Tvoj osmijeh mi popravi dan :)))

Krenulo me dobro sa dodatnim poslom. Ne mogu se pozaliti. Zena je izgledala zapravo super za svoje godine. Ne mogu prestati misliti o njoj.
Poput neumoljivog crva, provlaci se mojom glavom, kao kroz zrelu tresnju misao: Zasto me je uopste platila? Zasto mi je k vragu dala novce?
Mogla me je imati i ovako. Trebala se samo jos jednom koketno nasmijesiti, kazati mi: "Zelim te." ili "Budi samo moj." ...i ja bih bio njen. Mozda tek privremeno. Mozda i dozivotno, ali ja bih tako rado bio njen. Ali ne. Ona mene mora platiti.
jbg
Mozda me je platila, kako ne bih bio njen. Mozda joj je upravo odgovarala ta njezina sloboda. Njezina licna sloboda.
Nema dosadnog ulizivanja, niti lickanja. Kratko i jasno. Hajdemo u krevet. Nikakva romantika. Nikakva predigra. Hladno...poput ribe.
Hladno.
Evo pijem caj, da me barem nesto malo ugrije. Novci ne griju, ali ovaj puta mi trebaju. Zasto da ne.
Nema veze. Sutra je novi dan, nova sreca. Odoh na spavanje. Jutro je pametnije od veceri...barem je tako tvrdio moj stari. Laka mu bila zemlja.

samo radi Pajo:))