k
kad se setim onog dana i susreta, naseg prvog sastanka,od tad sam sretan covek, kunrm ti se sa sobom.
ja pozele da sam stobom, celi zivot sunce grije i da nikom kao nama ,lepo na svetu nije..
moje misli stalno lete,ni sam neznam vise kuda.ja bi da sam stalno stobomsreco moja LUDA.
ja pozelih da si moja,i dagledam tu ljepotu..jer ljepse jos stvarno nisam video u zivotu...
i tako mi dani ovi prolaze u teskoj buri.i dani i noc mislim na tebe,a zivot me stalno juri.
govore mi cesto puta,da ti duso imas 100 mana.ja se pitam kojih nema,pa i to je ljudska strana..
ja te zato bas i volim,volim te takva kakva jesi.kad nisi pored mene ja se pitam kde si sad..
od svitanja rane zore,do sutrasnjeg novog dana.. ceka me mozda neka nova ljubav,sa stotine nenih mana..
16.06.2007. u 8:51 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara