Probudio me savršen stih...

 
Odjeknuo je. Slijedio ga je i drugi još glasniji. Sekunda je bila dovoljna da se slože i dva versa! Požurio sam napravit' kavu da me ne napusti jer, čekam ju već toliko dugo varajući sve (a koliko tek sebe) da je proza isto lijepa.
Pogodila me u želudac, zgrčio sam se od ljepote tih pravih riječi što odzvanjaju duže i jače...
Vratio sam se za minutu obavljajući sve jutarnje pripreme, sada potpuno spreman...
A ona je u međuvremenu već odlučila ostati u meni, potpuno izblijeđena više nije imala snage...
Obukao sam se i otišao na posao.

21.03.2007. u 9:51   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

Gadna stvar ta inspiracija, ne... :)

Autor: Rohan   |   21.03.2007. u 10:48   |   opcije


užas :)

Autor: Memememe   |   21.03.2007. u 10:56   |   opcije


Dodaj komentar