Eternal Sunshine of the Spotless Mind ilitiga i noga u guzicu je korak naprid

O, zagrli me sad, jako, najbolje sto znaš i nemoj crnoj ptici da me daš.  O ne, ne brini, proći će za tren,ja sam samo malo lud i  zaljubljen. U mojim venama davni sever samuje i ja ponekad ne znam šta mu je...
Pusti vremenu...misliš li u tim trenucima na moj temperament Italije, dah Dalmacije i strast škorpiona koji mi teku žilama...ne znam u koji sam red stala kad se djelio sastav postojanja...u onaj adrenalinski, tako da mi srce nemre pumpat bez stajanja na rubu, koliko god ja bježala u mirne uvale gdje nema čak ni maestrala. Pa dišem punim plučima na neverinima, dozivajući sve bure da me probude.
Treba mi tvoj mir, kad se nađem na pragu, u noćima stagniranja, da mi da inekciju spokoja, makar prividnog, da se zanosim bilo čim, ili ničim, čisto da postojim izvan okvira. Osjećam se ponekad da kad bi me se zatvorilo u sliku našla bi načina da izađem iz nje, i nisam ti ja rođena da budem statua. Čak ni ona Julijina, stalno pod tuđim dodirima.
Filigranski sam provjerila sve prije nego sam krenula na put, sprečavajući iznenađenja i trudeći se svim silama stvoriti ih. Ovaj put te pozdravljam sa zbogom, nismo mi rođeni za doviđenja, a još manje za dobro jutro.
Naši jastuci pripadaju drugim krevetima, i nema tog pokrivača koji bi nas primio, a da pritom ne nestanu plahte pa ostanem goli na već izlizanim oprugama. Da smo ih barem zajedno uništili...to su ti tragovi moje prošlosti pod leđima, i naznake budućnosti koja ti ne pripada.
Ne znaš kako je buditi se sa težinom na ramenima, pa mazat pregibe mastima od kojih gori koža. I bolje, ne bi ti imao za to snage...a kao i uvijek te želim zaštititi...zašto? jer to u meni budiš...spavaj sad, makar jako daleko od mene...bit ću na oprezu za oboje...trenutno ne znam drugačije...

ajd evo ti jedan....KISSSSSSSSS

njegova prva pjesma koju su me naučili u izviđačima... :)

ma vidi se da neš nije u redu kad sam ga počela slušat, bit će čuda

bit ce da je mnogo lose..