Words of wisdom

Životni voz

Nedavno sam čitala knjigu u kojoj se život poredi sa putovanjem u vozu.Bila je to veoma zanimljiva knjiga
.Život je kao putovanje, u vozu ljudi ulaze i silaze.
Prilikom nekih zaustavljanja mogu se dogoditi prijatna iznenađenja,ljudi proživljavaju srećne trenutke,ali ima i nezgoda,nesreća,tuge.

Kad se rodimo i zakoračimo u voz,srećemo se sa ljudima za koje mislimo da će nas pratiti tokom čitavog našeg putovanja.
Na primer naši roditelji…Nažalost,kad-tad oni će sići sa voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi,brižnosti,nježnosti,bez svoga prijateljstva i društva.

Međutim u voz će ući druge osobe koje će nam takođe biti veoma važne.To su naša braća i sestre,naši prijatelji i ljudi koje srećemo i koje ćemo zavoleti tokom putovanja.Mnoge osobe koje ulaze u voz gledaju na putovanje kao na kratku šetnju.Oni ne uživaju u predjelima kraj kojih prolaze,ne žele da se zbližavaju sa drugima,pa kraj putovanja dočekaju sami.
Drugi u ovoj vožnji kroz život nailaze samo na žalost i tugu.Ali ima i onih koji su u vozu,u toku vožnje,uvek nadohvat ruke i spremno pomažu onima kojima je potrebna pomoć.

Mnogi kada siđu sa voza,ostavljaju iza sebe trajnu čežnju.Neki nas uvaljuju i u nevolje,mnogi ulaze i silaze a da ih nismo ni zapazili.
Čudi nas što su mnogi putnici koji su nam veoma dragi negde u nekom drugom vagonu.Ostavljaju nas same u djelu našeg putovanja.Ponekad pokušavamo da ih pronađemo i da se smestimo u njihov kupe.Međutim na našu žalost,često ne možemo da sednemo kraj njih,mesto pored neko drugi je već zauzeo.

I takav je život,Prepun izazova,snova,maštanja,nadanja,prepun sastanaka i rastanaka bez ponovnog sastajanja.I nikad se ti trenutci neće vratiti.Zato pokušajmo da svoje putovanje kroz život učinimo najlepšim mogućim.Pokušajmo da sa svima u vozu budemo u ljubavi,Pokušajmo da u svakom putniku vidimo ono najbolje u njemu.

Setimo se toga da na svakom ukrštanju životnih kolosjeka neki od vagona može da isklizne iz kolosjeka i da je putnicima u njima potrebna naša pomoć.I sami možemo doživeti iskliznuće,Nadamo se da ćemo tada naići na putnika koji će nas razumeti.

Najveća misterija putovanja je što ne znamo kada ćemo zauvek sići sa voza,takođe neznamo ni kada će naši saputnici sići.Pa ni oni koji sede do nas.Sigurno ću biti veoma tužna kada budem morala zauvek da napustim voz.Vjerujem da će veoma boleti rastanak sa prijateljima koje sam srela za vreme putovanja i koji su mi postali dragi.



Međutim gajim nadu da postoji glavna stanica i da ću videti kako svi moji dragi pristižu,sa prtljagom koji nisu imali kada su ulazili u voz i biću srećna što se ponovo srećemo.Usrećiće me pomisao da sam ja pomogla da uvećaju svoj prtljag i da sam u njega stavila prave sadržaje.

Moramo se truditi da imamo srećno putovanje i da znamo da se na kraju sva muka stostruko isplati.Pokušajmo da pri silasku sa voza ostavimo prazno sjedište koje kod ostalih putnika,koji nastavljaju putovanje,budi čežnju i lijepa i prijatna sjećanja.

Svima želim srećno i prijatno putovanje

prevedi !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Zar je potrebno prevoditi ?

Duga pruga Moskva-Vladivostok.

ako želiš da te čitaju piši za većinu

Bilo je ovo jedno 12 puta ali ajde ,ionako nitko ne kuzi a kamoli cita toliki text

prekrasno, ali pomalo tuzno...

jos da se osvrnes na one koji su u vozu nezahvalni protiv svoje volje pa iskacu iz njega...

tuzno...

Ponekada i nismo zadovoljni odabirom... ponekada mislimo da putujemo u krivom smjeru... mozda smo i svi ponekada uvjereni da su drugi dobili bolji kupe ... bolje drustvo... bolju uslugu.. a platili smo jednaku cijenu...
Mozda smo platili i vise, a opet nismo zadovoljni... mislim da se cesto desava da najbolje prodju oni koji se svercaju;)