pisati pisma, pričati priče

...nakon što pročita neki od mojih blogova. Pa onda poželi da me ne čita nitko drugi, baš nitko, nitko drugi.
Osim, naravno, mojih Muškaraca:)))
Jer ne zna kako moji Muškarci nisu čitači, oni su ispisivači mog života. Moj otac, moji sinovi, moji ljubavnici. Svaki od njih ispisuje me svojim rukopisom. A ja im uzvraćam razigranim plesom slova na papiru. Jer nitko tako dobro ne pleše, kao slova:)
Ovo je blog za tebe, prepoznat ćeš se. Mali blog oblačnog subotnjeg poslijepodneva. Možda nam spusti kišu na lice, tako volimo kišu na licu. Da, ne poznajem ti lice, ali znam da i ti voliš kišu na njemu.
Ako sam pogodila, nakvasi ovaj blog.
Ako nisam - produži dalje. I neka ti bude plavo nad glavom:)))

Zatvorenih očiju ne vidi tko te čita :-)). Niti tko te ispisuje :-)).

Pored tebe moram uvijek - bar zastat:-))

Začin jelu daje onaj pravi, najbolji okus.

Papiri upijaju tintu, neki više, neki manje. I slova se ponekad daju izbrisati. A nekad ne.

Rukopisi ima čitkih i nečitkih. A i kad su potpuno čitki prečesto ih ne razumijemo. I svakako tumačimo.

A tvoj trag je jak.

osvanuo je lijep i suncan dan :))