U traganju za izgubljenom inspiracijom

06.00 -->  Alarm na mobitelu je glasno zasvirao i prenuo je iz mirnog i dubokog sna. Sneno je otvorila oči. U tom prvom trenutku nije znala gdje se nalazi, zašto se je probudila .... ali .... sve joj se polako vrača. U svojoj sobi je, sama. Onaj frajer koji joj se motao po mislima bio je samo plod njenog sna. I sad više nema snova, jer svanuo je još jedan dan.
Polako se ustala i prišla prozoru. Dižući rolete nadala se sunčevim zrakama, ali dočekaše je samo kišne kapi na prozoru i jedno sivo hladno jutro.
O kako nije voljela takva jutra. Ona nisu ništa novog donosila u ostatku dana (jer: "po jutru se dan poznaje" pa ako je jutro loše i cijeli dan je loš). Nije imala volje za ništa. Polako se oblačila i spremala pa je skoro zakasnila na autobus.
Oko nje i u gradu bijahu sve sama namrgođena lica. Fax je postao hladna i tužna kamena zgrada. Jedva je čekala da završe ta današnja predavanja.

ako ništa drugo......barem je pocelo.......

a još treba nekako i završiti.
:)

uvijek završi....sve ima pocetak i kraj...(samo kobasica ima dva kraja)

si siguran da nema dva početka?
:)

kraj ili poćetak? pitanje je sad?

ovo je ipak samo početak.

neznam kaj bi reko ?
pocinje od kraja do kraja :)