Dati dio sebe...

     Možda sam naizgled mirna, ali u meni bjesni pustinjskla oluja.Ali ne od bjesa, ne od tuge, ne od žalosti, niti tome slično...Jednostavno olujni vjetar po mojim dinama nosi ljubav, po bespuću moje duše raznosi ju sve dalje.
     Tko zna možda naiđe na kakvu oazu, možda moja mala, zlatna kockica sa fino obrađenim bridovima, sa precizno utisnutim likovima po njenim stranicama jednog dana ponovo oživi...
     No do tada uživam u ovoj mojoj, osobnoj pustinjskoj oluji ljubavi...

ma super je ta ljubav,kaj ne?! samo ti dobro potrazi tu oazu, da ne bi bila samo fatamorgana!:))) znam ja kak to ide;)

i uživaj, jer to je smisao spoznaje "kad znaš da si živa"

;)) Nema više fatamorgane mija,bez brige :)))

hahaha ni kod mene!:))))))

i ja sam mislila da sam jaca od fatamorgane, ali sad nekako, u zadnje vrijueme, pitam se jesam li u pravu...

slatkice imam ti ja provjereni recept! samo moras reci na glas ono kaj ti se mota po glavi i da vidis rezultat! za par sekundi bus znala jer stvarnost ili prividenje!:))

i neka te ljubav nosi po pustinji doći će koji beduin.

sve ja govorim na glas mijic, ali mi se cini da ga cesto oluja rasprsi i zaglusi tako da nis od toga...

hmmmm onda malo pricekaj da oluja projde...;))

bitno je da ljubav postoji, ostalo ce doci... pozdrav

Ma curke, oluja vam je prava stvar.Kada je mir i bonaca....nije tako zanimljivo.Kod mene uvijek mora nekako biti s olujom:))

Mirta ljubavi uvijek, kao i kod tebe :))

ma cekam ja...strpljivo cekam... i sve to vrijeme strpljivog cekanja se pitam, je li ono sto mi je pred "ocima" stvarnost ili fatamogana, tj. sto u stvari cekam...

ma ja volim oluju isto! pogotovo kad mi vjetar rasturi frizuru hihihihi...ali lalci valjda misli na onu tamnu oluju kad samo grmi...:)

ma rekla sam ti vrisni da cuje pol zagreba!!! ma kaj, da te ja cujem do zagorskih bregov!!!! i da vidis sve bu ti jasno odmah!:))))

eee, ja ne da volim oluju, ja obožavam oluju...ali onu ljetnu, pravu, s praskanjem gromova i prolomom oblaka, kad sve podivlja i nestane struja...e to ja volim...

da Brunhilda, to je to, no ako uz to postoji još neko toplo stvarenjce pokraj tebe, pa ljubav, pa....ahhhhhhhhhhhh

e i zaboravila sam reć..jako volim zvukkiše, pljuštine..po krovu...bilo čega, samo da je krov

joj, sve mi se više čini da tih ljubavnih oaza nema u ovoj pustari od iskrice

erika samo pozdrav,žurim:)

cijeli zivot je fatamorgana,no oaze i pustinje cu ti pokusati pribliziti......

Nositi ljubav u srcu čini čovjeka uvijek sretnim, smirenim , u kontaktu sa svojom pravom prirodom koja je savršena kao i ljubav...sve je to stvar upornosti i malo sreće...pozdrav

Clearmont..ne želim raspravljati o tome.Ako si sve tako lijepo rasčlanio, onda kada sve zbrojiš postaje jasno o čemu sam pisala.A kockica je baš takva i ljudi na njoj....i nije traženje igle u plastu sijena, pogotove ne, jer ne tražim ovdje.Ovdje se družim sa ljudima.Hvala na komentaru.

Nema ljutnje, nema celofana.No, možda bih samo radije htjela da si komentirao sa starog nicka.Lijep pozdrav!