Poslije ponoći

Koji je smisao uvredljive poruke? I to prve poruke? Zašto komunikaciju početi vrijeđanjem? 
Da znam, plavuša sam. Bitno je dobiti odgovor, bez obzira kakav. I onda na uvredama temeljiti nekakav odnos? I dalje sam plavušasto svjesna da svi druge sudimo po sebi, ružnima su svi ružni, debelima svi moraju na dijetu (čast iznimkama koje pokušavaju udebljati sve oko sebe, obožavam ih :-)) ), onima s puno nickova svi imaju puno nickova i tako dalje i tako bliže :-)). Od poruka preko chata, oglasa, foruma do Webloga :-)). 
No i dalje mi nije jasno. Ako mi netko na bilo koji način ne odgovara, mislim da ima preveć kila, lošu frizuru, ten, zakaj bih mu uopće slala poruku? Sad zamislite moju zbunjenu facu kako gleda takve poruke i pita se: O zašto, o zašto? 
Vrijeđajući, napadajući nekoga sam veća? Viša sam ako stanem na nekoga? Sorkač, imam štikle. Daleko su ljepše od bilo koga pa čemu im umanjivati ljepotu stojeći na(d) nekim :-)). A da ne velim da sam gadljiva i da ne bih svojim štiklama po svukud. Prefine su :-)). 
Uostalom, zar nije jednostavnije pohvaliti, otipkati nešto lijepo? Digresija: Sad zvučim k'o oni new-age spamovi tipa kako nam puno mišića treba za namrštiti se, a kako malo za nasmiješiti se. Je, zato se i stalno smijem, lijena sam :-)). 
No, uvrede. Poput da imam odvratan nick i da ga moram promijeniti. No čens :-)). 5 i pol god sam tu, s njim na čelu svom utefterenim. Jedan jedini, nikad drugi otvaran, nikad ovaj brisan. Dosadna sam tim jednonickastim hvalisanjem, svjesna sam toga :-)). Ali, imajte razumijevanja, to mi je jedini pothvat na Iskrici, jedini moj uspjeh :-)). Čime bih se inače hvalila? Gomilom komentara? Bih, da ih dobivam :-)). Hordom čitatelja? Dva i pol. Hrpom poruka? Dvije i pol mjesečno, k'o i čitatelja :-)). Offline kavama? Pa, već tri god nisam upoznala nikog novog na Iskrici. Oni koji me još trpe, upoznali smo se prije više od tri god. Tja :-)). 
Zapravo, kad bolje razmislim, to i je uspjeh. Ima nas još takvih, ali malo :-)). Daklem, imam svo pravo hvalisati se. A svi Vi, koji niste takvi, tko Vam je kriv :-)). 
Ovo će ispasti tekst o nicku mi, a ne o uvredama i smislu te značenju prvih neugodnih poruka :-)).  Pokušat ću se vratiti na temu, ako nije pobjegla, zaključala vrata, ključić bacila ... u spomenar te ga ne može naći :-)). 
Ne, ne odgovaram na neugodne poruke. Koliko god me ponekad prstići svrbe. Ako mi ponovno pošalje poruku, imam ignore. I koristim ga :-)). Ali, od toliko nickova na Iskrici, zar takvi ne mogu naći barem jedan koji im odgovara. Barem jedan koji mogu pohvaliti? Vjerojatno se ne trude dovoljno -smajlić koji koluta očima, cereka se i uz to ima zlobne primisli- :-)). 
Postoji još jedna dimenzija, koju obično zanemarujem. A to je: koliko su puta njih tu izvrijeđali, koliko puta su im zalupili «vrata» u nosiće. Onda, k'o prvo, misle da se to tu tak' šika, a k'o drugo, moraju nekome vratiti. A kaj ak' im se to događa i offline. Duboki uzdah :-)). 
Svejedno, treba se nekako presiječi karta. Lijepim načinom :-)). Lijepom porukom :-)). Ali, za nju si treba dati i truda :-)). 
Lijepe riječi :-)) ...
Dobrodošle :-)) ...
Uvijek :-)) ... 
 

a kaj misliš o onima koji sami sebi šalju poruke i komentiraju postove..?moram li kod psihijatra? :))))))

Hvali te me prstići moji da vas ne stavim u šupak.

Zlica od opaka bi magla biti Žlica od opeka,a to bi opet mogao biti član zidara slobodnih ili neslobodnih, pa onda bi to mogao biti i dio Masonske lože u Hrvatskoj što opet daje poseban
ton cijeloj priči...
Jesi li ?... plavuša ili nisi.. ne znam..
Jedina dobra stvar u svemu tome je da se svatko može javiti bili kome i steći prijatelje nove..

Cim, sudeći po tvom komentaru, izgleda da patiš od opstipacije, nadam se ne istovremeno i od bulimije ( ili bar opereš prstiće prije :-))))

siroti, ne znaju drukče privući pažnju :))

treba znanje. ne trud. tja... valjda ces naucit, jednom...