romantika

         ZGRCENI OD STRAHA I NADE,
         U SETNJI CEKAMO ZORU.
         I PRIJE NEGO STRASTI RAZUM SAVLAD,
         U MAGLI PLIVAMO KO U MORU.
 
        TI SI KAO DA NEZNAŠ SMISAO SVETA,
        I ČARI    SASTAJANJEM KRIŠOM.
         KAD PRAZNA MI DUŠA CVJETA,
      DOK SLUŠAM TE MISLI NEMIR ME SVLADO..
 
            MI SMO DA KAZES LJUBAVNICI,
        TI SI MLADA I JA SAM MLADA DUSA.
      NO KODA SMO U MRAČNOJ TAMNICI,
       NOCAS NAS NEGRIJE LJUBAVNI ŽAR..
 
      ALI POTOK STALNO U DALJINI TEČE ,
      SPAVAJ SA DRUGIM,REKA POSTAJE.
        I PROĆIĆE JEDNO LETNJE VECE,
    KAD CES ZBOG PROPUŠTENOG DA SE KAJEŠ..
 
        IPAK ZAŠT SAD DA SE MAŠTA UMARA,
    I ZAŠTO NA  BUDUĆNOST  DA SE MISLI.
       KAD SMO I BEZ STAJANJA NA KIŠI,
     VEĆ ODAVNO DO GOLE KOZE POKISLI..
 
      I ZASTO OVAJ TREN,DA KVARIMO,
   KAKAV JE ,TAKAV JE,ALI NAŠ,SAMO NAŠ.
    ZA PROPUŠTENIM NEKAD ĆEMO ZALITI,
      ZAŠTO MI OVAJ TREN NE ULJEPŠAMO....