Fijasko

Zaspo sam prije par dana i probudio se jutros. Žaruljice na prozoru i dalje furaju, ne da to ovako ćorav mogu primijetiti, al vidim da su uštekane. Slagao sam lažnu kafu i umirao za cigarom, pa sam rukama trljao bradu i opet počupao ono malo brkova što se oće izrodit kod svijetlodlakih sisavaca.Flashget je stao negdje na pol puta jer sam još noćas probio 25 giga na rapidshare-u, kaj je bio dovoljan razlog za dozu mrzovolje, makar mi ujutro i ne treba razlog. Pa da ću na kavu, al ova moja instantica ima bolju glazbenu podlogu od folk napadaja bunovnih srednjoškolaca u bircu preko. Češkajući sve što čovjek smije i može unutar vlastitih zidova (mada, vidio sam svašta), gledao sam kak me na mailu opet nitko ne ferma. No dobro bolje niš nego spam, rekao je striček iz provincije a do nedavno mu je udarna po pitanju tehnologije bila "A kaje to, master-slave?"
Brdo papira na stolu podsjetilo me da bi trebalo podložit, al o tom potom, a i šta bi reko strankama.Sjetio sam se da sam zaboravio što sam sanjao i zadovoljno zaključio da tablete djeluju, od svog tog noćnog šetuckanja zabole noge.
Je niš, ajmo....
/cut
Beljim u žaruljice, sad po noći se bolje vide. Bezvezne, jednobojne, dosadne. Krevetac zove, al moje večernje zijevanje počinje tu, preko 17 inča sprave koja mi krati domet pogleda brže nego kutija cigareta raspon otkucaja. Pržilica opet riknula. Beljim u dve petarde koje su mi poklonili ujakovi klinci i na pamet mi pada ideja, ne toliko originalna, koliko zabavna. Šarafit ću sutra.
I na godinu.
I kuvat lažnu kavu.
I trpit turbofolk.
Jebiga, možda me nekaj iznenadi.