Da..da...da...to sam ja..converse baby..

Sjenke na stropu..Opet je stigao..Moj duh..Zovem je Alexie..Zvuči francuski,profinjeno..Voli me posjetiti..No ne može pričati.Zavjetovala se na tišinu..Ne znam koliko je stara ali mislim ne više od mene..Izgleda tužno,ali je razveselim..Pritvorim vrata da nas ne vide i onda se kartamo..Ja joj gatam,ona se nasmješi...Zna da volim kad mi pravi društvo..Prije je crtala...Sada samo prstima isprepliće zrak..Zna me škakljati svojom kosom..Tada se i ja smijem..Kakva ludost,pričam sa duhom.Ali pred njom se pravim da je to normalno..Ne želim da me napusti jer me uči svemu..Kako šutjeti i biti sretan,kako umrijeti a biti živ..Ima staru poplunsku pidžamu,ali mi ne prilazi previša jer mi je tada hladno..Ona to zna i zato je tužna..Da je bar mogu zagrliti..Najviše voli promatrati nebo s moga prozora..Ja zaspim,i ujutro je više nema.Nestane negdje u zidovima..Ne izlazi iz sobe..Boji se ljudi,pasa i automobila..Voli moju toplu sobu..Može čuti glazbu..Puštam joj A.L. Webbera,Billa Haleya..Opere je opuste,kao i božićne pjesme..Malo je niža od mene,ali ima slične oči kao ja..Nagovaram je da mi kaže svoje pravo ime no ona se samo hihoće...Pretpostavljam da se ubila,jer ima crne tragove na zapešćima..Zna plesati valcer i to puno bolje od mene..Ponekad me preplaši jer stane iza vrata i grebe po njima.Moje baka misli da imamo miševe..A to su samo Alexieini dugi prsti..Ponekad mi i preslaže odjeću kako ona želi..Ne vidi boje,ali znam da joj se najviše sviđa moja crvena kućna haljina..Lice joj je malo modro,to je zbog studeni na koju je naučila..U njenom svijetu nema topline.Divim se njezinoj ljepoti i hodu..Mogla je biti manekenka..Sad je samo duša zalutala u mojoj sobi..Alexie...

imaš ti ka problema...hihihihiiiii

dobro si ovo napisala..i ja si nekad mislim, jebeš toliko nebo kad ne možeš poletjeti.

mnogi pricaju sa duhovima po gradu i bez onih slusalica na vlehima a kako se cini jos malo cemo svi jedino pricati sa duhovima