korak dalje...

31.08.1883 Otplovili smo prema zapadu, nadamo se da ćemo naći novi kontinent. Posada je dobro raspoložena, hrana je odlična, 5 cura iz luke je sa nama i vrlo su sretne.
31.10.1883 Kompas je crko', orijentiramo se po suncu i zvijezdama (kada nije oblačno - prokleti oblaci) Posada je još uvijek dobro raspoložena, cure su dobro.
30.11.1883 Jak vjetar nam je rastrgao sva jedra osim jednog. To nas je jako usporilo. Posada je još uvijek dobro raspoložena, cure su dobro.
01.01.1884 Slavimo Novu godinu, jebe nam se za vjetar koji nas baca tamo amo, ne znamo gdje smo jer 25 dana nije bilo čistog neba. Posada je još uvijek dobro raspoložena, cure su dobro.
28.02.1884 U olujnoj noći smo doživjeli brodolom. Spasilo se 30 mornara i kuharica Mary, ružna k'o smrt. Sve cure iz luke su se utopile. Što ćemo bez njih! Spasili smo se na pusti otok.
25.03.1884 Na sreću nas je odnijelo prema jugu, zato nam na pustom otoku nije hladno. ružna Mary kuha odlično, nekolicina mornara ju je počelo ševiti sa zatvorenim očima, ja to nikako ne bih mogao! Poželio sam joj sve najbolje za Dan žena.
01.05.1884 Mary ševi svih 30 mornara. Otkrio sam da ima divnu dušu punu razumijevanja. Mislim da sam se zaljubio.
02.05.1884 Jutros sam otišao k Mary. Ljubili smo se i bilo je divno. Nakon toga je Mary dala svim mornarima.
30.06.1884 Svaki se dan znojimo zbog jakog sunca. U hladovini se znojimo na Mary. Svaki je dan divan. Kakva sreća da je Mary preživjela.
30.06.1885 Mary je svaki dan (čini mi se) sve ljepša. Iako joj se vidi da teško živi.
30.06.1886 Mary nam više ne mora kuhati. Sada kuha Joe. Hrana je odvratna, no svaki nam dan uljepša Mary jer sada svi stignemo dva ili tri puta dnevno na red.
30.06.1889 Mary je iscrpljena, čini mi se da će biti bolesna.
30.07.1889 Mary je dobila visoku temperaturu. Svi molimo za njeno zdravlje. Zbog visoke temperature njena je ribica toplija za tri stupnja, što je lijepa promjena. Zbog bolesti ju ne ševimo više od jednom dnevno - svaki.
30.08.1889 Mary je u nesvijesti, temperatura 41,2, bojimo se najgorega.
31.08.1889 Mary je umrla. 30 mornara, sami morski vukovi, zajedno sa mnom, plačemo kao djeca, ne znamo što ćemo bez Mary.
01.09.1889 Pokopali smo Mary. Život je izgubio svaki smisao.
02.09.1889 Kuhar Joe se objesio na kokosovu palmu, Jack i Jim su se potukli, postaje neizdrživo.
03.09.1889 Otkopali smo Mary...

hmm, smijat ću se opet za dan dva..jel dobar..

mislim..

A kad sam ja ovo stavio na blog,svi ste govorili da sam kreten!

ko misli?

drle zašto bježiš od toga,što se prije pomiriš s činjenicom...

Aj radit glupačo...proizvedi jednom nešto u životu,a da to nije sperma.

Zaposlila si se preko veze,i sad tu smrdiš na iskrici..kako te nije sram?!

a onaj posao prije toga,ehhehe...plačljivi mamin dečko

što misliš nao? :p

Aha,suze ronim,voda mi do kolina.

nema veze s vezom...to je zato što mogu raditi više od jedne stvari...istovremeno....

Sigurno,to je garant bio jedan od uvjeta na natječaju.

Ko te doveo za rukicu,mama,ili tata?

no šanse...na što ciljaš?:))

Je li ti mama dala pičke direktoru,ili tata guzu?

Ili ste mu ponudili bracu?

Ne virujem da ste mu uvalili hrčka!

ajme....

mama i tata su se držali za ruke,ja bi hodala iza njih,debeli prasac(moj brat)iza mene koji bi me svaki čas gazio po petama...

mengele ,mengele:)))

jutro kajo eto sitija sam te se pa reko malo da provirim