Kvragu i naslov

Sjedim na krevetu i gledam tv, onak opusteno i stalozeno, prije moje omiljene zanimacije proucavanja kapaka iznutra... sve je pocelo kad mi je u sobu usao muzjak komarca kojeg se neizmjerno bojim. Organizam reagira na strah lucenjem adrenalina u krv. U mojem organizmu se i adrenalin usere kad vidim tog kukca kak leti po zraku i kruzi oko lustera, zaletava se u njega i proizvodi lupkanje svojim krilima  od silne zelje da dodje do zarulje, iako nema pojma da je proizvedena u tvornici osram (haha). I tako ja imam izraz lica ko da moram na giljotinu, a disem tak da zaboravljam kak se kisik konzumira..preplasenim pogledom pratim tog insekta, hvala bogu nije tak jako velik, samo kaj je velicine lastavice 'hehe'...odlucio je predahnut na plafonu, e pa neces rekoh ! plafon u mojoj sobi je dosta visok pa sam se sjetila uzet partvis kojim je moja mama do maloprije pometala odpatke paradajza koji je spremala za veceru. Otisla sam po partvis s namjerom da ga opalim po rilastoj tintari mu. Nije mi svejedno. Uperila sam taj partvis pun prasine prema tom dugonogom, strkljavom ali sablasnom kukcu i fino sam ga sravnala s plafonom, ovaj ostane razapet na vlaknima partvisa a ja ga s gadjenjem gledam i provjeravam dal je ziv. Ocito imam posla s inteligetnom spodobom, uz to i otpornom, a naizgled krhkom jer se manekencic pravio mrtav.. Puhnula sam u njega da vidim jel odapeo i kad vidim, gad je odletio! O majku ti, di si samo ? bio je na podu kraj moje noge malo osamucen, a gad se zakamuflirao i kad sam ga htjela opet opizdit,odletio je...Sarala sam pogledom po svuda i usrala sam se kad sa pogledala u pod i vidjela ogromnu sjenu na podu ispod mojih nogu. Uz sav strah, pamet mi jos funkcionira dovoljno da shvatim da leti oko lustera...jaci nego ikad- leti brzinom munje, zivcan, ljut, bijesan i neuracunljiv dok ja zbunjeno ne znam nis o nicemu s tim partvisem u ruci. Cekala sam tren kad ce dugonogi pozeljet odmorit svoj siljati supak... Ipak nije tak pametan kaj se namjerio na moju zarulju, a ima vani javnu rasvjetu, lampetine oko kojih se odvijao pravi insekt-party..
 
Rilac je izabrao zid za predah. Ja sam mu odlucila pruzit pravi predah tak da ga zauvijek zakeljim uz zid.. opalila sam ga opet ali ovaj put jos jace uz dodatni efekt partvisa, oblak prasine. Mrcina se srusila na ormar i lezala te naravno ostala ziva,ali ne  i poletna, hehe u ovom slucaju u oba smisla .Vec mi se gadilo mesarit kukca pa sam ga samo otpuhnula da padne iza ormara. Gotovo je. Krepavao je tam izmedju zida i ormara.. 'oces si zaruljicu da ti dofuram,pizda ti insektovska', mislila sam si..Ugasila sam svijetlo i slusala sam mjuzu na mp3-u uz osjecaj pobjednickog duha. Atmosferu je omela cudna vibracija uz puhanje povjetarca koji ritmom podsjeca na duplu pedalu bubnjeva u nekoj vikinskoj black metalcini. Umalo sam se udavila kad sam naglo, vidjevsi prizor, gotovo aspirirala kaugumu i istog trena ju naglo ispljunula u ruznu facu tog insekta koji se ocito vratio, i to veci od mene ! Aaaaa jel su to traume zbog prezivljenog, jel ja to sanjam? Ne, surova stvarnost je to bila. Bjezala sam, trcala po sobi, udarala, lupala insekta, ali radije bjezala. Spodoba je evoluirala naglim povecavanjem , imala sam  posla s demonom u obliku muzjaka komarca koji je veci od mene! Urlala sam, derala se, plakala, dok je ovaj lamatao krilima i stvarao propuh jeze u sobi od kojeg su padale stvari s regala. Kukac je likovao i napadao me a ja sam za to vrijeme povracala od straha, soka i muke. Bio mi je iza ledja i priblizavao mi se sa svojim ogromnim rilom zeleci isisati zadnji tracak zivota iz mene. Uzela sam slavni partvis i njime ga stisnula uz zid, iza vrata, otvorila ih i nabijala zivinu s vratima dok nije pocela nalikovati na suho granje za potpalu. Ubila sam ga.
 
 Sva znojna i izmucena spustila sam se u dnevni boravak da vidim di su mi starci bili za to vrijeme i jel je sve ok. Otvorila sam vrata od boravka i nisam mogla proc jer je prolaz bio zatrpan nekakvom ogromnom spuzvom. Izasla sam kroz prozor da pokusam uc s druge strane, ali bez uspjeha. Boravak kao da je bio hermeticki zatvoren iznutra. Uzela sam onaj partvis u nadi da probijem tu izolaciju. Bockala sam, mlatila s partvisem po neidentificiranoj masi dok nije iz nje pocela teci crvena tekucina nalik krvi. Kako je curila tako se susila...tamnjela...grusala... pa to je krv ! Cija je to krv, kaj je to ? Razbila sam prozor od kuhinje, usla unutra i nasla ostatke posranog paradajza na stolu i pored njih ogromnu mrtvu vinsku musicu.
 
Doslo mi je iz dupeta u glavu- moja mama je kupila paradajz kojeg je zarazila ona pticurina iz prvog bloga, tako da se posrala na njega. Tocno se vidjelo da je to onaj otrovni kiseli izmet koji kuri sve oko sebe. Otpad od paradajza pao je mojoj mami na pod kad ga je rezala , ona ga je pomela i tako su ostaci GMO susptance ostali na vlaknima partvisa. Ja sam se pomocu tog partvisa borila protiv onog insektovskog gada, a za to vrijeme su moji starci u denvnom boravku strastveno, gurmanski  jeli zarazeni paradajz. Ja sam pobjedjivala u dvoboju dok su se moji starci zarazili, poceli su se napuhavati i bujati masom sve dok ih nije ubio nedostatak prostora...vakumirali su se u dnevnom boravku, natiskali, izguzvali,ugusili i umrli. Partvis objasnjava i to sto je insekt postao enormno velik. Ostala sam sama..poludila sam i otisla sklopit pakt s Rusijom kako bi se domogla atomske bombe ili nuklearke. Amerikance treba raznjet.
 
 
...............................................Fin.............................................................

lol. imas ti mastu:) cudi me kak si tak smireno primila smrt svojih bliznjih O_o
i da, slazem se sa zadnjom recenicom. đubrad kapitalisticka!! :)

dosed.. lepo ti pise da sam poludila hehe

gle, ne znam stvarno sta da ti kazem..svaki put me iznova iznedjujes !! :) Stvarno imas bujnu mastu , za tebe imam samo rijeci hvale !! ma uzivio sam se u cijelu ovu pricu ,idem sad snimiti film!! uz tvoj pistanak naravno..:) e da,i amerikance treba raznjet.:) ciao i nastavi sa ovim pricama molim te!!