romantika

Ništa mi dala nisi i zbog tebe ružeMog života gube listove bezbojne,Jer vidiš iste stvari koje gledam,Zemlju, i nebo što se nad nama rađa,Jer mreža tvojih nerava i venaSto održava tebe i lepotu tvojuSigurno zadrhti od poljupca čistog,Sunčevog što pada i na usnu moju.Ženo, ništa mi dala nisi, pa ipakKroz tvoje biće osećam zemaljske stvari;Radostan sam što mogu da gledam zemljuGde srce tvoje odmara i tuku mu damari.Zalud mi moja osećanja brane- cvetovi nežni što se vetru smeše-Jer naslućujem pticu u letu što čežnju tvoju plavetnilom posu.Pa ipak, ništa mi nisi dala,Tvoja mladost ne cveta za mene,S osmeha tvog bakarnog vodopadaNeće se napojiti moja žedna stada.Nafora koju ne okusiše tvoje usne,Poklonik ljubljenog koji će te zvatiIzaći ću na put s ljubavlju mojom u ruciKao sa čašom meda za onog koga ćeš zavoleti.Već vidiš, noć zvezdana, pesma i peharIz kojeg ispijaš vodu koju pijem,Živim u tvom životu i ti u mome živiš,Ništa mi nisi dala a, ipak, sve ti dugujem....