Womenica live

Uvijek vječno pitanje ZAŠTO? Zašto ovo, zašto ono... E imam i ja jedno pitanje, zašto se prošlost uvijek obije o glavu, zašto žalimo za onim što se nije dogodilo, zašto nam je teško kada pomislimo šta je moglo biti, a eto, radi nekih glupih razloga smo to propustili? Evo upravo mi se vrte ta pitanja po glavi, i razmišljam ZAŠTO... Zašto se nisam pustila u tom trenutku, hm da li bi onda bilo danas drugačije? Ma u biti, bilo bi drugačije, samo da li bi bilo bolje ili lošije, to je ono ključno... Ne šalim za onim što sam učinila, nego za onim što nisam učinila, jel sada kad gledam na to stvarno su bili glupi razlozi za to... No lako je biti general poslije bitke, zar ne?
E kako je teško ljudima pružiti drugu šansu, kako je teško ponovno biti onako kako je bilo... No, pitam se zašto uvijek uprskam neke stvari za koje stvarno ne želim, pogotovo sa ljudima do kojih mi je stalo, i do kojih će mi biti stalno valjda dok sam živa... No, eto ponovno, takva sam, previše se dajem, i previše ulažem u neke odnose u koje ne znam da li bi na kraju trebalo ulagati, no ponavljam, za ničim ne žalim što učinim, samo za onim što ne učinim... I sada se trenutno tako osjećam, nostalgično za nekim vremenima, koja su bila odlična, ali koja sam ja upropastila, hm, radi nekih drugih ljudi, radi nekih drugih okolnosti... No ti ljudi su i dan danas u mojim životima, i stvarno mi nije žao radi njih, ne želim takve osobe izgubiti nikada, jel prijatelje se jako teško nađe i stekne, a povjerenje tako lako izgubi... Jednim hipom, treptajem oka... A meni je povjerenje užasno bitno... Ali zašto uvijek bude tako, radi nekoga, nečega, nekih spleta okolnosti koji ne idu na ruku...
Ma današnji dn je ono kako bi možda neki rekli JADAN, tužan, neki kažu loše meteorološke prilike su nastupile, ma jedino da u mojoj glavi, ima previšeoblaka, i već neko vrijeme se oluja sprema, no nikako da dođe, i da se ispada, izgrmi, ispuca... Samo me hvata malo strah šta će tek onda biti, šta će se onda dogoditi, kakve posljedice t osavlja na ljude koje volim... Nadam se da onda neće shvatiti nešto krivo, i da će to biti on ADJE ISPUCAJ SE, VIDIMO SE SUTRA NA KAVI... Ali znate i sami da to svakome nekada dođe, ali evo meni se već neko vrijeme sprema, ali nikako da bukne... Ah, možda je samo pms, no mislim da je malo uranio onda... Ili pak meteorološke prilike, hm.. Ajde ako tražimo isprike onda je sve to skupa, no nema isprike, sama si kriva za sve što mi se događa... I uvijek je tako, ali osjećajima se ne može upravljati glavom, u to sam sigurna i uvjerila se milijun puta... I zbog toga gava to i radi što radi, uništava samu sebe, jel ne može uspostaviti kontrolu nad nečim što je toliko bitno u mome živou, tj svačijem, i nastane kaos... Ajme ljudi koji kaos će tek biti... Draga moja, ajmo mi zajedno neku oluju napraviti, onda će valjda nekima biti jasno... A što bi trebalo biti jasno... PA DA NISMO BAŠ TOLIKO PLAVE KOLIKO SE NA PRVI POGLED ČINI... Imamo osjećaje, srce, i ne možemo podnjeti ama baš sve što se od nas traži..
Ajme, oluja se sprema... I to gadna...

Nema oluje,to narod negoduje...'zašto žalimo za onim što se nije dogodilo'..zato sto bi inace ne bi zalila za onim sto imas sada..pisofkejk

trebaš li me?:)))))

za vrijeme oluje koristiti plave kišobrane, a za malu kišu žute..ali preporuča se ostati doma.

opet pizdarije:)))....