Ljubavna priča

Kaže ovako (a nije mi vjerovao da se to može i više put desiti):

Nedavno me nogirala djevojka. Telefonski. Po ko zna koji put. Ali ovaj put mi se činilo ozbiljno. Stalno je ponavljala "žao mi je da to ovako" i "nije pošteno, znam" što ranije nije govorila. A bilo je tako dobro s njom, toliko da sam pomislio "ovo je predobro da bude istina" i koliko god sam se trudio da budem optimist više nego jednom sam pomislio da će sve skupa tragično završiti. Eto sad je sve izvjesnije kako to tragično. Ja znam da si ne mogu zamisliti penziju bez nje. Upravo s tako nekim sam se tad htio šetati. I sada. I za pet godina. I za deset. Ali eto, kažu ljudi da treba živjeti samo sada. A sada je ona daleko a vezani smo nekako poslom za prebivalište. Ovo jest sranje.

a bogme je sranje

treba ti jedan reality check (još jedan)