sve je pod kontrolom, sad sam ja tu

Pokušavala sam si zadat neku temu, ali vidim po ne znam koji put da to kod mene tako ne funkcionira. Nikad ne znam o čemu će biti blog kojeg ću napisat. Bitna je ona prva rečenica, intonacija, inspiracija koja obično dođe dok se vozim u tramvaju. Nju si zapišem, a onda ostalo dođe samo po sebi kada dotaknem tipkovnicu, na kraju stisnem objavi i tek tada sve pročitam, ponekad i par puta istinu govoreći, dok uopće vidim gdje su misli pobjegle. Ne znam, ili u biti nisam se ni trudila pisati doslovno preneseno.
C/p nekog dana ili doživljaja, pretpostavljam da ga zakamufliram u rečenice, koje poslije sama pokušam raspletljat, i najednom mi sve postane kristalno jasno. Svojevrsna terapija samorješavanja. I ne znam, ili opet kad bolje razmislim, ne pokušavam pisati neku prozu ili poeziju koja bi bila o nekim trećim stvarima. U svakom blogu provučem sebe, ponekad u onim svjetlim tonovima, ponekad u onim ponorima. Pišem sebi, usput pokušavajući poslati signale nekome, postojećem ili nepostojećem, prošlom ili tek dolazećem. Nema puno da piskaram, par mjeseci, i ne bih se svrstala nikad u neku kategoriju dobrog pisca ili piskarala, makar ponekad sama sebe iznenadim. Da li pisanjem ili osjećajima utkanim u retke, ne znam. Znam samo da su me znali moji logovi dobro rasplakat (blesavo ili ne?:)).
Mislim da bi trebala napraviti neku životnu inventuru. Zbog dosta razloga, ili me možda samo malo ulovila predrođendanska groznica (27!!!). Pita me frend šta bi za rođendan da mi pokloni, rekoh: pokloni mi da mi ovo bude 22 :)). Ne, ne bojim se starenja, bojim se samo toga da se jednog dana ne okrenem iza sebe i ne skužim da ima stvari koje sam htjela, a nisam napravila. Zato sam uvijek sa 100 planova. I ima more toga što bi htjela. Kad se okrenem, mislim da sam one neke glavne životne stvari riješila, fax, stan, posao.
I ponosna sam na to, pogotovo što sam od doma otišla sa 17, a ipak nisam baš previše skretala s puta.
Sad kad je ta sigurnost prisutna ne preostane ništa drugo nego si ispunjavati želje :)). Moram u Japan, što prije, i neka to bude na proljeće. Hoću latice trešnjina cvijeta da me obaspu poput snijega. Moram naučit španjolski, po mogućnosti do ljeta. Moram naučit igrat bridge, čim nađem koju žrtvu da mi objasni. Moram promjenit namještaj (dobrovoljci za izbacivanje starog neka se ne ustručavaju javiti :)). Trebala bi prestat pušit, ali to sam si rekla kad zatrudnim :D (za ovo dobrovoljci trenutno ne trebaju :)). A za dalje, volim se poslužit stihom Tine Turner: I wanna make a million dollars, I wanna live out by the see, Have a husband and some children, Yeah I guess I want a family. Ako se zainatim ne sumnjam u uspjeh, a nekome tko je spoj Dalmacije i Italije inata ne fali. Ni lajavosti :D.
Mogla bi u skorije vrijeme raščistiti i neke obiteljske odnose. Makar teško je biti razuman kada te za neke ljude veže samo onaj instinkt da ti je to familija, Nisam se dosad toga otarasila, pa valjda neće biti ništa ako to odgodim još kojih par godina. Ali kad sve to skupa sagledam, mislim da sam ipak neki odmak napravila, povrijedit me ionako nitko ne može više od onog što mu ja dopustim, a nastojim se pridržavat one: ako me jednom zajebeš tvoja greška, ako me dvaput zajebeš, moja greška (da, da lupam dosta glavom o zid, šta sad? :)).
Po običaju ne znam gdje je trebao ovaj tekst odvest, možda neki zapis o danu koji je bio svakakav i nikakav u mojoj glavi.
 

eto vidis, jesam rekao da redovito tusiranj pomaze

pa ak za naslov napišeš resume, onda je francuski sažetak a engleski nastavak, pa ti vidi :)))

ajde izmisli nešto novo, dosadio si s tim

ma ne znam da li je ovo sažetak ili nastavak, prije početak :)

oho, nisi od volje? kako da te oraspolozim i dal to ukljucuje skidanje gaca?

gle, mene ništa ne može oraspoložit što ne uključuje skidanje gaća :DD ma od volje sam, samo znam da možeš ti izmislit i nešto bolje pa te samo potičem :))

hmmm....mogla bi sarmu napravit...a dok se kuva, pravit meni drustvo do 6 ujutro...

šta si ti svaki dan u noćnoj?

3 noci pa jednu slobodan

ko da sam ozenjen

a jebote, strava

a moglab ti mene i nazvat, ako ti je dosadno...

ja tebe? a ti na poslu imaš besplatan telefon

odbija mi se od place svaki poziv koji nije upucen u firmu...

meni se isto odbija od mog kućnog budžeta :DD

tvoj je veci od mog :)

aj nek to čujem iz muških usta :DD

jebga, tesko cu ja do onih 8k koje si trazila, morat ces i ti sljakat

:(( a dobro, šta sad, ljubav je ljubav

ljubav? mislis seks i pranje te kuvanje?

to si triba tek nakon što kod matičara potpišem spomenit

ma kakav maticar...prilez...ovaj divlji brak je za mene...

Vidim da me pokušavaš na sve načine otirat. Je li to neka kušnja moje ljubavi?

ma kad ti odma ozbiljno...nista od zenidbe dok ne provan tvoju kuzinu i dok ne vidin tvoje seksualne navike i potribe

a zar ti sumnjaš u moju kužinu i moje navike i potribe?

ja san nevjerni toma po ton pitanju...moran bar godinu dana probavat...

a ništa, šta si ono reka: sarma? a ovo ostalo, zeznule te noćne, čekamo slobodnu noć

sram te bilo, sto ce ljudi pomislit...

za isprobat teleskop, na to san mislila

a tako ti to zoves? besramnice jedna....brzo izmoli 10 ocenasa i kupi duracell baterije

kad tako napišeš normalno da će ljudi svašta pomislit

sad sam ja kriv?