pametni glupan

zadnje vrijeme me pere depresija,iako ustvari sve ide kao i obično.iz nekog razloga mi je to odjednom postalo nedovoljno i one situacije koje su me prije nasmijavale,sad me rastuže i bespotrebno razmišljam o njima.ono što mi je prije malo smetalo,sad me ubija,a malo toga me razveseli.ali na to je utjecala samo jedna stvar,ma koliko mi i ja šutjeli o tome.ljubav pokreće svijet.mene odavno nije.pustimo na stranu ako upoznate neku curu i s njom budete samo tu večer ili možda malo dulje,to nije dovoljno.a najgore je kad upoznate osobu s kojom mislite da bi moglo biti bolje,ona vas odbije.ja se trudim da to drugi ne vide,ali to jednostavno nisam ja.čim ostanem sam,mislim o tome i lagano me izjeda,zato se i trudim stalno biti negdje,u akciji.ljubav je super,ali ako se dogodi,ali ako prođe pored tebe...samo si prolaznik,list na vjetru života koji te nosi,sad vamo,sad tamo,a nemaš se gdje skriti,nemaš se gdje smiriti

i samoj mi je tako.... a što ćeš... taki je život..

da,nažalost.to je jedna stvar oko koje što se više trudiš,manje je uspjeha.

apsolutno.. čim pokažeš da trzaš.. piši kući propalo je... a ja ne znam glumiti..

da,istina.kad vide da može bit nešto onda počnu igrice.a ja ne mogu mučat,ja ću to reć,napisat u poruci,nije bitno,al ću dat do znanja.ali to ne ide.šta si bolji,manje si zanimljiv

dođi tu pit sa mnom i mojom pajdašicom...

pa i doša bi da ste negdi blizu.ustvari,neman pojma odakle si,nisan ti profil pregleda.ja bi sad doša i svakome ko je voljan slušat reka sve.katkad me ovako pukne neka sjeta,tuga,a ustvari spasilo bi me da znan da sad neko misli na mene,da me sanja i da jedva čeka da se sađemo sutra prije posla.iza posla,nije bitno,i da se volimo...

imamo četri defektna uha koja su raspoložena za slušanje... evo nas dvi već na Body hollyday u tebe na more,.,,, jel valja.. pa ćemo slušat do kad oćeš..

da,ali neću bit doma ubrzo.ić ću radit van splita,al znaš šta me još ubija.zbog posla moran priskakat puno zanimljivih izlazaka s ekipon di mi je jedna cura stvarno draga.al šta ću kad radin blesave smjene.a kad te nema jedno vrime ljudi na tebe zaborave za tili čas.svi smo takvi.

a i nije mi toliko do slušanja.triba slušat,a i čut ona osoba kojoj je to namijenjeno.a nakon toga reagirat,nadam se pozitivno

a to ti nisu pravi prijatelji... mene moji nisu zaboravili ni nakon 5 godina... još mi se vesele... i rado mi pune kuću smijehom.. a bome i cugom.. a i još koje čime..

ma iman ja pravih prijatelja,daleko od toga.neće oni mene zaboravit potpuno,ali ako nisi tu ka šta ja trenutno nisan zbog posla to ne valja.zato me i puca depra,uz sve ono šta san dosad napisa.radin na mistima di nema žive duše,doslovno,a znan da su oni negdi okolo u điru

ajme lipi.. da ti ne radiš na groblju ili svjetioniku.. ajme oduvik san tila poć na svjetionik i tamo ljubiti se .. s nekim lipin momkom... uf.. da si koju godinicu stariji.. bi tebe ..teta mmmmm

ne radin na groblju,ali radin jebeno blizu groblja,zato i pucan od dosade i svega.mislin ono,di me dopalo radit.umisto da iden vani zejebavat se ja mlatin noćne.usput,priji sretan 25. rođendan

a šta se tiče godina nisi puno starija od mene.al si daleko...

daleko..daleko srce mi je ostalo...

šteta šta ne radin na svjetioniku,možda bi neka i došla,ne bi mi bilo tako dosadno i depresivno ka šta me drži ovih par dana

a dragi dečec to ti je od vremena.. jel bila južina .. a sad stislo nebo pa pritisak.. jedini spas je u ljubljenju

da,spas je u ljubljenju,ali meni sad preostaje jedino ljubit krevet

onda ti šaljem ovu space pusicu i spuštam ti ju na oke.. da lijepo sanjaš...

hvala,a sad laku noć.pusa i tebi,ma pusetina

cioner,ti si legenda.prizna si bar priko bloga ono šta većinu tišti,al nećemo da priznamo.svaka čast

pa i ja sam priznala svašta danas a nitko me nije pohvalio.. kmeee... pusica dragi Cioneriću još jedna..