NJEŽNOST

Svojevremeno sam se jako trudila s Nocturnom u e molu od Chopina. Ne odsvirati ga školski, nego unijeti sebe u to. Nakon savladavanja tehnike, odsvirati to da se vidi da sam cijela u tome, da se osjeti i čuje da sviram s dušom.

Naime, svirala sam klavir u muzičkoj školi... ups, današnje bi dijete reklo: 'Sviram glasovir u glazbenoj školi' :)) Ne zamjerite šta više ne znam ni pravilnu upotrebu riječi.

Hvala Bogu, pa note nitko ne mijenja... i dalje postoje iste note, crtovlje ima 5 glavnih linija,... snizilice, povisilice, violinski ili g ključ, te bas ključ su i dalje na broju.... a i legato, stacatto i ostale naznake tempa i jačine ostali su isti.

Dakle, taj Nocturno je tako predivan i ako ste imalo voljni i imate barem trunku simpatije prema klasičnoj glazbi, to je moja posebna preporuka. Ok, ako vam se baš i svidi, onda poslušajte i valcer u c molu od istog skladatelja. Ipak, mislim da je najveći gušt to predivno odsvirati. Onda ste potpuni.

Onome tko je barem jednom pokušao svirati na klaviru koju etidu ili sonatu, pa do složenijih djela kao gore spomenuti nocturno i valcer u c molu, zna koliko mu je napisan prstored iznad nota jako bitna. Bez njega legato u određenom taktu ne bi ispao legato, ako ste krenuli svirati takt s krivim prstom.

Određene note nekada je bilo užasno teško naći. Ali ne bilo koje, nego baš one koje su mi bile u programu za godinu u muzičkoj i bez kojih nisam mogla. U Beogradu i Ljubljani tiskale su se, za kupiti ih je bilo sve manje, a muzička je imala svoju arhivu iz koje se mogla unajmiti koja knjiga, ako ste imali vezu jer bi svi primjerci nestali odmah na početku godine. Tada nije bilo kopiranja kao danas, nije bilo neta pa da iz amerike naručiš određenu partituru, platiš karticom i za par dana stiže ti na kućnu adresu. Tada smo se snalazili kako god smo znali. Sjećam se da sam čak i na ruke prepisivala sonatinu od Debussya. Ah, ta vremena.

Prednost (ili mana) je bila u tome šta mi je tata plovio i šta je svaki music shop u nekom gradu kada bih bila kod njega na brodu, bio moj. Tako sam '86. bila u New Orleansu. Woooow, koji su oni music shop imali!! Moja mama, koja inače obožava klasičnu glazbu i opere, oduševila se kada smo pronašli CD (bacite pogled na godinu, jer tada se tu kod nas još uvijek opako presnimavalo po kasetama) od Pogorelića, sa snimkom 1. koncerta u b molu od P.I.Tchaikovskog.

Tada sam nakupovala nekoliko knjiga nota, klasike, rocka, popa, cijelu knjižurinu od Scotta Joplina ( za glavnu temu iz filma Sting ste sigurno čuli, on je bio jedan od tata jazza i bluesa). Sve moguće kemijske u obliku čela, nota, klavijatura, figurica, narukvica s oznakama bendova, ma, svega je tamo bilo. Još sam bila dijete i sve me moglo oduševiti, ali znam da i danas da uđem u takav store, oduševila bih se odmah.

Uvijek sam više voljela svirati poznate skladatelje jer osim navedenih, i List i Bethoween, pa i Schubert i Tchaikovsky su mi najdraži, a tu je i tehnički najzahtjevniji Bach od kojeg samo neke skladbe volim. Ima ih još meni dragih, ali nema ih smisla sada nabrajati.

Mana je bila u tome šta kada bih krenula svirati Mjesečevu sonatu na mom pianinu Petrofu, moja mama bi stala vikati da mi to sigurno profesor nije zadao. Mama je uvijek bila majstorica klasične glazbe, ne zna note ni dan danas, ali da joj otpjevuši prvi takt neke skladbe, odmah odvali tko je skladatelj. A školske etide i sonate su mi bile stvarno dosadne. Ipak, poslije završene muzičke, dosta tih školskih sam razdijelila, znajući kako je teško meni bilo doći do njih.

A ove, od vrsnih majstora imam i danas. Istina je da su te knjige danas kupusi stranica, ali u kojima se i dalje jako dobro snalazim. Kako više nisam u mogućnosti svirati svaki dan, a i nokte pustim tu i tamo zbog jačeg dojma ženstvenosti, razmišljam da zapičim do Engleske ili Amerike, ako ništa drugo, onda zbog izbora nota. Poseban je feeling listati note, stati na određenoj partituri i usred dućana desnom rukom svirati u prazno u zraku zamišljajući klavir i gledajući note. Mda...

Osim nota, instrumenta i nekakvog znanja sviranja klavira, kada kreneš s pravim prstom svirati, sve ide kako je sam skladatelj zamislio. A još kada uneseš i dušu u to.... ma, to je onda pravo... zvalo se to muzika ili glazba, dlačice na tijelu se ježe.

...trebam klavir-štimera....

kada bi vidjela one koji su meni došli, ne bi ih trebala :DD

...:-))))))))))))))))))))))))))))))))))))

možeš li mi nekako poslati te note, to sam oduvijek želila svirati,ali nikako da dođem do nota...

...a već sam mislila uzeti okasti br. 6....imam od bacikla....i sama to zašarafat....u uzdrum tulit da ga točno našarafim....mislim, ako znam po baciklu prčkat šo nebi po pijolinu....

...ma sad se u selopoli otvroril neki nota- šop...al neznam di....navodno mrak...

ajme, to su takav kupus da se pitam kada bih ih kopirala, da li bi se išta vidjelo :))) ....

sagi :DDDD

...sviđa mi se blog...:)))))))))

eine kleine...

...tko bi to rekao, bikica da napiše nekaj ovak emotivno...:)))))))

hvala sagi :)) ... ali rekoh ti već 100 puta da imam malo bikice u sebi :DD

ma pusti ga Wild on misli da zna, jedino kaj ga malo memorija mući:)))

...donna, ne kuri, večeras sam odlučio biti dobar prema wild...:)))))))))))

ajme kako slatko :))) .... skoro da ne mogu povjerovati da mi je sagi danas malo naklonjen :DDD

...pa mogu valjda jednu večer bit normalan...:))))))))

ostavljam vas..evo...tip tap tip tap šuljam se na prstima odoh spati...pssst zzzz

sorry sagi, ali ti si meni svaku večer normalan :DD

...( hebote, nastade muk i pometnja )...:))))))))))

...taaaaaa-daaah!....

laku noć, donna :))) .... sagi, u čemu je problem? molim te ne umaraj se glupostima :DD

...a postavil sam blog, nisam htio dok nije došla milena...:)))))))

rušiš meni blog, a? :)))) .... tako dobrog sagi ipak ne bih :DDDDD

...hebote, a ja mislio par komenta i voljno...:)))))))) sorry