DRMALICA

 Otac ga nije volio.
 Majka ga je prezirala.
 Isprva se borio. Želio je dokazati da vrijedi. Uzalud je trošio život pokušavajući učiniti nešto što bi zadovoljilo njihove kriterije, što bi mu priskrbilo njihovu ljubav. Iako zreo, sposoban i uporan, ostao je u duši samo jedno maleno, napušteno dijete.
Željno pažnje i ljubavi svojih roditelja.
I onda kad je shvatio da to nije njegova borba, kad je odustao, rastužio je dijete u sebi i ono je stalo neutješno plakati. Teško je podnosio tu buku u duši pa je zanemario, ignorirao i oglušio se na vapaj tog nejačkog plača.
Jednom napušteno, zauvijek napušteno, ono je umrlo od tuge.
Kad je iščezla nevina duša iz njegove pojave, nastupila je praznina, nestala je bol a on je konačno postao jak. I agresivan. I mrzio je žene. Tukao se s muškarcima. Nije volio djecu.
Imao je psa.
Propio se.
Umro mlad.

pokoj mu duši