Poslije ponoći

Opet sam fascinirana Iskricom, preciznije onima koji je čine :-)). Valjda sam i sama u toj skupini pa bih trebala biti i fascinirana sama sobom. Ali nisam :-)). Drugi su ti koji me stvarno ponekad ostave bez teksta. Kaj ne će biti vidljivo, to da sam ostavljena bez teksta jer i dalje uspijevam naslagati slova. Pretpostavljam da je kao i uvijek, problem u meni. Pa ne razumijem. Mislim, ne razumijem druge, sebe manje-više savršeno razumijem, osim kad mrtva pijana frfljam mozga utopljenog u maliganima. Na Iskrici mi je mozak potopljen među nickovima te nikako da ispliva na površinu. 
Na svu sreću, davnih dana sam odustala od pokušaja da razumijem muškarce. Valjda negdje u adolescenciji, prilikom prve ljubavi. No, to je jedino bitno zato jer mi je ostalo manje od pola Iskrice, navodno su žene u manjini, za razumijeti. Manje za misliti. A po svemu, tj. po stanju mog mozga sudeći, čim prije odustanem i od tih neuspjelih pokušaja, to ću biti sretnija. Za tipkanje je ionako mozak suvišan, zabavnije je bez njega :-)). 
Zapravo, pitam se kaj uopće radim na Iskrici. Asocijalna sam čak i na njoj, oprištavim se čim mi se učini da sam dijelom neke škvadre. Upravo sam našla savršenu izliku za svoj loš ten, kriva je Iskrica :-)). Ljubavnici i ini, hm, za to bih trebala odgovoriti na pokoju porukicu ili barem poluknuti neki profilček. Pretražiti nickove, joj, komplicirano, trebam prvo odrediti kriterije. Kad su moji kriteriji izvan granica pretrage :-)). Ne, to uopće ne znači da sam posebna, nisam, ista k'o i svi drugi, vjerojatno malo/puna gora. Ili samo lijena :-)). Zamislite koji trud trebam uložiti prije pretrage profila. Odlučiti koje godine želim (ne svoje, nego budućeg/mogućeg/izglednog/potencijalnog) i tu već blokiram. Kaj da izaberem? Koju godinu mlađi do koju godinu stariji? I onda, zamislite li tragedije, fulam svoju srodnu dušu. I to zbog npr. jedne godine. Ah, duboki uzdah, suosjećajte malo sa mnom te zanemarite da ne vjerujem u srodne duše i slične astralne projekcije. Ortogonalna mi je čist' dost' :-)). Dapače (dapile, jednom prastarom chatteru u čast :-)) ), čim netko spomene duševnu srodnost, dobije momentalni ignore :-)). Dobro, jest da sam plavuša, ali zar sam tako plava da bih željela biti u društvu nekoga tko misli kao ja pa lakše bi mi bilo pričati sama sa sobom :-)). 
Tipkajući, odgovorih si na pitanje (tja, očito je da mi ne treba srodna duša, sama sebi nalazim odgovore :-)) ) zakaj sam na Iskrici. Da piskaram u Weblogu :-)). Sad ću pobjeći u sentimentalnost, obuzdajte želučeke, ovdje sam, na jedan način, počela pisati. Pamtim prekrasne komplimente, komplimente koji su dali poleta mojim tipkama. Ne, više ih ne dobivam, očito mi je tipkarenje otišlo kvragu. To ću, jako plavušasto, riješiti novom tipkovnicom :-)). I kaj je najgore, imam dojam da mi je kvaliteta pala. Nažalost, to me ne sputava. Trebala bih, kaj bih trebala osim novog moz... tipkovnice :-)), možda se malo primiriti, skupiti nešto što ni ne znam kako se zove pa pokušati opet. 
Čini mi se da ću postati fascinirana samom sobom. Čime skakućem sama sebi u usta, ne po prvi put :-)). Znam da loše pišem, ali me to ne spriječava. Komentari mi ne će ni pomoći ni odmoći, oni se dijele na one po principu daj-dam, na one kojima se komentira autor/ica (ti me znaju posebno zabaviti, obožavam stati nekome na žulj :-)) ), na one koji su fulali smisao (tu spada hrpa mojih komentara, nakeljim se na jednu misao i zanemarim ostalo) i, vjerojatno bi se našlo još toga. A kakve bih komentare. Želim «čiste» komentare, komentare nepoznatih nickova, komentare izvan škvadri, «skupina», komentare onih koji mi ne znaju nick. Želim nevine komentare. Očito ulazim u krizu srednjih godina pa mi potencija ne trpi kritike i traži friške naboje :-)). No, tu ću se morati potruditi :-)). 
Svi moji tekstovi su po definiciji nebulozni, ovaj je pretjerano nebulozan čak i za moje pojmove. Uobraženost koju mi je Iskričin Weblog podario, je kriva za njegovo stavljanje. Da nisam tako odvratno arogantna, ostavila bih ga na hardu pa možda, jednog dana iskoristila neke njegove dijelove. Ali, jednostavno, boli me briga. Jedino mi je žao kaj nije duhovit, bit će, nadam se, još tekstova, još pokoja prilika da nekoga nasmijem :-)). 
Dižem čašu visoko :-)) ...
Ispijam i razbijam :-)) ...
Tipkama u čast :-)) ... 
 

— čaša gore - letvica dole :-)

hm...ja sam stari nik, stara koka, nimalo nevina pogotovo ne u ovom svom virtualnom svijetu, pa ipak,podizem (umjesto case) salicu kave i nazdravljam:) ne bum je razbila jer mi je bas draga, ali si nekaj mislim da bi i meni trebal novi moz...ups, tipkovnica:)

puno beskorisnog teksta,nabacanog bez reda itd.

Zlice, pretraga profila je upravo najveći zajeb koji ti se može desiti. Zato ja to ni ne radim, tko se javi pogledam ga i čisto po feelingu otpišem ili ne... A odabir po profilu - k'o da dođeš u mesnicu i tražiš baš takav i takav komad buta, a oni ga, jeb'ga, nemaju :)

ali imaju krasne vratne krmiće!:))

...hmm, dobro, nije palo brisanje, elegantno riješenje...:))))))))))

iako nije baš iza ponoći već uz jutarnju kavu, onda kada uglavnom nemam pojma kaj sam pročitala, a kaj napisala, malo sam se zamislila, što ne znači da ću baš to isto i natipkati...misli teku...prsti su ti koji na kraju uz otkucaje tipkovnice ipak proizvedu onaj tip, tip zvuk, kao i klik u glavi, weblog je valjda dio svih nas koji smo tu došli i ostali ignorirajući one koji nikada nisu uspjeli shvatiti tu opciju pokretanja misli uz tipkovnicu...

... rječca digresija-komada 0... tekst posve i sasma... ma uostalom... ne umijem nevino komentirat :) ... Zlica bolesna rekoh li već,... ponavljam se?... a štaš... ostarilo se već, i ođe :)

nek se samo netko usudi reći da ti je kvaliteta opala, da ga vidim:))