Acta Est Fabula...

"...Ne...Nismo mi bili ljubavnici...Nikad...Samo smo se ponekad gledali, kad nas nisu gledali..I to je sve...Oboje smo nosili na lancicu po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokusavali da je sastavimo, ko zna zasto, i ta tajna lebdela je nad desetogodisnjim okeanom proslog vremena kao ukleta ladja...Negde ovde daleko...Nedge tamo blizu...Ni na nebu, ni na zemlji...Do te tajne se, interesantno, moglo stici jedino bas strmim stepenicama visoke verande, uz koje se Luna uspentrala hitro, kao kosuta, ostavljajuci na njima izvesni zagonetni osmeh, kao ruzu, kao malu staklenu cipelicu po kojoj cu je pronaci...ali, gde zuri? Opet ne pazi, ludica..."

Ma ume nas djole sa recima, ipak su one njegove igracke.. :-))

Hej, pa naravno....samo prvi red i dolazi u obzir, as usual! :-))))

Anamarija bi mogla biti sasvim zadovoljna nacinom na koji mi nedostaje...
Laku noc ti mala breskvo :o))

ah....27. je sve bliže :)