, i telo... I pogled mi se gubi... U gomili nepoznatih ljudi tražim TEBE.. ili lik koji æe samo lièiti na tvoj. A možda vremenom i postanem slepa da primetim druge... Bez tebe sam postala tako obièna! I niko nije ni primetio da sam umrla zbog tebe... Moja duša je prazna, srce je pusto odkad te nema, odkad si samo otišao... I pitam se da li si ti dno mog najveæeg dna, oseæaj koji me ubija iznutra, zarobljena misao u glavi??? Sada je sve protiv mene.. èak ni zvezde nemaju onaj isti sjaj... Doživela sam da imam rane koje ne krvare, a jako bole. Ti si se samo poigravao sa mojim oseæanjima... U stvari, ti si se uvek poigravao sa tuðim oseæanjima! Ali jednoga dana, kada se najmanje budeš nadao, platiæeš sve svoje kazne. Jer je život jedna velika sluèajnost i sve se u životu vraæa. Bez obzira koliko ti bežao od stvarnosti i realnosti, ona neæe pobeæi od tebe! Onda si ništa- tek jedna èestica praha. I topiš se nestajuæi u tišini, gubeæi se kao senka u daljini, a iza tebe ostaæe tek prašine trag. Taj trag æe biti dokaz koliko si nekad nekom bio drag. Danas mislim da je sudbina nepažnjom promešala karte sreæe... Samo ti želim da pronaðeš sebe i svoje snove.. i da budeš ono što jesi... Jer ja sam našla svoj novi san... I sada moja senka sa neèijom drugom senkom luta... Srešæemo se u nekom drugom životu...

Sreli smo se ne tako davno. Bilo je kao i uvek sto biva: srece, padova, razocarenja. Koliko smo puta usijanih glava glava bili pred prekidom, a onda se vracali jedno drugom ponovo, noseni zarom, na stare staze. Uspeli smo da se odupremo i nadzivimo sve one price i ogovaranja, sve one klevete i lazi. Koliko smo dobrih prijateljskih saveta zakopali duboko u nama! Verovali smo jedno drugom i voleli se. zato su nam zelje i snovi puni ambicija i opstali; zato smo i uspeli sacuvati ono sto su nam srca stvorila; ono za cim smo ceznuli. Sve do sada kada je postalo ozbiljno. Kad je sadasnjost bila isto tako vredna kao i buducnost. Kad smo hteli vise nego sto nam je zivot pruzao i davao. Kada sam ja od tebe zeleo mnogo vise nego sto si mi pruzala. Jer ja te nisam zeleo samo za jednu noc, za jednu avanturu. Zeleo sam te kao buduce ostvarenje svojih zelja. Zeleo sam te kao zenu koja ce me pratiti ne samo dio puta vec citav zivot. Zato nije ni cudo sto sam se s` pravom zapitao da li sam ja sposoban da ti pruzim sve ono sto treba kroz zivot. Da se na kraju pitam da li ce ti ljubav koju ti pruzam biti dovoljna. Ja nisam bogataseg sin da ti mogu pruziti sve sto pozelis jer pored mene bi te ocekivala mnoga odricanja posto nase zelje moramo sami da gradimo i stvaramo; u protivnom, postaju snovi. Jednom, kad nas zivot ponese u kolotecinu svog zivljenja, znaj da nas u njemu ocekuje svasta. Olako si prihvatila moje ispruzene ruke i, verujem, posla bi samnom na kraj sveta, svesna da u zivotu nije srecan onaj sto ima sve, nego onaj koji ne zeli ono sto nema! Shvati, razmisli, odrasti vec jednom da bi u potpunosti meni pripadala, da budes vecno moja, ona kojoj zelim da poklonim tako mnogo; jer ljubav je samo jedna karika u lancu koji vodi ka sreci, cilju, saznanju da ponekad i samo voleti nije dovoljno.

Član u razvojuGrupa: ČlanoviBroj postova: 79Pridružio: 9-December 04Lokacija: USA,FLORIDAČlan br.: 121

Koliko sam samo puta napisala pismo.... koje mi se tog trena cinilo predivnim... a sutradan kad bi ga opet procitala.. derala bi papir u sto komada bojeci se da osoba kojoj je namijenjeno bilo ne pomisli da sam previse emotivna i da ju gusim sa necim sto mozda .... onaj kome je pismo namijenjeno ne zeli da pruzi meni za uzvrat na isti nacin.... Neka sam cak i cuvala.. ali jednom prilikom...prevrcuci stare kutije na tatinom tavanu.. pobacah ih sve.. iako mi je poslije bilo zao.. Bilo je tamo zaista predivnih pisama... divnoj osobi..koja ih nikad nije procitala... a BILO JE TO DAVNO DAVNO... Tko zna sta bi bilo da sam ih poslala......

Ne! Nista ne trazim od tebe.Ne trazim tvoju ljubav.Ne trazim tvoju ljubav a ni sazaljenje.Ja te volim bez uztezanja,ali ne zelim,ne zelim da me zalis.Mrzi me,preziri me,ali nikad,nikad me nemoj zaliti.Moja osecanja su cista,sjajna i postojana u svom ludom ponosu i ceznji.Zvezdama sjajnoj nebeskoj povrsini sapucem o mojoj ljubavi.Oni mi daju varljivu nadu i obecavaju ljubav koja znam nikad nece doci.Obecavaju ljubav koja je na dnu bezdana i koja nema ni volje ni zelje da izadje na svetlost.Znam! Ti volis drugu.Njoj si poklonio prvu prolecnu ruzu u setnji pored usnule reke.Njoj si cvecem okitio kosu i saputao na uho ljubavne reci.Njoj ces darivati sebe.Ja nemam pravo na tebe.Nemam pravo da s tobom sapucem o usnuloj reci.Nemam pravo da zahtevam od tebe-tebe.I zato ne trazim nista.U vedrom nebu gledacu tebe,u oluji trazicu tvoje reci i zivecu kao do sada u ludim snovima uzaludnih cekanja.