Acta Est Fabula...

D-moll je ponovo vršljao po stanu... Pobegao je, začuvši ključ u bravi, ali sam zatekao njene sitnice, kojima se dotle igrao, i ostavio ih razbacane, kao kockice, svud po sobi. Ne. Nje nije bilo... Za sve ove godine smislio sam izgovora za deset života, ali ni jedan se nije uklapao. Ta praznina je ipak bila za dva broja veća od svih prethodnih. Osam, nula dva... Neko mi je rekao da grešim što čekam da stvari same naiđu, ali to i nije tako loš sistem. Jedino ih treba čekati na pravom mestu. Da. Tu je moja frka... Minuti su kapljali kao stalaktiti, i pod njihovim teretom kazaljka je potonula do dna. Pola devet... Zvono na vratima mi je vratilo samopouzdanje. Sa strahom sam primetio da mi se maska ravnodušnosti ponovo lepi na lice. Zar je moguće da sam baš toliki idiot? U hodniku nije bilo nikog... Neko je očigledno zvonio odozdo, i strčao sam, pazeći da to ipak ne bude rekord stepeništa... - Majstore, iskipov'o sam ono... Kamiondžija, koji je mahao računom sa mojim imenom, nosio je trodnevnu bradu i impregniranu jagnjeću bundu, ali je jagnje izgleda upalo u blato pre nego što su ga oderali. Video je da nemam veze. - Ma, pesak, onaj, što me gledaš? Pet kubika. Iskipov'o sam u ono okruglo, betonsko, u dvorištu, ono gde se igraju deca. Gospojica je rekla da tebi ostavim račun... Gospojica? Nisam smeo više ništa da ga pitam, jer mi je koncentracija alkohola u njegovom dahu dobro oprljila trepavice i već počela da me malo "hvata". - Drži ovo... Tutnuvši mi papir u šaku, odgegao je hodnikom, i ja sam se zbunjeno popeo do međusprata, i kroz razbijeno staklo svetlarnika provirio ka zajedničkom dvorištu naše i još nekoliko okolnih zgrada. Hm? Peščarnik iz kojeg su "veliki" odavno razvukli pesak, malterišući po svojim stanovima, zaista je bio prepunjen mokrim, zagasitim peskom, i klinci su se, kao hijene, već vrtuckali oko te kupe, vrebajući priliku da napadnu. Gospojica? Račun je bio urnisan, zgužvan i precepljen grubom šoferskom ručerdom, ali je poruka za mene ipak bila čitljiva. I jasna... "Sretna nova, stari noju... Eto, sad ćeš imati gde da zabijaš glavu. E."

Hehe.. Ovaj E na kraju je odličan!! lol

veeecckkkaaaaa....:-))))))

Pa sretna vam nova, nojevi dragi, i svi ostali! :-)))

hehehe...jutros sam bas glumila noja kad mi je zazvonilo za posao i lagano dosla na posao hmmmmm nesto kasnije...:-))))

I ja sam glumila noja jutros, a kasnila sam samo pet minuta... nevjerojatno kako se ponekad mogu spremiti za svega par minuta... :-))))

ja se prebacila na klizno radno vrijeme i to je OK kad se ujutro treba probuditi, ali je frka kad svi odlaze doma a ja jos moram ostati raditi...:-(

Ajooj, to je bad...kad si idu kucicama, a ti sama poput psica ostajes...radije se ja onda ustanem rano ujutro... :-)))

je kao pes tuznog pogleda...:-))))) ali uspijevam se i ja najcesce ustati ranije tako da i nije tak strasno...:-)))) znas kaj, ...hehehe...stvarno volim spavati u jutro...:-)))))

Jooj, tad je najsladje! :-)) kad znas da vise ne mozes.... :-)))

Treba stati kad je najbolje ;o) Mos' si mislit!

teorija tmol...cista teorija...:-))))))