naslov

I tako dođem doma, a doli sve zeleno u mom selu, ljudi u vinogradima. Siden za biciklu i vozin u polje pomoci svojima. Vinograd nam je na brdu.A iman neku staru biciklu, mislin da takve zovu talijanke. A i tako dok vozim osican se ko da san u nekom talijanskom ili francuskom filmu, osicam se ko da cu poletit!
i onda navecer onaj zrak, pun mene, udahnem i kao da san procitala cilu svoju biografiju, od prvih koraka, sve je zabiljezeno u tim mirisima.
Tako je lako ositit se sritnom kuci.

A sad se vratih u Zagreb, i nije da ga ne volin, volin ga, majke mi, al sad mi je nekako prazan. Odma san usamljena i mislin na ljude na koje ne bi tribala.
I upalin iskricu, a ne bi tribala...
Ma kvragu i ovo obrazovanje!

simpač

:(( mrzim kad je netko usamljen.. :(((

Odi na kolace i zadovolji i sebe i trbuh,tamo uvijek ima dobrih komada

ne brini, hakuna, nisam puno usamljena, tek sam dosla, jos se raspremam pa mi samo treba malo da se naviknem.
Zapravo sam jos sretna na neki nacin, jer ima tih stvari koje me iskreno uveseljavaju. Sad jedva cekam opet da odem doma...

A m, i nije mi bas do komada, nemam sad vremena za to...iako se ne bi reklo, po aktivnosti na iskrici :D

onda ok :)