Šta ti je žensko!

Nisam ga vidjela par dana,tu sam večer stajala u kuhinji naslonjena na štok vrata i pravila se kako nemam pojma da je ovdje..On mi se nešto neprestano motao..Amo-tamo,okolo..A ja ne reagiram..Odjednom  se iz čista mira stvorio ispred mene.Samo koji centimetar.. Malo sam podigla glavu,nisam se ni nadala..Krenuo je rukom prema mome obrazu.Nježno kao da me želi samo na tren dodirnuti..Kao u filmovima..Ja sam odmah uzmaknula mada nisam imala kamo jer je zid bio iza mene (hvala Bogu!!!).  Svojom sam rukom htjela zaustaviti njegovu jer me iznenadio.Inače smo se znali malo pokačiti..Prijateljski izbaciti nakupljene živce skupljene tokom posla..  Već je vršcima prstiju dodirnuo moj drugi obraz..  "Znam ja kako si ti nježan!" Kao branila sam se.Ali ipak je za glavu viši,jak,širokih ramena..A ja kao mrvica..ehehe..Gotovo me stisnuo uz zid,ali mi opet ostavio dovoljno prostora,taman koliko je dovoljno..Gledao me nekako drugačije..  "Imaš mamine oči!" Izgovorio je gotovo u dahu..Ok!Ovo ti je skoro prošlo,probaj još jednom,ali mi ovaj put nemoj spominjati mamu..
Ostala sam zbunjena..a u meni sve je vrilo,pozitivno..kao valovi..Kao srednjoškolka kojoj je dovoljno da je simpa samo pogleda.. Došla sam doma,da nemam uši imala bi osmjeh preko cijele glave..Tko bi rekao?Šta mu se dogodilo?I takva malena sitnica može tako jako,jako razveseliti?

ok
baš mi se sviđa ovo što si sad napisala