Sretno djetinjstvo...
Djetinjstvo je stvarno najljepše doba.Trčiš bos po zelenoj travi, a onda te ubode pčela.Ili dobiješ nove, kožne klompe, pa ti vrag neda mira i cijele ih izgrebeš na bodljikavu žicu.No ima tu i sretnih trenutaka s bratom.Po nekada me istuče kó vola, jer sam pojela svoju čokoladu, na koju on, osim cijele njegove, ima pravo uzeli polovinu, jer je duplo stariji.
Navečer me mama do bola izriba u kadi i obuče u pidžamu 2 broja veću, da me nedaj bože ne uhvati nagli napast rasta.Prava je radost spavati u krevetu s roditeljima.Tata s jedne strane, mama s druge, a ja u sredini.Tata cijelu noć hrče i vrti se, a mama mi piri ravno u lice.Moji se jako dobro slažu.Često se po noći potuku preko mene.U početku sam mislila da me žele ugušiti, ali ubrzo sam se smirila, jer sam shvatila da pate od povremene nesanice, pa bacanjem jastuka i mačenjem ubijaju duge, besane noći.A onda me drugu noć probude čudni zvuci i ljuljanje kreveta.Sneno otvorim jedno oko, a tata na mami uzdiše i prevrće očima.No mama mi nekako zvuči zadovoljno iako i ona jako uzdiše.Okrenem se i zaspim ponovo.
Ti odrasli su stvarno neshvatljivi, a meni je "baš super" što sam djete.
17.05.2003. u 1:29 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar