antologija upitnika

ako ti nabrojim
sve čega se bojim
neće mi ostati
ni jedan prst
na rukama ili nogama
da ti njime mahnem,
u nešto uprem
ili se po glavi počešem
kad se zbunim
stvarnim brojevnim stanjem
tog čopora
mojih
monstruma s tavana
koje toliko dobro sakrivam,
eto vidiš,
da nisam ni primjetila
tu sklonost ka
eksponencijalno progresivnoj reprodukciji,
niti da ih je već toliko
da nemam
za svaki ponaosob
ni imena
- već samo strah,
zato ajde, pliz,
pusti to
dal se bojim
čudovišta ispod kreveta,
ajkula ili babaroga,
istina je
da me najviše strah - straha,
same sebe
one koja sam
ispod svega,
mala i nedorasla,
koja treba druge
koja želi da ju zaštite,
i nije samodostatna,
koja voli da je sigurna,
koja je ranjiva,
eto
toga me najviše strah,
možda
i jedino strah,
jer inače sam
već sam dovoljno velika
da znam da po mraku
dolazi samo veliki zločesti vuk
te da je on pojeo
sve babaroge
i sva ostala čudovišta.

Da, taj je vuk stvarno zajeban tip...A de se ne priča kakav apetit ima. Svi znaju da je tu negdje, iza drveta i skriva se i čeka nas, potopljene u mirise straha kao u najskuplji parfem.

Eh, taj vuk i svi ostali vukodlaci, što se skrivaju iza nekog drveta, a možda i iza nekog oblaka, ili neke velike kiše, a možda samo o tome netko osamljen piše? Zaboravi taj strah, i uhvati hrabrost, barem na mah..., i onda uspravno napred kreni...

slikaj,ne nabrajaj...posle na komentar prigovaraj