Ženski um..

Jutros sam ustala u 4:00.Tuširanje,spremanje,ness.Vožnja do posla 45min.
Spuštanje alarma,raspored ljudi,papirologija.Stanje katastrofa.Oko osam se pojavi moja nadređena...mlada i nadobudna sa x prigovora.Ja ionako luda jer sam sve našla u komi i još mi ova kenja.
Po glavi mi se motaju riječi doktorice od pred par dana i u tom sam trenu imala osjećaj da su se sve crne sile ovog svjeta urotile protiv mene.
Klik...moje plave nevine okice napunile se suzama,stavljam joj ključ u ruke i kažem:Meni je svega dosta,ja idem doma.
Okrenem se i odem.
Frka i panika.Kroz sat vremena su se sjatili direktor i cjela delegacija iz Zagreba.I onda tri sata uvjeravanja.
E pa meni je pun kurac deset sati rada dnevno.Imam osijećaj da se borim sama sa sobom i da jedino kad mi ovak pukne film ili kad popizdim pa sam luda,da jedino to daje rezultat...
Danima se budim s glavoboljom i svakakvim mislima vezanih uz moje zdravlje koje je..nesmjem ni reć.
I tak se vozim ja danas kući svojoj..slušam nekakve laganice,gledam more dok mi sunce miluje i obraze i na tren poželim zagrljaj...
Zazvoni telefon...meni jako draga osoba..čujem glas,rastopim se..zaželim se i dogovorim se :))
I onda si mislim: Jel to na poslu bila blamaža ili samo stres???

Tretiraj to kao sasvim uobičajen dan, niš se nije dogodilo.

dobar večer. navečer je mirnija ekipa.

nis kaj 20 deka tnt-a ne bi resilo.....

Bar da mene tako netko nazove pa da se dogovorimo... ;-))

Pošalji broj Ilea, bum te

zval, naravno

prodiši sve to, mozes ti to ;))